Biti savršen je nedostižan ideal, ali je biti jedinstven ono, što smo svi u mogućnosti da ostvarimo. Jedinstveni smo ako razvijamo svoj identitet, ako ne težimo tome da podležemo kriterijumu mase, ako prihvatamo to da nismo savršeni ali da, pritom, radimo na tome da se menjamo. Važno je nagrađivati sebe onim, što nam garantuje dobro zdravlje, što uvećava našu unutrašnju lepotu i jača odlučnost. Sandra Miljević Bayliss (1971.god.) iz Subotice je naučila kako da prihvati sebe, da ceni svoje telo, i da se trudi da ono dobije sve što zaslužuje. Prvenstveno zdravlje, potom negu i ulepšavanje. Sagledava sebe i svoj život na sveobuhvatan način, potencirajući pozitivan stav prema svemu. Sandra se bavi negom starih i bolesnih lica, dok joj je slikarstvo hobi. Kuvanje, kroz koje izražava kreativnost, je jedna od njenih ljubavi. Majka je dve odrasle ćerke.
Da li, poput mnogih osoba, imate istoriju dobijanja i gubljenja suvišnih kilograma?
Razmišljala sam ovih par dana o tome, i vraćala film unazad. Kao dete, pa i kasnije, negde sve do udaje, bila sam mršava. U životu su mi se od najranijeg detinjstva događale tragedije. Oca sam izgubila sa šest godina, brata sa dvadeset, mnogi meni dragi ljudi su otišli prerano iz mog života. Bila sam tužna i depresivna, ali nisam, poput mnogih drugih u tim trenucima, posezala za hranom, nisam se njom tešila, naprotiv. Tada sam sebe terala da uzmem barem par zalogaja. Moji okidači su bili uglavnom zbog untrašnjeg nezadovoljstva. Ne kažem da nije uticalo i to što mi je manjkalo ljubavi kroz celo moje odrastanje, samim tim je tu i manjak samopouzdanja bio prisutan. Možda sam gladovala i kroz neke prethodne živote, pa je i to ostavilo traga. Odavno već želim da odradim regresoterapiju jer smatram da može da mi pomogne da bolje razumem sebe. Da bih mogla što tačnije da odgovorim, vrtela sam film unazad i mislim da se po prvi put okidač oglasio pre petnaest godina. Gledala sam i fotografije koje sam u velikom broju uništila. Ostavila sam samo par njih kao opomenu da nikada sebi ne dozvolim tako nešto. U vreme kada sam se udala i rađala decu, bilo je za većinu nas jako teško živeti u ovoj zemlji, pošto je besneo rat, pa su posle došle sankcije i nikada kraja. U tim godinama sam nekako polako izgubila sebe, posvetila sam se deci i kući, i svako nezadovoljstvo gušila u sebi. Isplivalo bi ono povremeno i govorila sam o njemu, ali me niko nije ozbiljno shvatao. I tako sam ja, koja nikada nije imala problem da kaže šta misli, polako gubila sebe. Ubeđena sam da sam zbog toga dobila i astmu negde u tridesetoj godini. Malo po malo, i počela sam da dobijam neželjene kilograme, s tim da bi se alarm oglasio čim bih došla do nekih osamdeset kilograma. Tada bih znala da sam preterala i mršavila sam tako što bih prepolovila porcije. Ali pošto je kuvanje jedna od mojih ljubavi, a i volim da jedem, nikada nisam bila potpuno sigurna da li je, pored fiziološke, uvek bila prisutna i emotivna glad. Pre nekih desetak godina sam rešila da ne želim više tako da živim, da želim sebe koliko, toliko zdravu. Krenula sam na psihoterapiju kod jednog izuzetnog doktora koji mi je mnogo pomogao, na reiki, na aerobik, masaže, kod frizera, kozmetičara. Rešila sam da ponovo prihvatim i zavolim sebe, baš takvu kakva jesam, savršeno nesavršenu.
Sa kojom dijetom ste gubili kilograme i zbog čega vam ona odgovara?
Kilograme sam gubila tako što sam prepolovila porcije. Za UN dijetu sam čula još davno, ali sam pre tri godine počela sa njom i otkrila da je to ishrana koja mi savršeno odgovara. Ne doživljavam je kao dijetu, pošto je to izbalansirana ishrana, i može da je praktikuje i onaj ko nema problema sa suvišnim kilogramima. Sastoji se od proteinskog dana, skrobnog dana, dana u kome se jedu ugljeni hidrati, i voćnog, tj. vitaminskog dana. Ishrana je raznovrsna i mnogo mi prija.
Kako se osećate kada imate optimalnu telesnu težinu, a kako kada imate onu, sa kojom niste zadovoljni?
Sa optimalnom težinom se osećam bolje, zdravije, lepše i tu ne mislim samo na onu fizičku lepotu, nego i na onu unutrašnju, bitniju. Sa viškom kilograma se osećam lošije, sama sebi sam teška, osećam bolove u kolenima što znači da mi ceo organizam trpi. Pošto sam i astmatičar puno teže dišem i samim tim teže funkcionišem. Dovedem svoje telo u stanje koje nije zaslužilo.
Mnogima je držanje dijete naporno i stresno. Ipak, to je i vrsta izazova, zar ne?
Znam da je većini držanje dijete stresno, mnogo sam razgovarala sa osobama koje su se borile protiv viška kilograma. Znam i da mozak „divlja“ bar jedno nedelju dana dok šalje signale, pa smo razdražljivi. Ali, sa protekom dana, organizam polako kreće da se privikava i prihvata promene. Pogotovo ako smo svesni koliko su te promene dobre za nas, za naše zdravlje. Isto tako treba da smo svesni da se ne može držati dijeta tri meseca i onda se vratiti starim navikama. E, to je pravi izazov, pridržavati se ishrane koju smo držali tih par meseci, a dozvoliti ipak sebi ponekad pojesti i nešto „nezdravo“.
Kakav odnos imate prema svom telu?
Vodim se onim „u zdravom telu, zdrav duh“ jer je zaista tako, i trudim se da ga ispoštujem. Interesantno je da nisam nikada sebe htela menjati, mislim na fizički izgled. Sebi sam uvek bila lepa, realno se gledajući u ogledalo. Nisam htela ni lepšu kosu, oči, ruke, noge… Prihvatala sam sebe takvu kakva jesam, i dan danas je tako. Volim svoje telo, volim da me služi u zdravlju i u bolesti, kad ga preopteretim i povremeno „zapustim“. Sa ovim mojim godinama zaista zavoliš sebe, prihvatiš i traješ.
Gojazne osobe se, zbog pritiska medija, osećaju manje vrednima. Kako se stiče zrelo i zdravo osećanje sopstvene vrednosti?
Nikada nisam spadala u osobe koja se zbog medija ili bilo koga drugoga osećala manje vrednom. Prosto sam oduvek bila mišljenja da se u svemu preteruje, pa tako slika koju nam prenose ne može biti realna. Pogledajte samo Tizianovu Veneru Urbinsku pa će vam sve biti jasno ili Rembrandtovu – Žena se kupa u potoku, i sl… Osećanje sopstvene vrednosti se stiče tako što prihvatite sebe, zavolite sebe tako divno, predivno nesavršeno, i baš vas briga šta kažu mediji. Pošto sam do ove zime živela u jednom malom mestu gde se svi poznaju, imala sam zanimljiv razgovor sa ženom koja radi u prodavnici. Kazala mi je: pa šta ćeš, mi imamo i kila i godina, i nismo više ni mlade. Rekoh: sve je ovo moje i volim što jeste, i ja sam sebi najlepša, te idi, rekoh, pa ja sam sebi kraljica majka! A ona gleda i gleda, i kaže: pa ženo božija, ti si skroz u pravu! Nego šta sam, ko će te pohvaliti ako nećeš sama sebe? Pa posle neka te hvale i drugi, do mile volje im!
Šta mislite o osobama koje čekaju da smršaju, da bi postali najbolja verzija sebe?
Osobe koje čekaju da izmršave da bi im život postao bolji ne shvataju da je život sad, ovog trenutka, da nema reprize. Nemojte život staviti na čekanje, jer zaista vam kažem da vitkost nije garancija za sreću ili uspeh i sl. Viđala sam i družila se sa krupnim ljudima ili gojaznim, kako god, i verujte da oni meni prosto zrače. Više se smeju i više znaju da uživaju u svemu. Zato živite sad, i dok još niste uspeli da se oslobodite viška kilograma, a želite, a i vi koji ne želite. Živite, volite i uživajte, jer život je samo jedan i nekako dođe prekratak.
Kakav mislite da je odnos društva, prema gojaznim ljudima?
Kod nas je još uvek fizički izgled mera vrednosti, nažalost. Vlada diskriminacija i vrlo često gojazne osobe budu omalovažavane i to češće od strane žena. Žene su surovije, sklonije kritikama tj. ismevanju, a nijednog trenutka se ne pitajući kakvu ta osoba bije bitku. Toliko smo postali površni, da je to poražavajuće, gleda se samo ambalaža. Prave vrednosti odavno nisu na ceni.
Šta je, po vama, recept za mršavljenje?
Recept za mršavljenje je upornost, istrajnost i ljubav prema sebi. Odaberite zbog čega želite da smršate i imajte realna očekivanja. Morate da razmišljate i govorite pozitivno o sebi. Naučite da volite i cenite svoje telo, ne jurite savršenstvo. Ne dozvolite da postanete sami sebi kamen spoticanja, postanite već danas osoba kakvoj težite!
Šta biste poručili onima koji žele da smršaju?
Ključ za mršavljenje je ljubav prema sebi. Stavite sebe kao prioritet, ali znajući da to nije sebičnost. Posvetite se sebi i rešavanju svog problema, takođe izbegavajte negativne osobe i ljude za koje znate da vas neće ohrabriti, ne trebaju vam. Ko u trenucima krize uspe da pobedi sebe, pobedio je najvećeg neprijatelja, i na njegovom putu nema više prepreka.