Praznici su prilika za porodična okupljanja, razmenu poklona i dobrih želja, za bogate trpeze. Neretko su praznični dani obeleženi preteranim unosom hrane, posebno one sa velikim brojem kalorija i, posledično tome, osećajem krivice. Kako izbeći ovo autodestruktivno osećanje i dozvoliti sebi da uživamo u hrani, otkriva Nada Vogt (Piliškić), lecencirani nutricionista, koja sa mnogo sluha za probleme gojaznih osoba preporučuje način ishrane, osmišljen tako da ljude ne ostavlja isfrustranim, niti sa lošim odnosom prema hrani i sebi. Nada je sa 22 godine upisala FISAF International Academy, koja joj je obezbedila međunarodnu licencu i zvanje Certified Personal Trainer. 2017. Godine je završila i internacionalnu edukaciju Precision Nutrition, nakon čega je dobila zvanje Sports and Exercise Nutritionist. 2019. godine na školovanju i polaganju državnog ispita u Republici Hrvatskoj, postaje licencirani nutricionista. Njena edukacija se nikada ne završava, jer se svakodnevno bavi praćenjem novih istraživanja. Cilj, kome teži u radu, nije samo promena ishrane već i svesti o ishrani, i zdravom životu generalno. Želi da oslobodi svoje klijente presije i bespotrebnih pravila, i pokaže im kako mogu živeti zdravo dok ujedno uživaju u ukusnoj hrani koja ne zahteva nikakvu specijalnu pripremu ni posebne sastojke. Umesto osude i samomaltretiranja, ona sa svojim klijentima neguje saosećanje, nežnost i brigu o sebi. Cilj joj je zdrav klijent, koji uživa u svom telu, načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti koju odabere, umesto da podređuje život ishrani i treninzima.

Iskušenja prazničnih trpeza su velika i retki su oni koji uspevaju da izbegnu da se prejedaju. Mnogima je teško da se vrate regularnom režimu ishrane. Šta biste njima preporučili?

Većina saveta za praznike se odnosi na to „Kako odoleti, kako biti disciplinovaniji, kako se ne ugojiti“… Ali bih ja išla sa malo drugačijim pristupom jer ovaj i više nego očigledno ne funkcioniše najbolje. 🙂 Ono što bih većini ljudi preporučila je da se opuste, premda ne u onom smislu u kom su navikli. Opustiti se ne znači i prejedati se već slušati svoje telo. Opustiti se kod intuitivne ishrane znači obraćati pažnju na svoje potrebe, umesto praćenja konkretnih režima bez mogućnosti prilagođavanja. Znate kako kažu, niko se nije ugojio zato što je jeo puno tokom praznika, već zato što se to nastavilo i kasnije. Tako da bi moja preporuka definitivno bila: ne ustručavati se, ne bežati od bilo koje hrane, samo slušati svoje telo: kada smo gladni, kada smo siti, koja hrana nam manje ili više prija… 

Posledica preterenog konzumiranje hrane tokom zimskih praznika je, neretko, dobijanje suvišnih kilograma, sa pratećim osećanjem krivice. Kako da se, sa istim, borimo?

Osećaj krivice se najčešće ne javlja zato što smo se prejeli već zato što smo čvrsto rešili da odolevamo svemu što volimo, a onda to „prekršili“. Upravo iz tog razloga je moja preporuka opuštanje uz praćenje sopstvenog tela. Na kraju, da li je toliko strašno i dobiti kilogram, dva, koji vraćanjem na uobičajenu, pravilnu ishranu isto tako i ode? Problem je što ljudi i nakon praznika nastave da se prejedaju, a osećaj krivice to samo dodatno pojačava. Prihvatite da niste roboti koji mogu biti „hranjeni po naređenju“ već da imate, kako fizičke, tako i psihološke potrebe. Naravno da za praznike svi jedemo malo više jer smo češće sa porodicom, češće se okupljamo, imamo više slobodnog vremena. I to nije baš ništa strašno, sve dok ne upadnemo u začarani krug prejedanja i krivice. U tom slučaju je rad sa nutricionistom i psihoterapeutom najbolja opcija, kako bi osoba uspela da osvesti stare obrasce i zameni ih novim koji će joj biti od koristi.

Detox dijete su sve popularnije, a njihova pravila su sve dostupnija, iako ih, najčešće, ne pišu stručnjaci. Da li Vi zastupate koncept detox dijeta?

Nema bolje detox mašine od našeg tela. Funkcija koja se pripisuje detoxu i određenim namirnicama je funkcija koju obavljaju naši unutrašnji organi. Sve ostalo je stvar aktuelnih trendova i potrebe za magičnim rešenjem kada je ishrana u pitanju. Cela industrija je zasnovana na zaplašivanju, tj. uterivanju straha među ljude, kako tamo neki toksini, koje čak ne znaju ni sami da objasne, uništavaju vaše telo i ne možete nikako da ih se oslobodite, a jedini način da se spasite je ako kupite određeni napitak ili držite određenu detox dijetu! Nema baš nikakvog smisla sa stanovišta nauke.

Svedoci smo i poplavedijeta koje podrazumevaju izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane. Koliko je ovo pogrešno?

Pravilna, izbalansirana ishrana uključuje unos sva tri makronutrijenta i nema nikakve potrebe isključivati bilo koji od njih, čak ni kada su u pitanju stanja poput insulinske rezistencije i dijabetesa, a kamoli kod zdravih pojedinaca. Ugljeni hidrati su nam jako važan makronutrijent, koji je između ostalog i izvor energije, a čitava ozloglašenost kreće od velikog unosa namirnica koje sadrže veliku količinu prostih ugljenih hidrata koji gotovo da nemaju nikakvu nutritivnu vrednost, već samo kalorijsku. Čak ni takav tip namirnica ne škodi u manjim količinama. Ono što se svakako preporučuje jeste unos UH kroz žitarice, hlebove i testenine od celog zrna, kroz voće, povrće… Velika je šteta isključiti tako važan izvor ugljenih hidrata, ali i vlakana, vitamina i minerala, a nema nikakve potrebe za time.

Prvi mesec u godini je karakterističan po tome što mnogi donose odluke o držanju dijeta i započinjanju sa fizičkim aktivnostima. Zašto, po Vašem mišljenju, tek neznatno malom broju ljudi uspeva da realizuju donete odluke?

Zato što ne prilagođavaju ishranu i fizičku aktivnost svom životu već pokušavaju da prilagode sebe i svoj život vrlo rigoroznim planovima koje su zamislili da primenjuju. Ono što se zapravo dešava jeste da već nakon nekoliko dana odustaju, nemoćni da ispune vrlo nerealne zahteve. Prave promene uvek dolaze od malih koraka koji prate tempo pojedinca umesto da za 180 stepeni izmene njegov život i učine da se sve svodi na to koliko je kalorija uneto, a koliko potrošeno. Motivi takođe igraju jako veliku ulogu, a većina je zasnovana na želji za boljim izgledom umesto sa zdravijim stilom života u celini.

 Kako da izbegnemo grižu savesti nakon konzumiranja kalorične hrane, odnosno one koju smatramozabranjenom?

Tako što ćete dati sebi dozvolu da uživate u njoj. 🙂 Naravno, da je tako jednostavno, niko ne bi imao problem sa time. Ipak, zaista je moguće napraviti promenu, samo je potrebno vreme i dosta rada na sebi. Moj predlog je uvek postepeno izlaganje onome što smatramo zabranjenim kako bismo i na iskustvenom nivou uvideli da se ništa strašno neće dogoditi ukoliko deo naše ishrane budu i nutritivno siromašne namirnice, sve dok se celokupni unos zasniva na nutritivno bogatim. Nije tako lako promeniti narativ koji nam je godinama predstavljan kao jedini ispravan, a sve ispod toga nedovoljno dobro. Upravo ta potreba za savršenim je i dovela do odustajanja jer je održivost takvog načina vrlo upitna, a i štetna. Paradoksalno, osećaj griže savesti ćete izbeći upravo unosom takve hrane, ali na određeni način, uz određeni mentalni stav.

U svemu, pa i u tome kako se hranimo, je dobro imati balans. Šta podrazumeva dobro izbalansirana i zdrava ishrana?

Ukoliko govorimo o konkretnim savetima, pravilna ishrana bi podrazumevala 80% unosa nutritivno bogatih namirnica i 20% čega god želite. Međutim, malo je kompleksnije, a u isto vreme i jednostavnije od toga. Poruka koju želim da prenesem svojim klijentima i čitaocima FITT bloga jeste da niko bolje od njih ne zna kako izgleda idealna ishrana za njih same. Nutricionista je tu da usmeri u skladu sa nekim opštim principima koji se zatim prilagođavaju ukusu, željama i potrebama pojedinca. Iz tog razloga, nijedan od mojih programa nije „zapisan u kamenu“ već se klijentu uvek naglašava mogućnost da bilo koji obrok zameni nekim drugim za koji misli da bi mu u datom momentu više prijao. Jedna od najštetnijih stvari jeste slepo praćenje planova koji nisu u skladu sa nama. 

Svedoci smo toga da sve veći broj ljudi ima problema sa suvišnim kilogramima. Kada radite sa njima, na koje ciljeve se fokusirate?

Jedan od ciljeva je svakako gubitak suvišnih kilograma, ali je glavni stvaranje zdravog odnosa prema hrani koji je i doveo do viška kilograma. Važno je da klijent osvesti da aposlutno nije potrebno da gladuje i silno se žrtvuje kako bi izgubio suvišne kilograme. Najveći izazov u tom procesu je upravo promena navika i održivost istih. Najčešće tu bude dosta uspona i padova, mršavljenje nikada nije ravna linija i tada se trudim da klijentima sa kojima individualno radim budem podrška jer im je nekada najpotrebnije da čuju da je sve u redu sa njima i da je to deo procesa, da nije smak sveta povremeno posustajanje. Razumevanje umesto osude je lekovito, a gojazne osobe se toliko često susreću sa njima. Nutricionista bi bez sumnje trebalo da bude bezbedna zona i to se zaista trudim da budem svojim klijentima.

Poverite nam svoje profesionalne planove za nastupajuću godinu.

Želja mi je da nastavim sa edukacijom ljudi po pitanju odnosa prema hrani za koji smatram da je ključan kod pravilne ishrane. U procesu sam edukacije za trenera intuitivne ishrane, koncepta koji želim da bude osnova usluga koje nudim i uz koji ću, verujem, pomoći mnogima da pronađu svoj mir sa hranom, i da ista za njih ne bude večita noćna mora borbe sa raznim dijetama i režimima.  

Sočivo salata

Idealna je kao obrok za poneti, a može stajati u frižideru i po nekoliko dana.

Potrebni sastojci:

· 150g sočiva

· 100g crvene paprike

· 1 krastavac

· 1 crveni luk

· 2 kašike maslinovog ulja

· 1 čen belog luka

· 1 limun

· svež peršun, kim, so i biber

Kcal: 595 I Uh: 75g I Pr: 31g I Ma: 21g

Sipajte sočivo u malo veću šerpu, nalijte vodom, posolite i kuvajte oko 20 minuta dok ne omekša. Sočivo treba skuvati al dente, da ne bude previše mekano i kada je gotovo, isprati hladnom vodom.

Ostaviti da se ohladi.

Zatim dodati leblebije, sitnije iseckano povrće i začine.

Sve preliti limunovim sokom i maslinovim uljem, pa fino izmešati.

Ova salata treba da se jede hladna, kako bi svi sastojci ostali hrskavi i punog ukusa.

Začine možete kombinovati po želji, a umesto peršuna odlično se slažu korijander ili mirođija.

MOGUĆE JE ŽIVETI ZDRAVO I UŽIVATI U UKUSNOJ HRANI – Intervju sa Nadom Vogt (Piliškić), licenciranim nutricionistom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: