Živim u Temerinu i imam 47 godina. Završila sam srednju ugostiteljsku školu za kuvara. Volim i znam lepo da kuvam, da pravim raznorazna slana peciva, a i torte. To je ono što nama gojaznima baš i ne ide na ruku. Kao dete sam uvek imala malo više kilograma. Nisam bila gojazna, ali pet, šest suvišnih kilograma je bilo dovoljno da se osećam debelo, nepoželjno, neprihvaćeno. Veće kilograme sam dobila u prvoj trudnoci sa 22 godine i od tada počinje moja borba sa kilažom i gojaznošću. Počela sam da se povlačim iz društva, da izbegavam izlaske i okupljanja. Smišljala sam raznorazne izgovore samo da ne bih otišla na neke veće proslave i događaje, gde bih srela ljude koje nisam dugo videla, jer me je bilo sramota. Nisam imala šta da obučem, a početkom devedesetih kod nas nisi ni mogao da nađes da kupiš garderobu za punije osobe kao što ima sada. Tako da sam uglavnom oblačila prevelike i široke majice i trenerice.
MNOGO PUTA SAM ODUSTAJALA OD DRŽANJA DIJETA
Moja kilaža se uglavnom vrtela oko 90 do 96 kg. Pokušavala sam mnogo puta da krenem sa dijetom, dan, dva, tri i onda odustanem. Uglavnom su to bile jako restriktivne dijete sa kojima sam htela brzo da skinem veliki broj kilograma. Čak sam tri puta uspela da skinem po 20- 25 kg za tri meseca, ali čim bi ih skinula, vratila bih se na stari način ishrane i kilogrami bi se opet vraćali, i to svaki put po par kilograma više. Krajem 2016. godine, moja kilaža je dostigla 110kg. Do tada nisam imala nikakvih zdravstvenih problema i to me je tešilo. Ali počeli su da se javljaju bolovi u leđima i pojavio se i povišen šećer, što me je uplašilo. Moj otac je dugogodišnji dijabetičar na insulinu i ima problem sa srcem i pritiskom. To me je trglo i nateralo da počnem da razmišljam o sebi i svom zdravlju. U februaru 2017. sam čula za Čigotu i odlučila da probam da smršam. Moja kilaža je tada bila na maksimumu 113,5kg. Na mojih 160 cm to je bilo jako puno.
METABOLIZAM MI SE USPORIO
U vezi sa programom za mršavljenje na Čigoti sam imala prevelika očekivanja. Ostala sam na Čigoti 35 dana i očekivala sam da ću skinuti bar 15 kilograma, s obzirom na to da sam imala veliki višak. Maksimalno sam se trudila, poštovala jelovnik, šetnje, vežbe, i smršala samo 7,5 kg za taj period. Jako sam se bila razočarala. Objasnili su mi da usled mojih čestih mršavljenja i gojenja se moj organizam zaključao i da će biti potrebno dosta vremena i upornosti da se opet metabolizam pokrene i ubrza.
VAŽNOST FIZIČKIH AKTIVNOSTI
Te godine sam bila još dva puta po mesec dana na Čigoti i godinu sam uspela da završim sa 92 kilograma. U početku sam kod kuće pazila na ishranu, ali nisam imala fizičke aktivnosti. Tako da su kilogrami krenuli polako na gore. Ćerka mi je preporučila jednu dobru teretanu gde su pored treninga pravili i plan ishrane, i ja sam krenula sa tim. Uspela sam da smršam još 14 kilograma za tri meseca u teretani i bila sam prezadovoljna sa izgledom i svojih 80 kilograma.
MRŠAVLJENJE JE BORBA ZA ČITAV ŽIVOT
U aprilu 2019. godine, odlazim sa suprugom na brod, gde je on radio, i tamo provodim šest meseci. S obzirom da je to turistički brod (krstarica), hrane je bilo u izobilju od kineske, indijske, meksičke, mediteranske, do naše hrane jer smo plovili i u Jadranu (Hrvatska, Crna Gora) tako da su kilogrami, i pored mojih odlazaka u teretanu i plivanja, krenuli da se vraćaju. Mislila sam da sam vratila samo par kilograma i da ću to rešiti odlaskom na Čigotu, i da ću sići ispod 80 i nastaviti da mršavim. Moje zaprepašćenje je bilo ogromno kad sam u novembru prošle godine na Čigoti stala na vagu i videla da sam teška 98 kilograma. Nisam mogla da verujem da sam od marta meseca do novembra vratila 18 kg. To je bila prekretnica za mene kad sam shvatila da ovo nije jednokratna borba i da je ovo borba za ceo život. Shvatila sam da to tako ne ide i da moram nešto da promenim. Ostala sam na Čigoti mesec dana, smršala devet kilograma i vratila se kući sa 89 kilograma. Tada sam odlučila da povratka nema i da moram promeniti način života.
SMRŠALA SAM I SADA IMAM 63 KILOGRAMA
Počela sam da čitam motivacione knjige i da radim na svom psihičkom razvoju, kako bih uspela da održim karakter i volju za napretkom. Pored rada na svom fizičkom izgledu, jako je bitno da se radi i na psihičkom, kako bi uspeli da održite ravnotežu. Vratila sam se opet u teretanu i krenula sa njihovim režimom ishrane i odlučila da se tako doživotno hranim. U teretani sam takođe imala veliku podršku vlasnice-trenera, koja je i sama imala problem sa gojaznošću i koja nas je puno bodrila i motivisala. Program na koji sam išla, i na koji još uvek idem, se zove transformacije i bazira se na skidanju viška kilograma. Atmosfera u teretani je uvek pozitivna i ma koliko trening bio težak, posle njega samo čekaš sledeći trening. Sada imam 63 kilograma, idem u teretanu tri puta nedeljno na intenzivne treninge. Pored toga moje samopouzdanje je toliko poraslo da smo drugarica i ja krenule na ples koji imamo četiri puta nedeljno, što me dodatno ispunjava. Učenje plesa je bila moja želja još iz detinjstva, ali nikad nisam imala dovoljno samopouzdanja da krenem na ples. Sada idem na Argentinski tango i na All Dances. Osećam se super i ne mogu da zamislim da živim život bez fizičkih aktivnosti.
MOTIVACIJU I PODRŠKU SAM PRONAŠLA NA ČIGOTI
Mršavljenje je veliki proces i jako je bitno da imate osobe pored sebe koje će vas razumeti i podržavati. Koje će istrpeti sve vaše promene raspoloženja i krize, padove energije i volje. Iako se moj suprug trudio da bude uz mene i da me podrži, ja sam moju motivaciju i podršku našla na Čigoti, gde sam upoznala puno ljudi koji su se borili sa prekomernom kilažom. Osećala sam da se međusobno razumemo jer svi prolazimo kroz iste probleme, istu patnju i bol. Delili smo međusobno svoje priče kako smo se ugojili, svoje dugogodišnje borbe i naravno svoja osećanja prema svemu. Nismo morali da se pravimo kako smo jaki i kako nam ti kilogrami ne smetaju. Imala sam sreće da sam se svaki put prilikom boravka na Čigoti sretala sa istim ljudima, tako da smo razvili i lepa prijateljstva i sada se dogovaramo o sledećim zajedničkim susretima. Međusobno smo se bodrili i bili motivacija jedni drugima. Naravno da ima i onih koji su mi govorili da ne treba da mršavim, da izgledam dobro i da ću se razboleti ako budem još mršavila. Njima se samo osmehnem i kažem da se ja sada osećam odlično i da redovno proveravam svoje zdravstveno stanje, baš zato što sam smršala dosta.
VIŠE SE NE PREJEDAM, IMAM REDOVNE OBROKE
Pre nego što ću krenuti sa procesom mršavljenja, ja sam imala neredovne obroke. Jela bih jednom ili dva puta, i to pretežno u popodnevnim časovima i uveče kad bih bila pregladnela i ne bih znala da stanem sa jelom. I kad bih završila jelo, posle par minuta bi to bilo: samo još ovo. I onda bi se prejedala pred spavanje, što je dovodilo do toga da nisam mogla da spavam. Ustajala bih umorna i neispavana, bez volje za rad i život. Sada imam pet obroka i to mi je glavni obrok doručak, koji sadrži integralne žitarice, razno voće i mleko ili jogurt. Ručak mi je parče belog mesa sa dosta salate i za večeru jedem salatu sa nemasnim sirom ili jogurt. Uz tri glavna obroka obavezno za užine uzmem bademe, lešnike ili kikiriki. Pratim obavezno unos kalorija jer je to jako bitno, ali ovako izbalansirana i redovna ishrana te ne dovodi do pregladnjivanja i želje za nekom hranom.
PUNA SAM SAMOPOUZDANJA I ŽELJE ZA ŽIVOTOM
Jako je bitno da raščistite sa sobom zašto to radite, pre nego što odlučite da krenete u ovu doživotnu borbu. Jako je bitno da prihvatite prvo sebe takvi kakvi jeste. Dugo godina nisam mogla da se pogledam u ogledalo i nisam volela ni sebe, ni svoje telo. Bezbroj puta sam pokušala da smršam da bi me voleo ovaj ili onaj, da bi me prihvatilo društvo, da bih obukla haljinu za ćerkin 18-ti rođendan, i sve bezuspešno. Tuđa prevelika očekivanja su me terala na raznorazne dijete i baš zbog tih prevelikih očekivanja se uvek nešto dešavalo da bih odustala. Tek kada sam digla ruke od svega toga i prihvatila sebe kao gojaznu osobu, u meni su se počele dešavati promene i ja sam počela da želim zbog same sebe da smršam, jer sam zavolela sebe i svoje telo. Bitno je i da se pomirite sa činjenicom da je ovo borba do kraja života. Kada to sve shvatite, uspeh je zagarantovan i neprocenjiv. Ja sam sada potpuno nova osoba i fizički i psihički. Osoba puna samopouzdanja i želje za životom.
POSTALA SAM SAVETNIK ZA PRAVILNU ISHRANU I FITNES TRENER
Stečena iskustva, tokom perioda mršavljenja, su me navela da poželim da pomažem drugim ljudima u borbi sa suvišnim kilogramima. Završila sam obuke za savetnika o pravilnoj ishrani, kao i za fitnes trenera. Nestrpljiva sam da, kao osoba koja je i sama bila gojazna, sve svoje znanje i iskustvo uložim u to da nekome pomognem da se oslobodi viška telesne težine. Smatram da, ako želimo da započnemo ličnu transformaciju, najviše mogu da nam pomognu oni, koji su i sami iskusili kako izgleda život sa nekim problemom. Neretko se dešava da gojazne osobe nailaze na nerazumevanje stručnjaka, kojima se obraćaju za pomoć, jer oni sami nikada nisu morali da se suoče sa tako velikim problemom, kao što je gojaznost. Samo oni koji su bili gojazni, pa smršali, mogu nekoga u potpunosti da razumeju i da mu, potom, pomognu da prevaziđe inerciju i uvede promene u ishranu, kao i u stil života, koje će dovesti do željenih rezultata.
