Loše stvari se, ponekad, dešavaju za naše najviše dobro, ali je to teško shvatiti i prihvatiti, posebno ako se suočavamo sa velikim gubicima. Ono što nas najviše odvaja od mogućnosti da napredujemo i da se razvijamo, uprkos lošim okolnostima, je povlađivanje strahu i nedostatak vere. Kada se, našavši se na životnoj raskrsnici, oslobodio straha i pokazao hrabrost, Miljan Dimitrijević je postao nagrađen otkrivanjem talenta za sposobnost energetskog iscelivanja. Prevazišao je sve izazove i počeo je da radi tretmane, koji njegovim klijentima pomažu da se oslobode napetosti, da se iscele, da povrate veru u sebe i svrhu svog postojanja. Tvrdi da mu u seansama pomažu sile sa viših nivoa, čijim se promislima rukovodi i kojima je zahvalan za dobijeni dar. Njegov zaštitni znak je neposustajući osmeh, zarazni optimizam i ispunjenost ljubavlju koju deli svima.
Radimo intervju u jeku epidemije. Kako provodite vreme?
Vreme provodim sa porodicom i ukupno nas je deset. Moram da kažem da nas je ova situacija spojila lepše i duže nego ikad. Na početku izolacije neki nisu znali šta će sa sobom jer je standardna jurnjava potpuno stala, pa su našli zanimaciju spremanju jela maltene po ceo dan. Kad su počeli da naviru sa kolačima i palačinkama sa više strana, ne posustajući iz dana u dan, morao sam da bežim od njih. Stomak mi je postajao sve veći tako da sam uveo još jednu konstruktivnu stvar u toku izolacije, a to je vežbanje. Uživamo u ovom blagom suncu, u proleću, ovde kod nas je svuda okolo priroda i ptice se stalno čuju, igramo se sa psom, decom, pijemo kafe… Pričamo međusobno, nikada se više nismo grlili, iskreno, sa porodicom mi nikad nije bilo lepše. Ne želeći da osporavam ili umanjujem patnje onih koji su se razboleli, nekoliko puta sam se zapitao da li je stanje u kome se nalazimo vanredno ili izvanredno! Moja porodica i ja smo napravili izbor da nam bude lepo. U početku je bilo straha, ali sam pronašao način da ih odvučem od nepotrebnih negativnih informacija.
Jasno je da vreme provodite konstruktivno. Da li mislite da svi imamo izbor da tako postupamo?
Trenutno nam jesu uskraćene neke stvari, ali uvek imamo slobodnu volju da odlučimo kako ćemo, u odnosu na iste, da se postavimo. Od nas zavisi da li ćemo vreme da provodimo konstruktivno, ili ćemo da ga trošimo na ono što ne može da nam bude od koristi.
Šta je ono što preporučujete da činimo?
Opustite se i odmorite se, pre svega! Primetio sam, na samom početku ovih vanrednih okolnosti, da smo svi bili veoma napeti. Kada je nestala svakodnevna užurbanost, kao i razna ometanja sa kojima smo se srodili, napetost je počela da se otpušta poput pare iz ekspres lonca. To sam primetio prvo na sebi, pa onda i na drugima. Shvatio sam kako bi bilo poželjno da usporimo, zastanemo, da promenimo kurs kretanja, kako fizičkog, tako i mentalnog. Napetost nije u skladu sa prirodnim životnim tokom. Ona je neprijatelj svima nama, kao i samoj planeti. Užurbanost, pak, nije u skladu sa božanskim ritmom. Tek primireni i opušteni možemo da osvestimo koliko nismo u skladu sa tim ritmom. Za opuštanje preporučujem meditaciju, odlazak u prirodu, izlaganje suncu, pronalaženje novih interesovanja, povezivanje sa ljudima i slično. Ja sam, konkretno, otkrio novi hobi, a vezan je za umetnost obrade drveta.
Loše vesti, koje se plasiraju putem medija, crpe energiju. Kako da je sačuvamo i nadoknadimo?
Moramo sami da stvorimo distancu prema onome što nam se u medijima plasira. Da stvorimo neki sopstveni filter. Mediji konstantno plasiraju loše vesti, u ovom periodu su preovlađujuće, jer za to postoji razlog. Meni je dovoljno što znam da virus postoji, i da se u odnosu na to ponašam odgovorno, u smislu da moje delovanje ne ugrožava ni mene, ni ljude oko mene. Za sve ostalo sam dao sebi pravo da se „odjavim“ i posvetim sebi i svojim voljenima onako, kako osećam da mi prija. Ništa dobro ne može da se kreira iz toga da neprekidno slušamo zastrašujuće informacije, ako smo uvučeni u tu dramu. Imamo izbor da to ne činimo, da se posvetimo ulaganju vremena i energije u ono, što može da nam donese dobit.
Koliko je neophodno biti pozitivan u ovoj situaciji, odnosno, ne podlegati panici?
Strah je veća opasnost od samog virusa, tako da je pozitivan stav krajnje poželjan. Okrenimo se ljudima koji izbegavaju teške teme, koji su mirni i stabilni. Ako mi ne podlegnemo panici, naša mirnoća će da se prenese na druge i da im učini dobro. Primetio sam da se mnogo šale iznedrilo tokom ove epidemije, da se u ljudima probudila duhovitost, mislim da je to odličan balans vestima koje su ozbiljne i dramatične.
Dugo ste u sferi duhovnosti. Šta je najvažniji duhovni uvid?
Svi imamo svoj životni plan. To je najvažniji duhovni uvid. Sve što nam se dešava je isplanirano, sve ima svoju svrhu, svoje značenje, svoju važnost. Ponekad je upravno ono, što nam se najmanje dopada, ujedno i ono što nam je najviše potrebno, kako bi realizovali taj životni plan. Toliko je sve isplanirano, da nijedan virus ne može taj plan da poremeti. I trenutak našeg odlaska iz ove realnosti je takođe isplaniran, iako niko ne zna kada će to da bude. Na nama je da izvršavamo svoje zadatke, da prihvatimo ono što nam se dešava, da imamo poverenja. Teško je, iz ljudske perspektive, sve ovo prihvatiti, ali kada se to učini nestaje strah, nestaju ograničena razmišljanja, kao i sputanost egom.
Koja je pouka svega ovoga što nam se trenutno dešava, kako za svet, tako i za pojedince?
Život će da se izbori za sebe, i naći će način da nas nauči kako da ga poštujemo, kako da ga podržavamo. Pouka je da usporimo, da budemo dobri prema sebi i drugima, prema prirodi. Važne lekcije su i one koje se tiču humanosti, solidarnosti, zahvalnosti, oslobađanja napetosti. Vreme je da više cenimo sebe, svoje zdravlje, kao i sve resurse koji su nam na raspolaganju. Živimo u skladu sa našim unutrašnjim impulsima, pratimo ih, verujmo u njih. Ne zaboravimo da smo svi bića dostojna ljubavi. Ovo je dobra lekcija i za ovo, i za sva buduća vremena.
U svim vremenima, dobrim i lošim, neko uvek bdi nad nama…
To je velika istina. Budite svesni da smo konstantno voljeni i podržavani, da o nama vode računa grupe duhovnih bića, anđeli, vodiči, naše srodne duše. Oni komuniciraju sa nama na nesvesnom nivou. Ako nam, iznenada, neke nezvane misli prolaze glavom, to je odgovor anđela na pitanja koja nas muče. Uvek možemo da im se obratimo za pomoć, za savet, za podršku. Verujte u njih, ali se fokusirajte na svoje zemaljsko iskustvo, zbog koga ste i došli na ovu planetu. Treba savladati lekcije ega, isceljivanje sopstvenih rana, treba raditi na moralu, na fokusu, na energiji. Od nas se zahteva da neprestano učimo, da napredujemo, da se razvijamo, da pazimo da ne upadnemo u zamke. Puno je tu posla i zato je dobro znati da smo zaštićeni, da svetlo uvek pobedi tamu i da je ljubav pravi odgovor na sve.