„Ako postoji veći bauk od matematike, onda je to strah od prejedanja slatkišima. Mada žene nikada ne uspevaju da nađu opravdanje za ovu svoju slabost, takvo opravdanje ponekad postoji! Najbolji primer je navala apetita pred mesečni ciklus, što je zasluga hormonske gladi. To je, dakle, sasvim prirodna glad, koliko god da je ovaj period jedan od „najnaelektrisanijih” u mesecu. Ovu igru gladi vodi progesteron, jedan od ženskih polnih hormona. Njegov resor je hrana za mamu i bebu, ako joj se pridruži. Ovaj hormon svakog meseca proverava da li ima tako lepih vesti. Posle četiri nedelje uvek se vraća gladan, žedan i nervozan. Organizam se priprema za njegov dolazak tako što počinje sa nagomilavanjem vode. U te svrhe se aktivira poseban sistem za dovod vode.
Tako stižemo i do logičnog objašnjenja neobjašnjive potrebe za slatkišima u tom periodu. Kao i ostali ugljeni hidrati, oni su u modernom svetu dijeta svuda nepoželjni. Međutim, priroda kaže drugačije. Kao za inat, u „onim” danima najviše traže ugljene hidrate – ne proteine ili masti. Od njih se najviše pribegava šećeru, mada je u stvari najpoželjniji skrob, kao idealan nutrijent za vezivanje vode. Kada mu se sve slatke i ostale želje bez pogovora ispune, progesteron postaje naduven, i tako se ponaša tokom čitave ovulacije. Rezerve šećera koje nataloži u ogranizmu čuva u obliku glikogena, koji se pravi prevashodno iz ugljenih hidrata, mada može da se stvori i na neke druge načine. Iz svega ovoga se vidi da je hormonska glad tokom mesečnog ciklusa ugljenohidratna, tj. slatka glad (eng. carbohydrate cravings), a sve je u saradnji s prirodom!”
SLATKE PRIČE
Slađana Jelić