Iako nam je, možda, teško prihvatljivo, osobe, kojima gojaznost predstavlja problem, mogu imati nesvesne motive da održavaju nezdrave oblike ponašanja, koji im služe kao mehanizmi odbrane. Na psihoterapiji se može doći do uzroka istih i raditi na željenoj promeni. Tijana Stojšić (1982.god.), master psiholog i praktičar psihoterapijskog pravca transakciona analiza, navodi da se kroz psihoterapijski rad mogu promeniti iracionalna uverenja koje osobe nesvesno održavaju, ali i doći do brojnih benefita za psihičko i fizičko zdravlje. U cilju promovisanja psihologije i mentalnog zdravlja, vodi facebook stranicu Lični rast (www.facebook.com/licnirast.psihologija), na kojoj piše o unutrašnjim borbama svih nas. Veruje da je rad na sebi celoživotni proces i oseća ogromnu ličnu i profesionalnu satisfakciju kada svojim klijentima pomogne da postignu željene promene.

Autor ste Facebook stranice Lični rast. Šta on podrazumeva? Po čemu se razlikuju osobe koje su posvećene radu na sebi, od onih koji su, u tom smislu, statični?
 
Lični rast je facebook stranica posvećena svemu što samo ime podrazumeva: psihologiji, psihoterapijskom procesu i savetovanju, ličnom rastu i razvoju. Na psihoterapiji osobe mogu da steknu uvide u sve ono što ih sputava da žive ispunjen i realizovan život. Osobe koje su posvećene radu na sebi su svesne da je to proces, možda i celoživotni, a ne cilj koji se jednom postigne. S obzirom da svi imamo različite individualne potrebe, razlikujemo se i po potrebama da unapredimo kvalitet svog života, i to je u redu. 
 
Šta bi, na mentalnom planu, osoba sa suvišnim kilogramima trebalo da uradi, u cilju oslobađanja od istih?
 
Da bi neko napravio promenu u svom stilu života, potrebno je, pre svega, da prepozna da mu dosadašnje navike ne donose dobrobit i da donese svesnu odluku da će se orijentisati na sve ono što doprinosi zdravlju, kako na mentalnom i tako i na fizičkom planu. Danas se nije problem informisati, kada postoji niz stručnjaka koji mogu biti podrška na tom planu. Međutim, bilo bi efikasnije krenuti od samog korena problema, a to je – za čega osobi služi gojaznost? Nesvesno često imamo motive da održavamo nezdrave oblike ponašanja, a na psihoterapiji možemo doći do psiholoških uzroka i raditi na željenoj promeni.
 
Koja uverenja mogu da sputaju gojazne osobe da se upuste u proces mršavljenja, i da ga uspešno sprovedu?
 
Još u najranijem detinjstvu usvajamo uverenja na osnovu poruka koje nam šalju značajni drugi. Tako se formira životni scenario ili, kako u teoriji transakcione analize zovemo, životni skript. Postoje razna sputavajuća uverenja, zbog kojih osoba može održavati gojaznost, a neke od njih mogu biti zabrane na važnost, zabrane na uspeh, na seksualnost, da budu ono što jesu… Da bismo pričali o sputavajućim uverenjima, potrebno je vreme i posmatranje individue u kontekstu društva i socijalnog miljea u kojem živi, kao i posmatrati ličnu istoriju osobe i njihovu percepciju iste.
 
Da li neumerenost u ishrani može da se tretira kao samosabotaža?
 
Može, naravno. Osobe mogu sebe sabotirati da promene stil života, kako bi ostale u zoni komfora, gde je sve poznato i gde se ne izlažu novim iskustvima. U skladu sa gore napisanim, osobe mogu sebe sabotirati u postizanju uspeha na raznim životnim poljima. Različite taktike samosabotaže nas sprečavaju da preuzmemo odgovornost za vlastitu promenu, razmotrimo sve mogućnosti, da planiramo i odlučujemo.
 
Šta se nalazi u korenu kompulzivnog prejedanja?
 
Kompulzivno prejedanje zovemo još i emocionalno prejedanje, a podrazumeva unos velike količine hrane, često i kad osoba nije gladna. Prejedanje može da se odvija u tajnosti, praćeno osećajem krivice i stida. Uzroci kompulzivnog prejedanja mogu biti genetske predispozicije,  stresni događaji, traume iz prošlosti, nemogućnost samoregulacije preplavljujućih emocija, depresivnost, anksioznost, poremećaji u ishrani, i drugo. 
 
Osećanje krivice je svojstveno gojaznim osobama, kako ono koje sami sebi nameću, tako i ono koje im nameće društvo. Kako ga se osloboditi?
 
Sva osećanja imaju svoju svrhu, pa tako i krivica. Svrha ovog osećanja je da nas pozove na promenu ponašanja. Postoji razlika između takozvane funkcionalne i nefunkcionalne krivice. Važno je razlikovati šta je ono na šta možemo uticati, a na šta ne možemo, to jest koja promena je za nas lično prihvatljiva. Nezdravo i nefunkcionalno osećanje krivice nas može voditi u samokažnjavanje, depresiju ili poricanje lične odgovornosti. Funkcionalno osećanje krivice usmerava nas da na konstruktivan način sagledamo koje promene želimo da unesemo u svom životu i ponašanju. Da bi se osoba oslobodila osećaja krivice potrebno je, pre svega, da prihvati i zavoli sebe.
 
Da li ste zagovornik izgovaranja afirmativnih poruka, u cilju ličnog osnaživanja?
 
Smatram da afirmativne poruke mogu biti od koristi kada je osoba prethodno preduzela sve ostale neophodne mere, dok same po sebi često nisu dovoljne i čak mogu proizvesti osećaj frustracije zbog izostalih rezultata. Korisne mogu biti one afirmacije koje su vezane za popravljanje naše slike o sebi i samopouzdanja. Pasivno ponavljanje afirmacija retko kad služi, ako nije propraćeno našim delanjem.
 
U cilju držanja dijeta, mnogi se obraćaju nutricionistima, lekarima, fitnes trenerima, ali ne i psiholozima. Na koji način psihoterapija može da pomogne u procesu mršavljenja?
 
Uzroke gojaznosti nikako ne možemo posmatrati samo kao psihološki problem, oni takođe mogu biti i metabolički, hormonski i konstitucioni, te je važno konsultovati se sa ostalim stručnjacima. U savremenom društvu je gojaznost jako prisutan problem i nosi sa sobom mogo patnje, kako na socijalnom tako i na psihološkom planu. U psihoterapiji osoba koje imaju problem sa gojaznošću cilj nije mršavljenje, već otkrivanje uzroka koji su doveli do problema. Psihoterapijski rad se može odnositi na obrađivanje eventualne traume, promenu iracionalnih uverenja koje osobe mogu nesvesno da održavaju, kao i na razvijanju samopoštovanja i doživljaja lične vrednosti.
 
Poverite nam svoje profesionalne ambicije i planove. 
 
Moja ambicija je vezana za put psihoterapije. Veujem da je rad na sebi nešto što traje ceo život. U skladu sa tim odabrala sam i ovu pofesiju kroz koju mogu konstantno da se razvijam, kako na ličnom tako i na profesionalnom planu. Nema veće satisfakcije, nego kada klijent postigne željenu promenu. Kroz rad sa klijentima na njihovoj transformaciji menjaju se i terapeuti. Može se reći da je ovo dvosmeran proces, iako je prevashodno orijentisan na klijenta.

KROZ LIČNI RAST I OTKRIVANJE UZROKA PROBLEMA DO MRŠAVLJENJA – Intervju sa Tijanom Stojšić, master psihologom i praktičarom transakcione analize

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: