Paradoks urbanog, konzumerskog stila života je da, uprkos tome što je skrojen tako da proizvodi zadovoljstvo u ljudima, ne uspeva da ispuni njihove unutrašnje praznine. Otuda potreba da se sva ta unutrašnja nedostajanja nadomeste onim što izaziva trenutno zadovoljstvo, a proizvodi trajnu štetu. Hrana je većini lako dostupna, pa se upravo ona najviše zloupotrebljava za ispunjavanje unutrašnje praznine, za davanje energije onom delu nas koji pati od hronične, fantomske gladi. „Kada čovek jede, a nije gladan, trebalo bi da se zapita koga u sebi hrani,“ na raskrinkavanje ovog fenomena nas navodi Dalibor Ćulibrk (1987. god.) pisac i kulinar iz Beograda. Dalibor je napisao sedam knjiga, autor je brojnih radionica, dostupnih na YouTube kanalu, uređuje Facebook stranicu Perom kroz oluju, na kojoj objavljuje svoje priče i sentence. Svira gitaru, proučava zakone univerzuma, interesuje ga psihologija i sve što doprinosi duhovnom razvoju čoveka. Istovremeno je kulinar koji voli da kuva, da osmišljava nove recepte i daje sopstvenu notu jelima.
Kuvanje je kreativan posao, iako mnogi to previđaju. Na koji način Vi pristupate pripremi hrane?
Uz baku sam se upoznavao sa kuvanjem. Bilo mi je interesantno da gledam kako razvlači kore za pitu, pravi rezanca, savija sarme. Baka je kuvala jednostavna jela, ali su bila izuzetno ukusna. U detinjstvu su me viđali kako zatvorenih očiju polako žvaćem zalogaje ispuštajući zvuk: „Mmmm“. Jasno je bilo da sam prijemčiv na hranu. Čula za miris i ukus su mi bila izuzetno osetljiva. Pošto sam, kao i danas, smatrao da je škola samo bespotrebni višak u životima ljudi, prilikom upisa u srednju školu nisam imao dovoljno bodova za konobarski smer. Ostalo je poslastičarstvo. Bilo je daj šta daš. Praksa mi nije bila nimalo interesantna. Najviše sam „kuvao“ na Kalemegdanu, u begstvu sa časova. Ljubav prema kuvanju usledila je mnogo kasnije. Zaposlio sam se u jednoj firmi u kojoj sam pekao pekarske proizvode. Tu su bili i pica majstori. Dozvolili bi mi da razvučem poneko testo. Malo po malo, prvo sam ih menjao kada bi bili na pauzi, a na kraju sam bio u stanju da preuzmem čitavu smenu. Narednih 16 godina to će biti moje zanimanje. Spremanje hrane sam zavoleo najviše zbog improvizacije. I tu dolazimo do onog dela o kreativnosti. Kada improvizuješ ti kreiraš nešto novo, dugačije, svoje. To mi se svidelo. U tome sam se pronašao. Iako je pica relativno prost proizvod, svakodnevno sam je usavršavao. Menjao sam recept, menjao sam način pripreme, štelovao temperaturu, dodavao drugačije začine. Pošto je Vaše pitanje na koji način pristupam spremanju, eto to je odgovor – i danas tako radim. Uvideo sam da mi takav pristup omogućava da dajem svoju notu i drugim jelima. Tako sam se, pored pice, izveštio i u spremanju kuvanih jela, pekarskih proizvoda i poslastica. S obzirom na moje „uspehe“ u školi i na moju nezainteresovanost za sve što je imalo barem primesu toga da se mora i da je obavezno, familija i porodica su me gledali začuđeno – postao sam majstor. Ja to nisam ni pokušavao. Samo sam pronašao nešto što mi je bilo interesantno.
Hrana je naše pogonsko gorivo, naš izvor energije, ali ona može i da nas zatruje. Kako da to izbegnemo?
“Hrana je samo jedno od goriva. Naša goriva su i sunce, voda i san, koji se sa jednakom pažnjom moraju konzumirati da bi telo pravilno funkcionisalo. Sve što se prekomerno ili neadekvatno konzumira može se pretvoriti u otrov. Jabuka je, recimo, veoma zdrava. Ako pojedeš 10 kilograma nećeš se dobro provesti. Naše glavno gorivo zapravo je radost. Razmislite malo, kada radite nešto što volite tada vreme nestaje, nestaje potreba za hranom, za snom. Radeći nešto što volite ne gubite energiju već je dobijate. Što ne znači da bi trebalo zanemariti sekundarne izvore energije, samo njihov priliv moramo malo bolje organizovati. Kako izbeći trovanje hranom, odnosno kako se osloboditi zavisnosti koja nas ka tome nagoni? Svakog dana recite sebi: „Danas ću doneti što više zdravih izbora“. Nemojte praviti dugoročne planove, oni se uvek izjalove. Samo danas je važno. Ako pokleknete i ne uspete u tome danas, nije ništa strašno. Sutra će ponovo biti danas. Malo po malo, zavisnost će se stišavati. Usput šetajte, trenirajte i veoma važno – radite ono što volite. Kada jaki nagoni ispare samo nastavite sa takvim životom. Neka zdravlje isijava iz vas. Budite primer koji pokazuje: „Ono što mogu ja, možeš i ti!“
Svaki obed bi trebalo da bude svetkovina, međutim, mnogi jedu nervozno, s’ nogu, halapljivo i brzo. Koliku štetu time sebi nanose?
Imamo sreću što je čovek veoma izdržljivo stvorenje. Kada uvidimo da jedno jelo sa nogu ne promeni ništa bitno u našoj hemiji nastavljamo tu praksu. Jurimo da što više postignemo: sastanci, obaveze, rokovi… tako zaboravljamo ono vredno što nam je od života dato – telo. Zaboravljamo koliko je to samo sofisticiran mehanizam, koji nam služi, svakodnevno. I onda kada se nemarnost prenese na dane i godine, posledice postaju očigledne. Jedite svesno, kakvu god hranu konzumirate. To možete, to nije teško. Uz upliv svesnosti u obedovanje prirodno ćete sporije jesti i prirodno će vam biti manje potrebno da utolite glad. Sledeća etapa je menjanje izbora. Kada dođu napadi za jakom hranom, ipak izaberite nešto zdravo. Jabuku, čašu vode, šaku badema. Telu će to biti dovoljno. Um je taj koji traži nešto jače. Umesto da, čim se javi potreba, posegnete za hranom, sedite i malo duboko dišite. I tada ćete uvideti da je potreba mentalne prirode.
Šta biste poručili onima koji boluju od poremećaja ishrane? Kako da razviju zdrav i harmoničan odnos prema hrani?
Kada čovek jede, a nije gladan, trebalo bi da se zapita koga u sebi hrani. Takođe i apsolutna odbojnost prema hrani dovodi do pitanja: „Šta je to u meni što mi ne dozvoljava da budem zdrav?“ Čovek se trudi da unutrašnju prazninu nadomesti alkoholom, drogama, prekomernim seksom, hranom… Iako uviđa da to nikada ne dovodi do rešenja, on to radi iznova. Za nas beše kažu da smo najinteligentnija vrsta na planeti? Harmoničan odnos prema hrani se razvija harmoničnim odnosom prema životu. Ako si u saglasju sa njim, sa svojim unutrašnjim kompasom, koji te konstantno upućuje ka onome što je dobro za tebe, prema hrani i svom telu ćeš se ophoditi kao prema svetinji. Telo nam daje novu priliku svakog dana. Iskoristimo to. Ako imate problem sa gojaznošću – a dobro mi je poznato kako izgledaju napadi za kaloričnom hranom – prvo morate postati svesni toga da ste vi ti koji svakodnevno donose izbor da se nezdravo hrane. Ako tražimo krivce izvan nas, to ne krči put napretka. Međutim, nemojte ni vi osećati krivicu zbog svojih izbora. Urađeno je šta je urađeno. Krivica samo otežava, produbljuje prazninu koju uzaludno pokušavamo da nadomestimo hranom.
Mediji, svojim insistiranjem na onome što je vizuelno, udaljavaju ljude od njihovih unutrašnjih vrednosti. Koji putevi nas vraćaju sebi samima?
Kao i u svemu ostalom, mi smo odgovorni kako reagujemo na medije. Tako se ne bih složio da nas oni udaljavaju od unutrašnjih vrednosti. Mi to dopuštamo. Klinci gledaju Instagram senzacionalizam i pokušavaju da to kopiraju. Njima je dopušteno, nisu se još dovoljno mentalo razvili. Kada to rade odrasli koji su sposobni za unos svesnosti u odnos prema sebi i životu, to nije prisila nekih tamo medija, već lični izbor. Približno je 8 milijardi ljudi na planeti. 8 milijardi puteva je do sebe. Putevi nisu sporni, svaka situacija nas može usmeriti u dobrom pravcu ako na nju gledamo kao na lekciju, pitanje je za čime to tragamo.
Sve što nije savršeno, lako može da bude diskriminisano. Šta je pravi odgovor ili reakcija na upućenu uvredu?
Da vam odam jednu tajnu, ništa nije savršeno. Tu tajnu svi znamo, ali je nekako lako zaboravimo. Slobodno možete nositi sa sobom svoje pravo da pogrešite. Ako to neko osuđuje, to je odraz njegove nesigurnosti. Oni koji nas optužuju zapravo u dubini bića krive sebe, pa to reflektuju spolja. Tek kada nečiju opasku definišemo kao uvredu ona postaje uvreda. U suprotnom je samo rečenica koju je uputila nesvesna osoba. Takvi ljudi obično nemaju ništa protiv nas, oni traže hranu za svoju negativnost. Ako odreagujemo burno postavili smo im večeru. I sebi i njima. Najbolja reakcija je ignorisanje. U tom slučaju će otići na neku drugu gozbu.
Poverite nam svoje profesionalne planove za nastupajuću godinu. Već duže vreme nemam dugoročne planove, a nekako se sve što treba desi samo od sebe. Nova knjiga „Izuzetni majstori života“ će uskoro biti objavljena. Pošto smo govorili o tome da je važno ostvariti harmoničan odnos prema životu, a ova knjiga govori upravo o tome, pratiocima Vašeg sajta poklanjam 2 primerka knjige. Samo ćemo morati da sačekamo da izađe iz štampe, a to može biti i za mesec dana. Za kraj bih voleo da kažem kako suočavanje sa nagonima može biti izuzetno teško. Jednostavno zvuči kada govorimo o nekim stvarima. U praksi nije tako lako prekinuti sa lošim navikama. Međutim, to što nije lako ne znači da je neizvodljivo. Volite ovo telo. Volite život. Druge sebe nemate.
