Za gojazne osobe se, pogrešno, misli da su gurmani, da uživaju u hrani, da od svojih obeda prave svetkovinu, sa svim primesama gastronomske estetike. Istina je da mnogi među njima, ma koliko to paradoksalno zvučalo, ni ne uživaju u hrani, već jedu stihijski, ne obraćajući pažnju na ukuse, mirise, teksturu. Jedu haotično, u hodu, stojeći pored otvorenog frižidera ili zureći u televizijski ekran. I najčešće zaboravljaju da su jeli, jer su to činili bez svesne usredsređenosti na taj proces.
Posledica toga je novo posezanje za hranom. Ono, što bi moglo od toga da ih odvrati je svesno jedenje, koje objašnjava i preporučuje mindfulness, tehnika fokusiranja svesnosti kroz usmeravanja pažnje, misli i osećanja na ono što se dešava isključivo u sadašnjem trenutku. Neko, ko primenjuje mindfulness u svakodnevnom, kao i u poslovnom životu, je Sofija Borojević. Ona je stekla master diplomu iz poslovne psihologije, kao i internacionalni sertifikat iz NLP-a. Autor je knjige „Mindfulness u praksi“, koja služi kao vodič za korišćenje tehnike uz praktične vežbe. Drži radionice na temu mindfulnessa i prisutnosti, edukaciju emotivne inteligencije i razvoja zaposlenih, kao i individualne seanse.
Šta podrazumeva ishrana po mindfulness principima?
Skoro četvrtinu hrane koju pojedemo zaboravimo u sekundi. To je zato što dok jedemo nismo fokusirani na hranu, nego na ostale stvari koje nam odvraćaju pažnju poput telefona, sastanaka, surfovanja internetom, TV-a… Za većinu je hrana samo gorivo da preguramo dan. Kada postanemo gladni, takođe smo i nervozni, užurbani i samo nasumično izabiramo ono što ćemo da jedemo, bilo iz restorana brze hrane ili frizidera… Čim stavimo hranu ispred sebe, već je i zaboravljamo. Sledeći put kada obratimo pažnju ona nestaje. Sve to je suprotno od ishrane po mindfulness principima. Osoba koja praktikuje mindfulness odvoji vreme i posveti sebe i svoje misli hrani koju jede. Potrebna je disciplina da prekinemo kariku stalnog pogrešnog ponašanja u vezi s hranom, tako da odvojimo vreme i da jedemo sa svrhom. Takođe mindfulness od nas zahteva da donesemo odluku da napravimo novu naviku, a to je da odlučujemo kako, kada i šta jedemo. Takođe i koji je najbolji način da to pripremimo.
Šta bi mogli da primenimo, u cilju ispravnijeg ponašanja, vezano za ishranu?
-Napravite pauzu i pomerite se od stola.
-Namerno se premestite u drugu sobu.
-Napravite sami svoj obrok.
-Jedite polako i osetite ukus.
-Jedite sa drugim ljudima.
-Praktikujte da se sećate šta ste juče jeli.
Stres je često okidač za prejedanje. Koje su njegove fizičke posledice?
Ključno je da razumemo da postoji velika razlika između stresa u originalnom obliku i onog koga osećamo u svakodnevnim situacijama. Na primer, kada za vreme sastanka čujemo negativne vesti, kada sumnjamo u svoje odluke, ili smo, pak, suočeni sa neočekivanom situacijom u kojoj moramo da donesemo hitnu odluku, primetićemo da je naša fizička reakcija ista, da nam se događaju iste fizičke senzacije, ali da su situacija i okidači potpuno drugačiji. Složićemo se da napad lava usred pustinje i javna poslovna prezentacija, iz realne perspektive, nemaju ni izbliza isti preteći uticaj na naš fizički opstanak. Današnji stresori se javljaju jedan za drugim, čak i u kombinaciji, kao, na primer, gužva u saobraćaju, rokovi, kao i ostale prepreke u toku dana. Umesto da, kao u slučaju iz prošlosti, opasnost prođe brzo, mi smo duže izloženi stresu, pa je i njegov efekat dugotrajniji. Posledica toga je da naš simpatički nervni sistem ostaje duže aktiviran, što ima posledice po naš organizam. Naš sistem je u stalnom stanju pripravnosti i tako oštećuje naše telo. Jedna od fizičkih posledica je visok krvni pritisak, što s vremenom može da dovede do srčanog udara. Supresija imunog sistema smanjuje njegovu moć, što nas izlaže većoj mogućnosti da dobijemo prehladu ili neku manju virusnu infekciju.
Koje su mentalne posledice stresa:
-Konstantan osećaj napetosti.
-Osećaj iritiranosti.
-Loš san.
-Niski nivoi energije.
-Migrene i glavobolje.
-Problemi sa koncentracijom.
-Razdražljivost
Dakle, možemo da zaključimo je da je dugotrajni stres štetan. Isto tako, možemo da primetimo da je stres izazvan stresorom – okidačem koji pokreće stresni odgovor tela. Često se dešava da naš mozak premotava i ponavlja situacije koje su nam bile stresne. Ove karike su ključne za mindfulness i znanje o tome može biti od velike pomoći. Istočnjačka filozofija propoveda da treba tretirati uzrok, a ne posledicu.
Koje vežbe predlažete za prevazilaženje stresnih situacija?
-Prestanite da radite to šta radite.
-Udahnite nekoliko dubokih udaha. Dišite svojim tempom.
-Možete u sebi da kažete „sada udišem, sada izdišem“. To će vam pomoći da se fokusirate.
-Posmatrajte svoje iskustvo, misli, emocije, osećanja, sve – kao oblake.
-Oni su tu i prolaze, nisu tu zauvek. Osetite kako vaše telo reaguje. Šta osećate u svom telu?
-Pristupite celoj situaciji sa radoznalošću, kao da je vidite prvi put. Možda prvi put uplovljavate u ovo stanje, dakle, budite kao dete, to će vam dati nove uvide.
Većina gojaznih osoba ima problem sa prihvatanjem sopstvenog tela. Da li se, i na koji način, taj problem odražava na našu ukupnu sliku o sebi?
Mentalna slika koju imamo o sopstvenom telu je zapravo način na koji mislimo o njemu i osećamo vezu sa njim. Ona utiče na oba pola i na sve starosne grupe, a formira se na osnovu našeg mišljenja o sebi, ali i pod uticajem društva. Loša slika o sopstvenom telu ima izrazito negativne efekte po našu ličnost, jer umnogome oblikuje naše ponašanje. Pod uticajem negativnih emocija, ljudi će biti skloniji da se okrenu nezdravim dijetama i iscrpljivanju i, kakve god rezultate da postignu, zadovoljstvo će im stalno izmicati. Uz tehnike fokusiranja pažnje na misli i disanje i kreiranja pozitivnih obrazaca mišljenja možemo preokrenuti situaciju. Pažljiv i nežan pristup prema sebi podstaći će nas da aktivno potražimo načine za uvođenje balansa u svoj život.
Kako da zavolimo svoje telo?
Ako živite život tako da prihvatate sebe samo ako izgledate kao mankenka sa naslovne strane i ako vaša sreća zavisi od fizičke forme, biće zaista teško da nađete mesto prave sreće. Nerealni ideali lepote konstantno opterećuju živote žena i važno je prepoznati da su sve te slike samo puke forme. Ti uzani strukovi i nerealno tanušne butine nisu stvaran život. Zbog toga je važno da prestanete da se upoređujete sa imaginarnim idealima lepote. Svaka fotografija iza sebe krije desetak asistenata koji nameštaju svetlo i fotografišu iz određenog ugla, kao i prestroge režime života, koje je malo koja žena zapravo i spremna da podnese. Misli koje zrače prezirom prema sopstvenom telu su kao gorivo za stres i još veći fizički napor. Ako su vaši kilogrami uporni i pokušali ste sve da ih se otarasite, verujem da niste pokušali da ih prihvatite. Razmislite o tome koliko su vam radosti doneli ti kolačići ili ta čokolada. Sigurna sam da ste, dok ste u njima uživali, pored kilograma viška sakupili i pregršt osmeha koje ste podelili sa prijateljima i lepih uspomena. Krenite iz te pozicije. Sa osmehom. Volite ih.
Mnogi se identifikuju sa svojim telima, međutim, mi smo mnogo više od toga, zar ne?
Pogledajte se u ogledalu. Da, to je ono sa čime raspolažete. Ali ogledalo ne pokazuje vaš šarm, smisao za humor i harizmu. Sve su to vrednosti koje posedujete. Vi niste samo figura. Kada ste potpuno goli ispred ogledala, kažite sebi: Volim te. Teško je, možda čak i smešno, ali pokušajte. Videćete da je fenomenalan osećaj kada to čujete od nekoga od koga vam je i najpotrebnije – od vas samih.