Ja sam Sara, imam 26 godina, dolazim iz Gradiške, razvedena sam mama osmogodišnje djevojčice. Niti razvod, niti roditeljstvo, nije razlog problema o kojem ću pisati, moj problem je počeo, moglo bi se reći, „od kada znam za sebe.“ Za početak, rekla bih da svaki problem ima svoju pozadinu, moja je, iz ovog ugla gledano, emotivna glad. Imam problem – jedem! Da li sam nešto riješila? Nisam! Stvorila sam problem svih problema, stvorila sam ogroman višak kilograma, manjak samopouzdanja, pogled u ogledalo koji baca u očaj. Ali i dalje nastavljam, tješim sebe: „Ne vidi se toliko!“, „Nije strašno!“, „Ima i gorih!“ Tačno „Ima i gorih.“ Ali ja sam bila tako blizu tih „gorih“, da toga nisam ni bila svjesna.


IZA HRANE SAM SKRIVALA PROBLEME


Život… Svaki dan – novi problem. Da li taj problem riješiti, ili ga sakriti iza hrane, odluka je vaša. Moja je bila pogrešna. Skrivati probleme iza hrane je u najmanju ruku neprihvatljivo! Odraz u ogledalu koji ne želite da vidite stvara pritisak na psihu, a tijelo pamti i dobro i loše što činite za njega, imajte uvijek to u vidu.


PATILA SAM U TIŠINI


U momentima moje najveće debljine, vodila sam najveću borbu sama sa sobom, sama i u tišini da niko ne čuje. Par puta sam pokušala, nije da nisam, ali to je trajalo dan, dva i gotovo! Zašto? Najčešće zato što sam pravdala sebe: „Nemaš potrebe, ne vidi se!“ ili „Ko te voli, voli te kakva jesi, čemu se mijenjaš?!“ U principu je istina, samo je pitanje, da li ti voliš samu sebe takvu kakva jesi? Kako se osjećaš kada bi kupila sebi nešto, ali ne može, ne proizvodi se u XX… L veličini, onda daj šta daš, ponovo padanje u očaj, ali i brzo pronalaženje opravdanja jer bitno je jesti, pobogu.

INAT MI JE JAČA STRANA


I tako, prođe Nova godina, vratih se na posao, u jednom dijelu vidjeh vagu. Nisam se vagala godinama unazad i zanimalo me je šta će ona da pokaže. Naravno imala sam šta i vidjeti: 103kg! Halo ženo, došla si do trocifrenih brojeva! Tog momenta sam znala da će 2020. godina biti godina moje promjene. Kako nisam neki karakter po tom pitanju, odgađala sam početak, jer sutra nikad nestati neće, naravno. Jedne prilike sasvim slučajno spomenuh da ću na dijetu. Reakcija? „Džaba se trudiš, nećeš uspjeti!“ Iste te sekunde sam znala da mogu i hoću! Inat mi je jača strana tako da je sve ostalo suvišno pominjati.


ZADALA SAM SEBI CILJ


Proučila sam dijetu bez ugljenih hidrata, sastavila kockice u glavi, zadala sebi cilj, ubijedila sebe da mogu bez tijesta i krenula. Nije lako, daleko od toga, borba sa psihom je teška, drugi dan sam napravila „brlj“, toliku ljutnju na sebe nisam osjetila još od prvog keca u školi, bukvalno sam sebi šamar udarila. Jela sam što ne smijem i još sam se pri tom osjećala loše! Tad sam se disciplinovala i ostala dosljedna sebi.


SMRŠALA SAM 25 KILOGRAMA


Pored glavobolja, neke veće probleme nisam imala, ništa mi nije bilo teško, nakon prvog minusa na vagi. S vremenom ta jednolična hrana postane više nego teška, uz napomenu da ne jedem povrće, moja borba je daleko teža bila, sve to dovede do odstupanja, ali ne klasičnog poput kocke čokolade, nego jednostavno sam uzimala sebi pauze kad mi je organizam to tražio. Recimo jednom mjesečno. Nisam se forsirala, plašeći se da ne odustanem, radije sam uzimala pauzu od par dana, zadovoljila organizam odrijeđenom hranom i nastavljala dalje sa dijetom. Danas dok ovo pišem iza mene je pet mjeseci borbe i minus od 25kg! Za mene, lično, je to veliki uspijeh! I što je najbitnije nisam odustala i neću. Danas kad vidim 78kg, niko nije srećniji od mene, da li što sam se sebi dokazala da mogu da uspem, ili zbog nečeg drugog, ne znam.


PRILAGODILA SAM DIJETU SEBI


Svako odricanje donosi sa sobom i određene krize, naravno. Najveće i najčešće krize su mi one za hljebom i tijestom, ali ležerno popijem limunadu i radujem se svom minusu sutra. Zapravo, zbog pomenitih pauza u toku dijete nisam često upadala u krize. Smatram da je svaku dijetu moguće sebi prilagoditi, možda sa odstupanjima ide sporije, ali bitno je istrajati i uspjeti ma koliko je put težak. Takođe bih pomenula podršku koja mi je nezamislivo značila, prvo od ljudi oko mene, međutim to što sam ja počela da gledam u ogledalu je za mene predstavljalo podršku koja mi je najviše bila potrebna. 


VAŽNA JE JAKA VOLJA


Sada, kad sam blizu cilja, a moglo bi se reći i da sam stigla do cilja, na život gledam potpuno drugačije, srećnija sam, zadovoljnija i ispunjena onako kako me nijedna hrana nije mogla ispuniti. Kada je uspjeh u mršavljenju u pitanju, važna je jaka volja, velika motivacija, upornost, a u mom slučaju je neizostavan i inat. Počeo je kao inat nekom drugom, a prešao u inat samoj meni. Naravno, potrebno je i strpljenje u velikim količinama. 


TEŽIM TOME DA ZADRŽIM POSTIGNUTI CILJ


Još uvijek sam na prehrani bez ugljenih hidrata, s tim da imam momente kad jedem „ono što ja hoću“ trudim se da tih momenta bude što manje, dok ispitujem sama svoje tijelo kako reaguje na određene namirnice i nalazim adekvatan način da zadržim postignuti cilj. Onima, koji žele da smršaju, poručila bih da nauče da žive s rečenicom: „Jedite da biste živjeli, a ne živite da biste jeli!“ Svijet je mnogo ljepši kad na njega gledate ispunjeni, srećni i zadovoljni sami sobom.

TRUD SE ISPLATIO, SMRŠALA SAM 25 KILOGRAMA – Priča Sare Popović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: