U ovom kriznom periodu epidemije potrebni su nam jak imuni sistem i jaka psiha. Dobre bakterije, koje se nalaze u stomaku i crevima, su odgovorne za jak imunitet, koliko i za proizvodnju serotonina, hormona dobrog raspoloženja. Broj dobrih bakterija možemo da povećamo hranom, i to onom koja je zdrava i raznovrsna, bogata vitaminima, mineralima i vlaknima. Slušanje saveta stručnjaka, u vezi sa očuvanjem zdravlja, je ono što je od ključne važnosti. Ana Lipowatz je u Austriji završila master studije iz oblasti ishrane, a 2013. godine je u Beču otvorila nutricionističko savetovalište, gde i danas živi i radi. Bavi se problemima prekomerne telesne težine, ishranom sportista, dijabetičara i ljudi sa metaboličkim poremećajima. Bila je učesnik na desetine stručnih kongresa i objavila je značajne naučne radove iz oblasti nutricionizma. U Moskvi je završila dvosemestralni program homeopatije za farmaceute. Autor je knjige „Dijeta – najbolji način da se ugojite.”


Kako ojačati imuni sistem u vreme epidemije?

U vreme trenutne pandemije sopstveni imuni sistem nam je ono na šta se najviše možemo osloniti. Definitivno! Od oktobra do aprila traje sezona raznih virusnih infekcija, ali se razbole oni čiji je imuni sistem slab. Naš imuni sistem ima različite nivoe delovanja u borbi protiv virusa, i da bismo se zaštitili od virusa gripa, među kojima je i Covid-19, moramo da ga ojačamo. Bela krvna zrnca (leukociti), koja se stvaraju u koštanoj srži, deluju kao „proždrljivci” virusa, bakterija i slično. Zatim postoje i T- limfociti, tzv. „ćelije ubice” koje formiraju direktnu odbranu od virusa. Osim njih, i druge brojne specijalne ćelijske organele emituju direktan imunološki odgovor i ubijaju viruse. 


Šta nam je potrebno da bi se ovi veliki borci protiv zlih virusa aktivirali?

-Zapamtite! 80% našeg imunog sistema smešteno je u našem stomaku, tj. u crevnoj flori – tačnije, uslovljeno je prevagom dobrih bakterija u crevima. Zdrava crevna flora tzv. mikrobiom u toj borbi ima presudan značaj. Za zdrav mikrobiom važna je zdrava ishrana, i to u prvom redu ishrana bogata vlaknima, a to su integralni hleb, pirinač, sočivo, lebleblije, grašak, boranija i sl. Važno je jesti što je moguće raznovrsnije, čime ćemo povećati šansu da dobijemo sve potrebne hranljive sastojke.

-Izbegavajte previše šećera, belo brašno, uključujući gotova jela i konzerviranu hranu, jer će jaka hrana opteretiti sistem za varenje, pa će i celokupan imuni sistem koji se bori sa virusom raditi otežano, tj. sa zakašnjenjem. Nezdrava hrana će tako oslabiti naš imuni sistem. 

-Važni su i sunce i svež vazduh, jer mnogi virusi nisu otporni na UV zračenje. Otvorite prozore i budite na terasi. 

-Bavite se i u kućnim poslovima umernim sportom. Naši mišići su organi koji takođe proizvode hormone. Oni su fokusirani na naše imunske ćelije, stvarajući antitela. I trening nam pomaže. 

-San – imunološki sistem se uspostavlja noću. U krevet treba odlaziti rano, treba smanjiti alkoholna pića i to posebno u večernjim satima. 


Koja hrana jača imunološki sistem?


Za dobar imuni odgovor, iz hrane su nam potrebne omega – 3 masne kiseline, minerali, vitamini, aminokiseline, mikroelementi i mnogo toga drugog. Osim poznatog vitamina C, potrebno nam je dovoljno vitamina D, koji se nalazi u svim ćelijama i ima važnu odbrambenu ulogu. Što je manje vitamina D, to je veća podložnost grupu, a danas veliki broj ljudi ima veoma nizak nivo vitamina D. Njegov nivo se ipak relativno lako može podići kapima ili tabletama.  Vitamin C Sve bobičasto voće, poput borovnica, nara, crvenog grožđa, bogato je vitaminom C i s pravom se smatra imunohranom. Sve bobice sadrže važne sekundarne biljne materije, tzv. tanine, koji smanjuju rizik od bakterijskih i virusnih infekcija prirodnim jačanjem bešike, creva i celokupnog imunog sistema. Njihovom redovnom konzumacijom može se sprečiti infekcija, smanjiti trajanje prehlade i prateći simptomi. Takođe, vitaminom C su bogati i agrumi poput limuna, pomorandže, grejpa ili mandarina. Vitamin C je važan antioksidans, koji veže opasne slobodne radikale, a s druge strane podstiče optimalnu apsorpciju gvožđa u tankom crevu. Gvožđe je neophodno i za „ćelijsko disanje” jer ulazi u sastav hemoglobina koji obezbeđuje prenos kiseonika do ćelija. Vitamin C se ne nalazi samo u voću, kao što mislimo, već i u povrću, kao što su beli luk, paprika, brokoli, kupus i kelj. Ne izbegavajte kelj, taj zimski dragulj! Kelj je prava riznica hranljivih materija. Pun je beta-karotena, vitamina C, vitamina K, kalcijuma. Jedna porcija kelja ima duplo više od preporučene dnevne doze vitamina A (beta-karotena), a sadrži i dvostruko veću količinu vitamina C od limuna! Zato zavolite kelj još danas! I koristite ga što je češće u periodima epidemija jer nam ga tada i priroda poklanja – od novembra do marta.

Cink
Cink je jedan od najvažnijih mikroelemenata, bilo da su metabolički procesi ili zdrav imunološki sistem. Ništa ne fukcioniše bez cinka. Sva nova ispitivanja su pokazala da cink deluje protiv virusa prehlade, a takođe skraćuje trajanje prehlade i sprečava infekcije gripa. Cink podstiče stvaranje zaštitne membrane na upalnim sluzokožama, što otežava prodiranje virusa. Snabdevanje cinkom može biti ugroženo kod nekih ljudi, kao što su stariji, deca i adolescenti, sportisti, hronični bolesnici i trudnice. Dobar izvor cinka su ovsena kaša, musli, hleb od celog zrna i slično. Osim toga, dodatna pozitivna uloga vlakana je ta što utiču na zdrav mikrobiom i poboljšanje opšteg zdravlja. I semenke budeve sadrže mnogo cinka.
Selen, bakar, vitamin E
Svi ti elementi su neophodni za dobar imunološki odgovor, a najviše ih ima u koštunjavom voću, orasima i sličnom voću, semenkama bundeve, lana, konoplje. Vitamin E je jak antioksidans koji se nalazi u pšeničnim klicama, semenkamasuncokreta. On jača ćelijsku membranu, pa samim tim i imuni odgovor.
Omega-3 masne kiseline
Smatra se da je korišćenje ulja lana, orašastih plodova i ribe posebno važno za jak imuni sistem. Konkretno, omega-3 masne kiseline koje se u njima nalaze smatraju se ključnim hranljivim materijama i u brojnim istraživanjima se pokazalo da imaju presudan uticaj na imuni sistem.


Kako da se hranimo?


U danima koji slede energetske potrebe su, s obzirom da smo najviše u kući, smanjene, pa bi bilo važnije donekle smanjiti i ukupan unos hrane. Praktikujte tri glavna obroka, pijte tople čajeve. Doručak je najbolje da bude neka ovsena kaša obogaćena voćem, semenkama, koštunjavim voćem, prelivena kiselim mlekom. Za ručak spremajte raznovrsna variva, sa ili bez mesa, tipa čorbe od sočiva, pasulja, boranije, graška, lebleblija, naravno sa parčetom pravog domaćeg integralnog hleba (sada imate vremena da hleb pravite i sami). Moji klijenti su već pravi majstori pekarskog zanata. Takođe možete praviti i obrok salate od prosa, heljde i sl. pomešanih sa povrćem, a takođe i sveže salate pomešane sa voćem, semenkama. Ne zaboravite ni salatu od kiselog kupusa. Naš mikrobiom voli sve fermentirane namirnice, kiselo mleko i sl. Večera neka bude najlakši obrok, može parče sira sa nekom salatom. Ukoliko uveče niste gladni, popijte šolju tolog kakaa. Preporuka je da se nedeljno konzumira ne više od 300-500 gr mesa, da se jede morska riba (škarpina i sl.) nekoliko jaja, umereno sir i mlečni proizvodi – za sve namirnice važnije je njihovo poreklo, nego vrsta. Želim nam zdravlje i da zdravi dočekamo leto!

HRANA JE NAŠA GLAVNA MUNICIJA – Intervju sa Anom Lipowatz, nutricionistom i farmaceutom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: