Nedostatak ljubavi prema sebi je ono od čega pati većina osoba sa suvišnim kilogramima. Zagledani u svoje nedostatke, propuštaju da sagledaju ono u čemu su jedinstveni, u čemu su posebni, na čemu bi mogli da grade svoje samopouzdanje. Retki su oni koji bi, bez imalo oklevanja, mogli da kažu da vole i da prihvataju sebe. I to na zdrav, nimalo pretenciozan način, niti onaj koji bi mogao da se smatra za prepotenciju. Maja Lončar (1982.god.) iz Novog Sada, je naučila kako da voli sebe, i kako da tu ljubav koristi da bi negovala svoje telo i razvijala svoj duh. Maja je rođena u Vršcu, a po zvanju je diplomirani ekonomista. Završila je muzičku školu, voli umetnost, bavi se izradom nakita. Rado posećuje izložbe, kao i bazare sa rukotvorinama. Odbija da sebe svede na bilo kakav broj (posebno onaj koji se tiče kilograma), izgradila je svoj stil, ima prepoznatljiv stav, i nimalo se ne plaši toga da bude drugačija.


Da li ste nekada osetili unutrašnju, emotivnu glad, iako ste bili siti?  


Da, osetila sam je često…. Posle svakog neuspeha, da li ljubavnog, porodičnog ili poslovnog, oseti se ta teskoba i nemir koje su, u mom slučaju, samo slatkiši mogli da reše. Emotivna glad je najveći saveznik gojaznosti, a u isto vreme najveći neprijatelj osobe koja se sa gojaznošću bori. Gojaznost se često uzima olako, ne posvećuje joj se dovoljna pažnja. Gojaznost često poredim sa bolesima zavisnosti, jer ljudi neretko iz istih razloga počinju da uzimaju hranu kao utehu, isto kao što uzimaju alkohol ili neke druge opijate. Suština svake bolesti zavisnosti je naći uzrok i sa njim se izboriti. Neki uspevaju sami to da urade, ali je nekima potrebna i stručna pomoć. Nažalost, na Balkanu i dalje nije slučaj da vas nutricionista pošalje prvo na razgovor kod psihoterapeuta i pokuša da otkrije šta se to zapravo dešava u vašem umu i telu, nego vas „tera da brojite kalorije“. To je jako loš start posebno za mlade ljude, tinejdžere koji se bore sa viškom kilograma.


Nije redak slučaj da se započete dijete prekidaju. U čemu ljudi, po Vašem mišljenju, greše?


Ljudi (žene, uglavnom) se opterećuju brojevima… Na vagama, konfekcijskim brojevima, datumima….. Brojevi, brojevi, brojevi….. Često se dešava da gojazne osobe  ne poznaju sebe, jer ne vole sebe, i ne žele da se upoznaju sa sobom, a to je ključ svega. MORAŠ upoznati sebe i znati šta ti odgovara, šta će ti prijati, u čemu ćeš moći da istraješ.  Upoređivanje sa drugim osobama je takođe pogrešna postavka. Jedno je da vam neko da podršku i da vam bude uzor, ali poređenje tipa „ona je smršala 10kg, a ja samo 3“ nikom ne donosi dobro. Svi smo individue, različite živote vodimo, genetski se razlikujemo… Naravno da ne možemo imati iste rezultate. Poznajem žene koje su trošile velike količine novca na 3 broja manju odeću, da bi se naterale da smršaju. Zamislite taj stres i pritisak na vaš um, koji je već osetljiv borbom koja traje.  Kada se sve to skupi, dolazi do pucanja i osobe opet posežu za hranom, goje se i produbljuju svoje nezadovoljstvo. Treba biti realan, realan u svojim mogućnostima i željama. Znam da sad to zvuči kao da sam otkrila toplu vodu, ali to je suština… Budimo realni i upoznajmo sebe!
 
U procesu mršavljenja se većina opsesivno meri, brojeći izgubljene kilograme. Na čemu bi, umesto toga, trebalo da bude fokus?  


Naš um je čudo…. A borba sa samim sobom je najteža, jer ste u isto vreme sami sebi i neprijatelj i prijatelj. Ono na šta treba da se fokusiramo je dobar osećaj, energija kojom zračimo i koju privlačimo. Naravno da je bitno izgubiti kilograme, kad već krenete u tu borbu sa gojaznošću. To i jeste bit, ali je bitno i zbog čega ste u tu borbu krenuli. Molim vas da u tu borbu krenete zbog sebe, zbog svog zdravlja, lepog osećaja da radite nešto dobro i korisno za sebe, pozitivne energije, a ne zbog toga da bi se dopali nekom ili zbog nečijeg mišljenja.

Hrana ima svrhu da nam služi kao izvor energije, ali je mnogi koriste kao anestetik. Koje namirnice Vi konzumirate, u cilju podizanja energije?


Moram priznati da se moje viđenje hrane umnogome promenilo tokom godina. Dolazim iz Vojvodine i iz porodice koja je ima razvijen kult obedovanja i uživanja u hrani. I dalje imam hedonistički pristup hrani samo biram namirnice. Dosta sam čitala o hrani kao izvoru energije i o tome šta se sve može postići tim gorivom i vidu namirnica, jer mi smo mašina koja hranu koristi kao svoje gorivo, i što je bolje gorivo i mašina je snažnija i dugotrajnija. Umerenost je ključ svega, kao i raznolikost. Mlaka voda sa limunom je moje otkrovenje veka. Prosto ne mogu da verujem koliko taj napitak pomaže i u trenucima kada si žedan, i kad ti se jede slatko i kad ti je potrebno osveženje. Lično ga najviše volim ujutru, čim se probudim. Crna čokolada je „keva“, može se jesti svaki dan, ali naravno određena količina. Jaja su najbolji i najzdraviji izvog energije iz proteina. Sveža crvena paprika ima dovoljno slasti u sebi kao i neko voće i odlična je za energiju. Svakako je tu i koštunjavo voće, ali sa njim treba ipak biti oprezniji u količinama. Mada…. Bolje se najesti i koštunjavog voća, nego posegnuti za čipsom i gaziranim napitcima. Ono što meni puno znači je to što i dalje „uživam“ u slatkišima i vrlo rado ih pripremam, ali biram koje vrste šećera koristim. Navika je čudo, navike se teško menjaju, ali kada ih jednom promenite zato što VI to želite, ne zato što vam je neko drugi nametnuo, naći ćete se na putu ka uspehu.

Živimo u vremenu u kome se sistem vrednosti bazira na fizičkom izgledu. Koliko je pogrešno težiti ka savršenstvu?


Treba da težimo ka savršenstvu, ali sa realnim i pravim ciljevima. Da budemo „savršeni“ sebi i zadovoljni sobom. Oduvek se sistem vrednosti bazirao na fizičkom izgledu, samo se moda menjala. Trenutno smo u fazi kada je bolje da ti bilo šta drugo fali nego da si gojazan. I pre su ljudi bili gojazni, ali nisu bili toliko izloženi stresu i tada je gojaznost ostavljala manje posledice na zdravlje. Ljudi vole lepotu i to je sasvim u redu. Lepota je ono što vas privuče kod nekog na prvu loptu, ali stav, energija i samopouzdanje je ono što zadržava.


Kakav odnos imate prema svom telu?


Volim sebe, volim i svoje telo, ali isto tako želim, baš zbog te ljubavi, da mi i telo i duh budu u još boljem i lepšem stanju. Upoznala sam sebe, znam šta mi prija, šta mi smeta i što se tiče same hrane i što se tiče emocija/odnosa. Pobedila sam emocionalnu glad i to je prvi korak ka mom uspehu. Imam sreću da imam odlične genetske predispozicije i ne ulažem previše u samu negu, nego negom iznutra poboljšavam spoljašnji izgled. Jedna divna osoba me je naučila da se suočim sa ogledalom. Da prihvatim ono što vidim i da pitam osobu čiji odraz vidim: Šta danas mogu učiniti za sebe? I onda samo preostane da to i učinim.


Na čemu se zasniva Vaše samopouzdanje?


Samosvesna sam. Znam tačno koliko vredim i izgradila sam stav da me ljudi ne gledaju kroz kilograme. Morate biti svoji, imati svoj stav, stil, način razmišljanja. Ne smete se plašiti da budete drugačiji. U redu, možda ne možete da obučete tu haljinu koju želite, ali zato možete imati frizuru ili boju kose koju želite, detalje koji će biti vaš lični pečat i koje će ljudi primećivati više nego vaš višak kilograma. Budite hrabre i radite na sebi!

Osobe sa suvišnim kilogramima neretko čekaju da smršaju, da bi počeli da uživaju u životu. Da li duševna radost zavisi od toga kako izgledamo?


Svako nezadovoljstvo nas ometa u uživanju u životu. Loš posao, nesloga u porodici, ili bilo šta drugo, će smanjiti našu duševnu radost. Često su osobe koje čekaju da smršaju da bi uživali u životu, najmanje nesrećni zbog svojih kilograma. Tada treba poraditi na drugim stvarima, na dubljim nivoima. Svako od nas ima svoju sliku sebe i svi želimo lepo da izgledamo, to je prosto u prirodi čoveka. E sad, kako ko doživljava lepotu… To je već neka druga tema.


Kakav mislite da je odnos društva, prema gojaznim osobama?  


Naše društvo ne prašta različitosti. Prevashodno mislim na Balkan. Čim si drugačiji odmah nastupa neki vid diskriminacije. Ljudi su posebno zli prema gojaznim osobama. Diskriminacija gojaznih osoba kreće skoro od rođenja. Već u ranom detinjstvu dobijaju nadimak „bucko“, dobiješ etiketu i polako sve počinje. Gojaznost utiče na sve sfere života, naravno ako vi to dopustite, tako da na neki način i sami sebe diskriminišemo.  


Šta je, po Vama, recept za mršavljenje?


Volim da rušim predrasude, meni je to izazov. Kultura tela je nešto na čemu treba dosta raditi. To nije odlazak u teretanu i izgladnjivanje… To je simbioza duha i tela i njihovo zajedničko funkcionisanje. Rad na sebi, osluškivanje svog tela, svojih potreba i želja, to je ono što pomaže da se uspe u onome što smo zacrtali. Ne treba se obazirati na tuđa mišljenja i upoređivati se sa drugima, jer svi smo mi drugačiji, savršeno nesavršeni!

UPOZNAJMO I VOLIMO SEBE – Intervju sa Majom Lončar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: