Po nivou stresnosti, razvod braka se nalazi na visokom, drugom mestu, odmah iza iskustva smrti bliske osobe. Ne postoji osoba koja je prošla kroz taj proces bez ožiljaka. Razvodu prethodi period nestabilnosti u odnosu među partnerima, a nadovezuje se osećaj napuštenosti, gubitka, sumnji u sebe, straha. Raspad porodičnog života, na koji je osoba navikla, izaziva veliki emotivni bol, brigu o potomstvu, najčešće i materijalnu nesigurnost. Stres je ogroman i svi se sa njim nose na različite načine. Nije neobično da razvedeni partneri pribegnu nekom vidu zavisnosti, kao odbrambenom mehanizmu. Vladana Dobrić (1986.god.) iz Rijeke je pribegla prekomernom unosu hrane, kao sredstvu za borbu protiv stresa, što ju je dovelo do telesne težine koja je, u jednom trenutku, iznosila 149,900 kg. Vladana je sada smršala, u srećnom je braku i majka je jedne devojčice.
Šta Vas je navodilo da jedete, više nego što Vam je potrebno? Kako je višak kilograma uticao na Vaš život?
Poslije rastave braka sam upala u depresiju, a izlaz i spas sam potražila u hrani. Na osnovu toga mogu da kažem da je moja glad bila emotivne prirode. Za mene je hrana bila sve, jela sam stalno i puno, toliko, da nisam mogla disati. Posebno sam griješila u tome što sam jela puno slatkoga. Višak kilograma je puno utjecao na moj život, bila sam veoma nesrećna. Sa zdravljem nisam imala problema, ali jesam sa samopouzdanjem. Bila sam jako nezadovoljna sa svojim izgledom, bilo me je sram da se pogledam u ogledalo. Hiljade i hiljade puta sam pokušala smršaviti, ali bez uspjeha.
Opišite nam kako ste smršali.
Zahvaljujući mužu koji je bio uz mene svake sekunde, uspjela sam da smršam, i to uz pomoć dijete bez ugljikohidrata. Za doručak sam jela sir, salame, šunke, jaja. Za ručak nešto kuhano, meso, povrće, salatu, najviše sam voljela musaku od kelja, koja mi je omiljeni obrok. Večera je slična kao i doručak. Jako mi je teško padalo to što je slatko zabranjeno. Ako mi se nešto slatko jelo, mešala bih sir sa saharinom. Ispočetka sam mjerila hranu, kasnije mi je to postalo rutina. Nisam se bavila sportom, jer za to nisam imala vremena. Za 14 meseci sam smršala 68 kilograma. Nije bilo lako, dešavalo se i da zaplačem, ali je muž bio tu, uz mene, govoreći mi: ljubavi, mi to možemo!
Kako se osećate nakon što ste smršali?
Nakon mršavljenja imamo veliko samopouzdanje i volim svoje tijelo, iako imam puno suvišne kože. Planiram da i to riješim. Promenile su mi se mnoge navike, posebno one u vezi sa odjevanjem. Više ne nosim crno i široko, već vedre i lijepe boje. Ne plašim se jo-jo efekta, jer sam se na ovu prehranu navikla i ona mi jako odgovara. Do krajnjeg cilja mi je ostalo jako malo, pa nastavljam dalje. Sada se rado ogledam, a kada upoređujem slike iz prošlosti i ove sadašnje, ne bih verovala da sam to ja, da nije kose.
Da li ste, zbog suvišnih kilograma, doživeli neku neprijatnost?
Svašta sam preživjela, ali me je najviše bolelo kada su mi govorili da se muž oženio sa mnom kako bi dobio hrvatsko državljanstvo. Zvali su me u ured telefonom, da bi mi govorili kako moj muž ima drugu ženu koju voli, a da je sa mnom isključivo zbog koristi. Bilo je i onih koji su se glasno pitali kako on može da bude sa mnom, tako debelom i odvratnom. Sve je to tužno i žalosno, srećom, prošlo je, a moj muž me je digao iz pepela, iz sjene.
Šta je, po Vama, recept za mršavljenje?
Velika želja, jaka volja i vera da se cilj može postići. Uz sve to je veoma važno imati podršku, i znati da nijedan poraz ne predstavlja kraj, već da može da bude najava novog, boljeg početka.