Kada sam se rodila, pre 45 godina, bila sam teška svega 1.900 grama. Kao mala nisam ništa jela, bila sam u stanju da se ispovraćam u tanjir, što je mojoj majci predstavljalo veliki problem. Bila sam i bolešljiva, često sam dobijala injekcije penicilina. U šestoj godini su mi izvadili krajnike, i tada se sve promenilo. Dobila sam apetit i počela da volim hranu, da uživam u njoj. Omiljena hrana mi je uvek bila, i biće, pečeni krompiri. Sećam se da sam, kao mala, sedela sa dedom naslonjena na crepanu peć i jela krompire, koje nam je draga baka ispekla. Moji roditelji su puno radili, a mene i mlađeg brata je uvek čuvala baka, mamina majka, koja je kuvala mnogo fino, ali, ujedno, i ono što je bilo veoma kalorično: razna testa sa krompirom, krofne, pohovano meso ili prženo u dubokom ulju, dobar, beli hleb, kao stvoren za umakanje u soseve, palačinke, mekike. O tortama i kolačima da ne pričam. Baš sam bila gurman i volela sam da jedem, ne znajući da tako razvijam nezdrave navike, i to od malih nogu. Umela sam, čak, i kao starija, da se posle škole prvo kod bake najedem, da potom svratim kod tetke, kako bih proverila šta je ona spremala, i da na kraju svakako pojedem mamin ručak. Nisam bila preterano debela, ali jesam bila razvijena i krupna.
MOJA NAJVEĆA TEŽINA JE IZNOSILA 125 KILOGRAMA
Udala sam se u 21. godini, i tada sam imala 65 kilograma. Kada sam se porodila, imala sam 104 kg. Posle 11 meseci sam rodila i drugo dete, a na porođaju sam bila teška 117 kg. Godinama se moja kilaža kretala oko 100 kilograma. U 32. godini sam rodila treće dete. Nažalost, dobila sam dijabetes, zbog čega mi je trudnoća bila rizična i predstavljala ogroman pritisak. Moj sin je sada star 12 godina i ima autizam. Mnogo mi je teško sa njim, a utehu sam, svih proteklih godina, tražila u hrani, nadajući se da bi ona mogla da umanji moje stresove. Ugojila sam se do težine od 125 kilograma. Ja sam se sa tom kilažom dobro nosila. Ljudi oko mene nisu primećivali niti komentarisali moj izgled, jer sam im bila zanimljiva kao pozitivna, komunikativna, zabavna. Smatrana sam za šaljivdžiju, kojoj nije predstavljalo problem ni da se našali na sopstveni račun.
RAZVOD I PRESELJENJE
2014. godine sam se, posle 17 godina braka, razvela od muža, koji je patio od alkoholizma. Spakovala sam decu, u to vreme staru 5, 16 i 17 godina, i otišla u Nemačku, kod prijatelja iz Pakistana. On nam je pomogao da se snađemo. Voleo me je mnogo, tako da smo živeli zajedno. Pre godinu dana sam raskinula sa njim, jer je bio bolesno ljubomoran i posesivan. Nisu mu smetali moji kilogrami, bio je lud za mnom.
PRVO SAM IZGUBILA, A POTOM VRATILA KILOGRAME
U Nemačkoj mi se, u početku, gadila hrana. Jela sam samo kada bih bila izuzetno gladna. Zahvaljujući tome sam smršala 30 kilograma. Nisam držala nikakvu dijetu, jednostavno nisam imala apetit, jer hrana nije bila ukusna, kao kod nas. Pored toga sam puno radila, a i borila sam se sa stresom. 2019. godine sam dobila rak materice, imala sam operaciju, prošla veoma teško zračenje, a kilogrami su počeli da rastu, jer nisam imala nikakvih aktivnosti. Prošlogodišnja situacija sa virusom je sve dodatno pogoršala. Tri meseca sam boravila u kući, i svaki dan sam mesila kiflice, mekike, hlebove, perece. I to u velikim količinama, jer mi se porodica uvećala za troje unučića, koji su živeli blizu nas. Jela sam bez kontrole, sve dok vaga nije pokazala 99 kilograma, i dok nisam otkrila da mi je sva odeća uska.
POTPUNO SAM SE ODREKLA NAMIRNICA SA ŠEĆEROM I BRAŠNOM
Bio je to ozbiljni alarm za povlačenje kočnice, što se tiče hrane, i za donošenje odluke da promenim život, da izbacim sve ono negativno iz njega, i da počnem da volim sebe. Raskinula sam sa posesivnim i ljubomornim dečkom, naišla na keto dijetu i odlučila da počnem. Upisala sam se na fitnes, imala sam ličnog trenera, sa kojim sam trenirala svaki dan po 3 sata. Hranila sam se keto namirnicama, potpuno se odrekla namirnica sa šećerom i brašnom, prestala sam da pohujem i da pečem u dubokom ulju. Uglavnom pečem u rerni, sa par kapi maslinovog ulja. Pravim keto hlebove bez brašna, koji su mnogo ukusni. Tako je išlo od juna do oktobra, kada sam sa početnih 99 kilograma spala na 70 kilograma.
VIŠE NEMAM DIJABETES, REKLA SAM ZBOGOM LEKOVIMA
U oktobru su, zbog virusa, zatvorili teretanu, tako da sam počela da pešačim minimum 10 kilometara na dan i, uz to, da preskačem vijaču. Hranim se uglavnom keto ishranom. Ponekad pojedem nešto zabranjeno, u minimalnim količinama, i tako održavam kilažu. Trenutno sam teška 66 kilograma, aktivna sam, život mi se potpuno promenio. Imam više samopouzdanja, više se osmehujem, poštujem svoje
potrebe. Ranije sam, u strahu da neću biti prihvaćena, udovoljavala drugima, sada, međutim, imam svoje JA i umem da odbijem ono, što mi ne odgovara. Prvi put nosim pocepane farmerke, jer pre nisam mogla da pronađem svoj broj. Uživam sa unucima, koji imaju 3, 5 i 6 godina, i svi misle da su moja deca. Što je najvažnije od svega, posle 12 godine nemam dijabetes. Rekla sam zbogom lekovima i moj doktor je zbog toga prezadovoljan.
VIŠAK KILOGRAMA NE PREDSTAVLJA PROBLEM ZA PRONALAŽENJE POSLA
Napominjem da u Nemačkoj, gde živim, niko ne obraća pažnju na to kako ko izgleda. Sve se smatra za normalno i sve je prihvaćeno. Nema diskriminacije, višak kilograma ne predstavlja nikakav problem za pronalaženje posla.
SAVET ZA ONE KOJI ŽELE DA SMRŠAJU JE DA VEĆ DANAS PROMENE SVOJU ISHRANU
Za sve, koji nisu zadovoljni brojem kilograma, preporučujem da već danas promene svoju ishranu. Život je kratak i glupo je provesti ga u neprekidnom razmišljanju o hrani. Ja sam to prestala da činim. Deca me, ponekad, nateraju da pojedem nešto što nije keto, pa tako sebi priuštim sladak zalogaj ili makar komad toplog hleba koga mesim i pečem za decu. Ali, ne više od toga. Istrajala sam do sada, i to bez podrške, nastavljam dalje na isti način.