Maksima da ljudi mnogo ulažu u sebe, odavno više ne podrazumeva rad na sticanju duševnog bogatstva, razvijanje unutrašnjih kvaliteta, prevazilaženje slabosti, intelektualnu nadgradnju i slično. Fokus je prebačen na ono što je spoljašnje, što je fizičko, pa se tako ljudi besomučno ulepšavaju i menjaju svoj izgled gotovo do neprepoznatljivosti. Paradoks se krije u tome da, ma koliko bili mršavi, idealnih proporcija, sa besprekornim crtama lica i bujnim uvojcima kose, niko nije u potpunosti zadovoljan svojim izgledom. To dovodi do novih odlazaka kod plastičnih hirurga, do novih kura mršavljenja, novih kozmetičkih i modnih intervencija. Svemu tome kao da nema kraja! I kao da niko ne zna da istinski doživljaj lepote, punoće i zadovoljstva može da se ostvari, na početku svega, sagledavanjem duševnih vrednosti i neprekidnim radom na tome da se one uvećavaju. Takav rad donosi ogromnu dobit, donosi radost, ljubav, spokoj, i to je nešto što se nepogrešivo reflektuje na licima, što ulepšava kožu, unosi sjaj u oči, što dovodi čitavo telo u balans. Neko ko je upoznao sve prednosti posvećenosti duhovnosti je Nikola Zaharijev (1981.god.), iskreni tragalac, učenik i učitelj čije poučne objave na društvenim mrežama prate i vole mnogi koji prepoznaju važnost rada na sebe, ali onog koji se odvija na unutrašnjoj platformi, nikako na spoljašnjoj, prolaznoj.


Šta Vas je navelo na put duhovnosti i kako održavate svoju duhovnu higijenu?


Postoje samo dva puta koja mogu navesti neku osobu na put duhovnosti. Prvi je urođeni genetski potencijal i predodređenost. To je zaista samo 1% slučajeva i vrlo je redak. Znači jedan u stotinu ljudi. U tu grupu spadaju ljudi koji od malena ispoljavaju ineresovanja prema duhovnosti, nauci, kreativnosti, muzici, slikarstvu, pisanju, itd. Drugi put je onaj u kome sam i ja sam. Znači to su bolesti, problemi, depresija, anksioznost, uglavnom gubljenje poente i simisla života. Tada čovek često podvlači crtu i kreće putem duhovnosti. Uvideo je jasno kao dan da ga materijalni svet ne može do kraja zadovoljiti, zato otvara kapije nekih drugih dimenzija, duhovnih dimenzija. Tu traži sebe, tu traži smisao, tu traži nešto više nego što ovaj materijalni svet može da mu ponudi.


Živimo u vremenima kada se trudimo da ostvarimo uspehe na mnogim poljima. U čemu se ogleda najveća pobeda i najveća nagrada?

Slažem se, ovo su izuzetno izazovna vremena u kojima živimo. Ako si uspešan – ti si neko i nešto, ako nisi – ti jednostavno ne postojiš. Ali zapitajmo se svi sada: Da li je meni bitnije da ja budem uspešan u očima drugih ili mi je bitnije da budem uspešan u sopstvenim očima? Da budem sam sebi srećan i zadovoljan? Šta je najveća pobeda i najveća nagrada, pitaš me? Najveća pobeda je biti dobar čovek, čistoga srca, tolerantan, pozitivnih misli, čist pred sobom, čist pred drugima, čist pred Bogom. Šta je najveća nagrada? Najveća nagrada nije sa ovoga sveta. Ona silazi Odozgo. Silazi u obliku božanske isceljujuće energije, silazi kroz Hrista, silazi kroz Sveti duh. To je mudrost. Najveća nagrada je smirenje. Ljubav prema sebi, ljubav prema svom bližnjem, ljubav prema Bogu je i najveći blagoslov i najveća od svih nagrada.


Osobe koje ne izgledaju savršeno, prema nametnutim estetskim merilima, se neretko suočavaju sa uvredama. Koji je pravi odgovor na upućenu uvredu?


Odgovor može biti sledići: „Ti vidiš mene u ovom telu koje je samo odelo. Ja sam nešto mnogo više od toga. Ja sam duša. Da li vidiš moje istinsko biće, da li vidiš moju suštinu? Jer ja vidim tvoju. Ti imaš, kao i ja, nešto mnogo lepše iznutra nego što su telo i odeća. Zar ne?“


Ideali lepote se ograničavaju na ono što je spoljašnje, što je fizičko. Zašto su mnogi slepi na lepote duše?


Kada bi svi mogli videti ili osetiti svojom senzibilnošću kako izgledaju ljudske duše koje su unutar fizičkog tela, kako bi se samo promenili naši ideali i mišljenja o tome šta je zaista lepo! Telo je samo obično odelo, duša je ta koja je večna. Negde sam pročitao i zaista verujem u to da je Bogu samo oko 3% bitno stanje našeg fizičkog tela, a 97% stanje i čistota duše, aure. Čistota srca, to je ono u šta Bog gleda. Sve ostalo je za njega manje više nebitno. Telo je ionako prolazno, propadljivo, duša nije.


U pokušaju da smršaju ili reše neke estetske nedostake, većina kreće u proces promene usmereni na ono što se vidi. Odakle potiče prava transformacija?


Možete promeniti celo spoljašnje okruženje, apsolutno sve, ali ništa se neće promeniti ako vaš unutrašnji svet ostane isti. Čovekova percepcija je usmerena na promenu spoljašnosti. Promena posla, mesta za život, promena partnera… Sve to svakako prija, ali to nikada neće dati željeni rezultat, željenu promenu. Kažu ljudi da odelo čini čoveka. A da li je zaista tako? Džaba odelo, džaba sve to ako ne uspete razbuktati unutrašnji plamen u čistoj duši. Možda ćete nekoga očarati i zaludeti sa time, a da li ćete uspeti sebe da očarate? Teško. Shvatite, sve zavisi od vas. Shvatite, jer od toga zavisi vaša transformacija. Jedina transformacija koja postoji ide iznutra ka spolja. Kada se svetlost integriše u vašoj duši, sve se menja, ceo vaš svet. Površni gledaju spolja, mudri gledaju unutar sebe.


Kako se stiče moć umerenosti i discipline?


To je najteže od svih pitanja koje ste mi postavili. Disciplina je sve. Bez discipline u životu čoveka postoji samo nasumični haos. Umerenost u svemu je jako bitna. U ishrani, u piću, ma u svemu. Moramo pronaći granice preko kojih ne smemo ići. Kad ti nešto očigledno ne prija – ne radi to! Ono što ti prija i posle čega se dobro osećaš – radi to što više. U stvari je sve jednostavno. Naš um sve to zakomplikuje, je smo mi uvek nezadovoljni. Nezadovoljni smo zato što smo nezahvalni. Ovaj život je veliki dar Prirode. Disciplina se stiče vremenom. Tu nema ništa na brzaka.
Za početak rano legni i rano ustani. Neka ti se telo i čitava psiha vrati u hormonsku ravnotežu. Posle toga napiši spisak stvari koje su prioritetne da se danas urade. Neka spisak bude kratak. Ali odradi to! Vremenom će spisak biti sve duži, a ti ćeš moći i dalje da ga obavljaš bez nekog preterano velikog napora. Bitno je ne opteretiti sebe na početku sa nekom surovom disciplinom od koje će ti biti na kraju dana muka. Nego polako, umereno. Znači umerenost i disciplina su usko povezane.


Nije redak slučaj da osobe, nezadovoljne svojim fizičkim izgledom, pate od nedostatka ljubavi prema sebi. Šta biste njima poručili?


Ljubav prema sebi se postiže najbrže pomoću sledeće tehnike: Svako jutro čim ustanete, i uveče pre spavanja, stanite 5 minuta pred ogledalo i izgovarajte afirmacije tipa: Ja volim sebe. Ja verujem u sebe. Baš sam lepa takva kakva jesam. Ja prihvatam sebe. Drugi me prihvataju. Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više i više napredujem. Afirmacije ovog tipa možete smisliti i sami.


Kakav je Vaš odnos prema sopstvenom telu?


Moje ime je Nikola i ja sam genetski predoređen da budem ceo život vitak i bez viška kilograma. Ali, i pored toga ja i dalje puno radim na sebi na nekim drugim poljima koje su prilično problematične kod mene. Što se tiče mršavljenja mogu dati sledeće proverene savete: Jedi što više obroka dnevno, ali svaki od njih po malo, jer u suprotnom dodatno usporavaš ionako već genetski usporen metabolizam. Meni je metabolizam jako ubrzan, tako da ja mogu jesti jednom i dva puta dnevno obilno, ali to kod nekih drugih jednostavno nije dobro. Izaciti sve šećere, izbaciti sve što ima brašno. Znači bez grama šećera i brašna. Što više voća i povrća. Manje mesa, manje grickalica i brze hrane. I treniranje. To je ključno uz ovaj način ishrane. Da li će to biti aerobik, trčanje, brzo hodanje ili nešto drugo, šta vama više odgovara, to odlučite sami. Izaberite nešto što vama prija. Meni najviše prija plivanje, vama možda nešto drugo. Najbolje je u principu brzo hodanje. Čak bolje i od trčanja, to su i stručnjaci potvrdili. Bolje i za organizam, a bolje i za mršavljenje. Znam jednog drugara iz mog kraja zove se Janko. Janko je bio uvek sa viškom kilograma i nikad zadovoljan sobom. Srećem ga često jer svaki, ali baš svaki dan ide na brzo hodanje sat vremena. Podigao je majicu i nije imao stomak koji je nosio čitavog života. Rekao mi je: „Posle pola sata brzog hodanja počinju da se tope šećeri u organizmu. Posle 45 minuta tope se masti. I ovih poslednjih 15 minuta brzog hodanja, do punog sata, je čisto mršavljenje i sagorevanje suficita kalorija. Sad sam vitak, zdrav, pozitivan, osećam se odlično u svakom smislu. Ništa mi nije teško da uradim u toku dana. Imam volje, imam energije za sve. Verovao sam u sebe da ću uspeti. I, eto, trebalo je vremena, ali uspeo sam! Sećaš me se i sam kakav sam nekada bio? Lenj, trom, nespretan, bucko bez posla, bez samopozdanja, devojke, volje i energije. Sada sve to imam! Uz malo truda, volje i discipline. Ja sam sada nezaustavljiv! “

POVRŠNI GLEDAJU SPOLJA, MUDRI GLEDAJU UNUTAR SEBE – Intervju sa Nikolom Zaharijevim, duhovnim tragaocem

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: