Većina stručnjaka za mršavljenje daje preporuku da se, pri započinjanju dijete ili promene načina ishrane, iz kuhinje izbace kalorične namirnice. Na taj način ne izlažemo sebe iskušenju da pojedemo nešto što se ne nalazi na spisku preporučene hrane. Ali, šta da se čini onda, kada je kuvanje i priprema hrane nečija profesija? Tada je, svakako, višestruko teže pridržavati se restriktivnog načina ishrane i smršati. Da to, međutim, nije nemoguće, svedoči Ivana Doderović (1978.god.) iz Požarevca. Ivana radi u vrtiću, u kuhinji, i privatno se bavi keteringom. Okružena je hranom, ipak, zahvaljujući podršci porodice, sina, ćerke i supruga, uspela je da smrša 27 kilograma. Za sebe kaže da je obična žena koja je napravila neobičan uspeh.
Kako objašnjavate uzroke, zbog kojih ste dobili suvišne kilograme?
Odgovor je jednostavan: uživala sam u hrani! Oduvek sam važila za krupnu ženu. Nikad nisam bila mršavica. Trenirala sam košarku i uvek sam uspevala da održim telesnu težinu. Prvi problem se javio posle druge trudnoće, ali u to vreme sam ostala bez posla u jednoj požarevačkoj brendiranoj fabrici keksa, i nisam pridavala značaj kilaži. Tu je trebalo da reagujem prvi put, ali nisam. Ni tada nisam imala veliku kilažu kao pre prelaska na ishranu bez ugljenih hidrata.
Sa kojim problemima ste se suočavali, tokom perioda u kome ste imali najveći broj kilograma?
Moj najveći problem je predstavljala tromost, kao i to što mi se neprekidno spavalo. Uprkos tome što imam puno prijatelja, i mogućnost da vodim aktivan društveni život, ja sam uglavnom spavala i razmišljala o tome šta bih mogla da jedem. Bilo je to strašno. Ta konstantna potreba za hranom je zavisnost. Ona me je dovela do toga da budem teška 130 kilograma.
Šta je bilo presudno da se odlučite da započnete upravo dijetu bez ugljenih hidrata?
Probala sam razne dijete, sirupe, tablete za mršavljenje, ali mi ništa od toga nije pomoglo da smršam. Da li tada nisam bila spremna za nov izazov ili je nešto drugo bilo u pitanju, ni sama ne znam. Nakon razgovora sa sestrom o njenoj koleginici koja je držala dijetu bez ugljenih hidrata i postigla dobar rezultat, počela sam i ja da razmišljam o tome. Danima sam odlagala početak. Jednog jutra sam stala pred ogledalo i rekla : „Nećeš više! Ubiće te debljina. Svi će posle tebe da se snađu, ali tebe neće da bude. I to zbog čega! Zbog opsesije gaziranim pićem i testom!“
Kako je teklo Vaše mršavljenje?
Za svaki uspeh je potrebna podrška. Ja sam je imala u članovima moje porodice. Kada sam započela proces mršavljenja, i oni su prihvatili taj način ishrane, čak i moja rođena sestra. To mi je mnogo značilo, posebno u samom početku. Upravo zbog toga želim da ličnom pričom i ličnim primerom podržim sve one koji nemaju podršku sličnu onoj, koju sam ja imala. Grupe na društvenim mrežama, literatura i nečiji uspesi mnogo doprinose jačanju motivacije i vere u uspeh. Ja sam se oslonila na uputstva dobijena u grupi Dijeta bez ugljohidrata-Zrinka. Pročitala sam sva uputstva i krenula da ih se pridržavam. Bio je 01.07. kada sam počela, sa 130 kilograma. Sada imam 27 kilograma manje. Dobijam pohvale sa svih strana, što mi veoma prija. Nisam imala posebne fizičke aktivnosti, planiram da ih uvedem. I svakako nameravam da neke, od stečenih navika, primenjujem stalno.
Radite u vrtiću u kuhinji i držite privatno ketering. Okruženi ste hranom. Kako ste joj odolevali, tokom perioda mršavljenja?
Bavim se ovim poslovima jer imam ljubav prema hrani, ali najveću ljubav imam prema samoj sebi. U početku jesam dolazila u iskušenje da pojedem nešto od onoga što pripremam, ali bih tada rekla sebi: Nećeš, Ivana, odlučila si! Ta odlučnost potiče iz glave.
Kako se osećate nakon što ste smršali 27 kilograma?
Srećna sam, mnogo mi je lakše, dobila sam volju za nešto bolje. Nosim stvari koje sam nosila ranije, i kupujem novu garderobu sa manjim konfekcijskim brojem. Slikam se i slike šaljem drugaricama. Nakon što sam u grupi, na facebook-u objavila podatke o svojoj transformaciji, mnogi su bili u šoku. Kontaktirali su me, tražeći savete. Sve pokušavam da motivišem, posebno u onome što je najteže od sebe, a to je započinjanje procesa mršavljenja. To je za većinu kočnica. Volim da motivišem ljude, pa mi tako nije teško da odgovaram na pitanja. Ja njima pomažem, a i oni meni, sve je to uzajamno.
Šta biste, nakon svog iskustva, poručili onima koji žele da smršaju?
Za sve one koji su neodlučni, kojima nedostaju volja i samopouzdanje, poručujem sledeće: ujutru, kada ustanete i pogledate se u ogledalo, pokažite prstom na taj odraz i recite „TI POKREĆEŠ SVE!“