Zovem se Ljiljana, imam 36 godina, živim u Obrenovcu, zaposlena sam u fabrici koja proizvodi punjače za automobile-turbine. Trenutno sam na porodiljskom bolovanju radi nege deteta (peto dete). Moja intresovanja su svedena na kuću, održavanje kuće, kuvanje, pravilan razvoj i vaspitanje dece, uživanje u njihovom odrastanju. Kada imamo vremena volimo porodično da odemo u prirodu pored reke Save, ili na Avalu. Sklona sam gojenju jer sam tip osobe koja voli da jede kaloričnu hranu, kao što su krompir i meso, naravno uz hleb, što je najgora moguća kombinacija. Kako su trudnoće išle jedna za drugom, moj apetit je postajao sve veći. Određeno vreme za jelo nisam imala, jela sam kada bih stigla, a najviše u kasnim večernjim satima. To mi je predstavljalo užitak, da se najedem toplih sendviča, popijem gazirani napitak i legnem da spavam. Ali, taj kratkotrajni užitak je činio da se ukupno loše osećam, iz dana u dan sam upadala u depresiju, mučilo me je nezadovoljstvo koje sam pripisivala tome što sam neprestano u kući, bez volje da idem bilo gde. Svakodnevne kućne obaveze su mi postale naporne, predosadne. Sve to je uticalo na moj odnos sa suprugom, koji inače puno vremena provodi na poslu, što mi je takođe smetalo. Problem je, u stvari, bio u meni, u mom potonulom samopouzdanju.
MOJA NAJVEĆA TEŽINA JE IZNOSILA 113 KILOGRAMA
Na visinu od 183 cm ne čini se toliki strašnim to što je moja najveća telesna težina iznosila 113 kilograma. Međutim, za mene je bilo prestrašno, jer mi je donosilo niz problema. Pri spremanju kuće, na primer. Volim urednost i čistoću, ali me je usisavanje i brisanje podova umaralo. Zadihala bih se prilikom saginjanja, a takođe bih osetila bolove u predelu kičme, što mi je otežavalo uspravljanje. Sve što sam radila bilo je sa naporom, bez volje i elana. Mrzela sam, pri pogledu u ogledalo, svoj izgled, kosu koja je opadala, svoje debele, spojene noge. Tada bi me preplavilo nezadovoljstvo celokupnim životom. Psihički sam se loše osećala, u tolikoj meri da sam razgovarala sa suprugom o razvodu. Nakon tog dugog razgovora sam shvatila da moram da učinim nešto za sebe, da nešto promenim. Tada sam odlučila da krenem sa UN dijetom, i to zajedno sa suprugom. Već sam je nekoliko puta držala, i to uspešno, tako da nije bilo dileme oko izbora dijete. Poučena prethodnim iskustvima, smatrala sam da je najbolji period za dijetu proleće – leto. Zašto? Zato što je u tom periodu najveći izbor svežeg voća i povrća, što je ključ ove ishrane. Lepo vreme mami da izlazimo iz kuće, apetit je slabiji, potražnja vode veća, što je u ovoj dijeti veoma važno. Tako sam krenula sa šetnjama, izlascima iz kuće, susretanjem sa ljudima, komunikacijom. Sve to mi je podiglo elan i volju za životom. Od pomoći mi je bilo i to što je, u tim prvim danima dijete, moj suprug bio na godišnjem odmoru, u trajanju od 30 dana. Ti prvi dani i nedelje dijete su mi bile dosta teške, imala sam krize između obroka, morala sam da pravim kombinacije hrane na koje nisam navikla.
KRIZE DOLAZE IZ GLAVE, NE IZ STOMAKA
Kako je hleb moj najveći neprijatelj, odlučila sam da izbacim iz jelovnika parče koje je dozvoljeno da se jede prva dva dana, na proteinski i skrobni dan. Prvih mesec dana sam šetala svako veče, posle večere, 2 do 3 kilometra, lagano sa decom. To mi je jako prijalo. Po prirodi sam disciplinovana, kao vojnik, tako da sam poštovala doručak i uvek jela dve sveže voćke, ujutru, oko 8 h. Ručala bih oko 13 h i večerala između 18 i 19 h. Obroke sam spremala sa užitkom, isprobavala sam kombinacije dozvoljenih namirnica, predviđenih za određeni dan, osmišljavala pripremu obroka za sledeći dan, kupovinu sam vršila za 4 dana unapred. Glavnu namirnicu, u okviru određenog dana, sam jela dok ne bih osetila sitost, najčešće uz salatu. To me je činilo sitom do večere. Pošto sam uvek jela do sitosti, nisam imala jake krize između obroka. Jesam male, ali bih se tada napila vode, ili bih popila kafu, a najčešće uzimala da nešto radim. Krize su bile veće na vitaminski dan, pogotovo pred p.m.s. Tada bih stala pred ogledalo, pogledala se i rekla samoj sebi: kad god si poželela da kupiš sebi komad garderobe koji ti se dopadao, u 90 % slučajeva nije bilo broja za tebe. To mi je momentalno prekidalo krizu. One ne dolazi iz stomaka, nego iz glave. U prvih mesec dana sam oslabila 8 kg, to je bila velika sreća za mene, donelo mi je prelep osećaj. Podstrek za dalje mi je davalo to što su mi pantalone, koje sam nosila pre dijete, postale komotne i nisu „pucale“ na meni.
JELA SAM PICE I MRŠAVILA
Prednosti UN dijete su stvarno velike. Unosimo sve namirnice koje smo unosili pre dijete, koje volimo, ali odvojeno. Ako smo, na primer, krompir i meso jeli zajedno, ili pirinač i meso, u ovoj dijeti se to jede odvojeno. Dozvoljene su sve namirnice, pod uslovom da se pravilno kombiniju. U tome je tajna zdravog mršavljenja. Meso, bilo koje vrste, se jede uz salatu, kao i krompir, i ostalo. Ima toliko lepih i zdravih recepata za spremanje hrane na zdrav način, koji doprinosi mršavljenju. Ja sam se, kao ljubitelj hleba, kiflica i pita, jako od toga gojila, ali sam držeći UN dijetu mršavila jedući svoju omiljenu hranu! U UN dijeti postoji dan kada se jedu ugljeni hidrati, odnosno testo, špagete, pice, pite. Znala sam da, na primer, testo za picu premažem tomatinom i da po njemu poslažem pečurke, paradajz, patlidžan, origano, maslinovo ulje. Tako bih dobila zdrav i ukusan obrok, u kome sam mogla da uživam bez straha od gojenja. Ljubitelji slatkiša takođe ne moraju da brinu, jer se trećeg dana za večeru jedu slatkiši, torta, kolač, sladoled, ili bilo šta slatko, po želji. UN dijeta je jedna od retkih u kojoj je dozvoljeno jesti meso, ribu, mlečne proizvode, krompir, pirinač, testenine, slatkiše, voće, povrće, to je njena velika prednost.
UREDNI OBROCI SU ME SPAŠAVALI OD PREJEDANJA
Razmak između obroka mi je, u početku, izazivao sumnju. Pitala sam se kako ću da doručkujem samo voće i da ručam tek nakon 3 ili 4 sata. Međutim, kada sam počela da praktikujem takvu ishranu, shvatila sam da mi taj razmak obezbeđuje osećaj lakoće, poletnosti, i da me spašava od prejedanja. Pre sam se prejedala upravo zato što nisam imala doručak, ručak, večeru, nego sam jela u prolazu. Na brzinu bih nešto ubacila u želudac, uglavnom suvu hranu, pola hleba, nešto suhomesnato iz frižidera, majonez, i sve to u hodu. Posle takvog jela sam se osećala tromo, želudac se mučio da svari toliku količinu brzo unete hrane, uz to suve i nezdrave, od koje bi jako brzo ogladnela. Shvatila sam koliko znači kada se jede u približno isto vreme, svaki dan, i koliko to daje lep osećaj. Nema bolova u želucu, nema prejedanja, nema nadutosti, od koje sam svakodnevno patila. Počela sam da uživam u spremanju obroka, u pravilnom kombinovanju namirnica, predviđenih za taj dan. Jako je bitno spremiti ručak, sesti za sto, jesti priborom za jelo, žvakati hranu, umesto da se ona guta i jede s’ nogu. Uredni obroci su mi davali osećaj da radim ono što treba i pozitivno su uticali na moju psihološku glad. Trudila sam se i da obroci budu estetski primamljivi, lepo servirani i dekorisani, sve mi je to govorilo da radim nešto dobro za sebe, za svoje zdravlje i psihički zadovoljstvo.
ODOLEVALA SAM SVAKODNEVNIM ISKUŠENJIMA
S obzirom na to da imam petoro dece, svuda oko mene su grickalice, slatkiši, hrana koju za njih spremam, tako da su iskušenja svakodnevna. Veliki izazov mi je bio da ne jedem ono što me je dovelo do toga da imam suvišne kilograme. Svojim ogromnim uspesima sam smatrala to što bih, nekada, provodila sate u kuhinji bez posezanja za onim što mi nije dozvoljeno. Kada mi deca traže grickalice (štapiće, smoki) ja im sipam u posudu, prisećajući se kako sam, do nedavno, te iste grickalice jela u nenormalnim količinama, što bi me privremeno zasitilo, a onda izazivalo glad. Kada sam spremala nešto što nije po režimu UN ishrane, koliko god to bilo primamljivo, u glavi mi je bilo to da sam imala 113 kilograma, i da sam se jako loše osećala. Tada bih rekla sebi da se nikada više neću vratiti u to stanje. Kako su dani prolazili, bilo mi je sve lakše da odolevam iskušenjima, jer su rezultati bili očigledni. Prvog meseca sam smršala 8 kilograma, drugog takođe 8, a trećeg 6. Ukupno 22 kilograma za tri meseca!
NAKON MRŠAVLJENJA SAM POSTALA POZITIVNIJA Osećaj zadovoljstva, nakon mršavljenja, je neverovatan! Vratilo mi se izgubljeno samopouzdanje, sama sebi sam ponovo postala lepa, dobila sam volju da kupim novu odeću, da promenim boju i dužinu kose, kao i minđuše koje sam godinama nosila, da se šminkam kada izlazim iz kuće. Iskusila sam sreću koja se postiže kada uradimo nešto dobro za sebe. Misli su mi postale mnogo vedrije, pogledi na život pozitivniji, nestao je osećaj beživotnosti, sada sam puna života, elana i želje da uradim sve ono, što ranije nisam mogla. Ljudi stalno teže tome da udovolje drugima, da im pomognu i udovolje, što je pohvalno i lepo. Međutim, shvatila sam da najviše možemo da pomognemo drugima onda kada učinimo nešto dobro za sebe, jer tada postajemo zadovoljniji, srećniji, kvalitetniji. Više sposobni da pomognemo i činimo pohvalna i lepa dela.
