Svi koji su probali da smršaju, znaju da to nije nimalo lako. Zato se za upuštanje u taj proces često pronalaze različiti izgovori. Većina se tiče razloga koji nisu realni, a koji nas nepotrebno udaljavaju od ostvarenja nekog cilja. Izgovori se lako mogu pretvoriti u izazove, ako naučimo da budemo iskreni prema sebi, ako preuzmemo odgovornost za svoje postupke, ako prestanemo da povlađujemo inerciji. Ženama koje su zaposlene, i koje uz to imaju porodicu, je posebno teško da se posvete realizaciji željenih planova, da stave sebe na prvo mesto. Da je upravo to put do ostvarenja ciljeva, navodi Kristina Petrović (1981.god.) iz Novog Sada. Kristina je majka troje dece, uzrasta 15, 14 i 7 godina. Po struci je doktor biotehničkih nauka i radi izuzetno odgovoran posao, koji podrazumeva česta putovanja po svetu. Ona je pronašla način da odgovori svim svojim obavezama i da se, istovremeno, posveti sebi i svom mršavljenju. Danas je neko u čijoj pozitivnoj energiji svi uživaju, na čiju se snagu oslanjaju i u koga gledaju kao u svetao primer.


Kada ste, i zbog čega, dobili suvišne kilograme? 


Mnogi bi pomislili da sam višak kilograma dobila nakon porođaja, kojih je bilo tri, i sva tri carska reza. Međutim, ja sam višak kilograma dobila kada sam prestala da pušim. Da, kada prestanete sa pušenjem, onda sva hrana dobija neki lepši miris i ukus, koji je godinama bio „ubijen“ nikotinom. Međutim, kod mene je bio problem što sam nikotin zamenila sa slatkišima, koje do tada nisam jela. Šećer ima identično dejstvo kao i nikotin i to je za moj organizam bio „spas“. Svega toga sam bila svesna i samo sam se prepustila, znajući da može doći do uvećanja telesne težine. Kao da sam bila spremna za to, sećam se da mi je kroz misli prostrujala rečenica: „Ako je cena koju moram da platim za sve godine pušenja to što ću dobiti
nekoliko kilograma više, neka bude tako!“. Verovala sam da i kilogrami moraju stati jednog dana i zaista jesu, ali na broju 92. Na visinu od 167 cm, to je bilo katastrofalno. Međutim, bila sam vrlo srećna i ponosna što sam pobedila sebe i ostavila cigarete.  


Da li su, i u kolikoj meri, suvišni kilogrami uticali na Vaš život?


Vremenom sam shvatila da imam više od 20 kg viška, da sam preko noći sa M veličine došla do XL, da su me bolela leđa, jer treba nositi sve te kilograme na sebi itd. Najgore od svega je bilo što nisam mogla sebe pogledati u ogledalo, prestala sam da izlazim sa drugaricama, nisam htela ni sa decom da šetam po gradu od sramote i prosto sam zapustila i sebe i svoj socijalni život, što je normalno dovelo do sveopšteg nezadovoljsta. Glumila sam požrtvovanu majku i suprugu, sve sam stavila na prvo mesto, samo o sebi nisam mislila. Tada se jedenje hrane pretvorilo u emotivno prežderavanje. Pokušavala sam sa bezbroj dijeta, misleći da mogu smršati na brzinu, ali svaki put bi se kilogrami vratili. Te oscilacije su bile normalne sve do prošle godine, kada sam raščistila neke stvari sama sa sobom.


Sa čim je, po Vašem mišljenju, nužno „raščistiti“ pre prelaska na neki novi režim ishrane?  


Vrlo je korisno imati česte razgovore sam sa sobom, kada sebi bez ustručavanja i biranja reči kažemo ko smo i kako stoje stvari. Takav razgovor sam imala i kada sam ostavila cigarete. Prosto sam rešila da više neću zapaliti i kraj. Takođe, u tome mi je pomogla i autosugestivna knjiga „Lako je prestati pušiti“ od Allen Carr. E, isto tako sam prošle godine u aprilu, rešila da ću srediti svoju ishranu i posvetiti se sebi. Rešila sam da sredim svoj život. Znala sam da prvo moram da nađem suštinski problem i kada budem svesna njega, tek onda ću moći da se menjam. I tako sam i ovaj put pronašla knjigu koja me je naterala na razmišljanje „Lake misli, lako tijelo“ od Alena Mirića, gde je vrlo jednostavno rečeno da treba jesti samo onda kada ste zaista „fizički gladni“ i samo koliko vam prija, a ne da se emocionalno prejedate usled neobjašnjivog nezadovoljstva i nerealnih briga. Tačno sam znala da je problem u meni, a da bih ga rešila bilo je neophodno sebe staviti na prvo mesto i sebi se posvetiti, što sam i uradila.

 
Smršali ste zahvaljujući dijeti bez ugljenih hidrata. Šta Vam je, u okviru iste, odgovaralo, a šta Vam je predstavljalo problem?  


Prvi mesec sam se rigorozno pridržavala dijete bez ugljenih hidrata (UH). Nas četvoro je učestvovalo u ovom izazovu i dogovor je bio ko najmanje smrša, taj plaća večeru. Svaki dan sam kačila slike na facebook kako bi svi videli šta jedem sa objašnjenjem kako to jelo pripremiti. Taj izazov mi je baš prijao, bilo je zabavno i inspirativno. Uživala sam da spremam i dekorišem hranu bez UH, tako da nisam ni razmišljala o tome da mi nedostaju vruće kiflice ili kolači. Nakon tog prvog meseca, uputila sam se u žensku teretanu gde sam se priključila ženama koje su imale isti cilj – SMRŠATI! Ishrana je i dalje bila bez UH, ali uz kardio i funkcionalne vežbe. Nakon samo tri meseca, ja sam smršala 25 kg i imala sam zategnuto telo. I dan danas sam u toj teretani, gde sam stekla puno novih prijateljstava. To je mesto gde se mi žene međusobno bodrimo i dajemo nesebičnu podršku jedna drugoj.


Šta se u Vama promenilo i pokrenulo nakon mršavljenja? 

 
Samo mršavljenje je meni donelo neku novu prelepu energiju. Osećam da lebdim, sve mi deluje vrlo lako i jednostavno, puna sam života i želje da osvajam nove zacrtane ciljeve. Naravno, porodica, prijatelji, kolege, ali i nepoznati ljudi primećuju taj nalet pozitivne energije koji donosim gde god da se pojavim. Inspirišem druge i dajem im potrebnu snagu da ustanu u urade nešto za sebe. Što bi moja drugarica rekla: „Tvoja energija je toliko lepa, kao da te nose neke vile“. I sve to se dogodilo onog trenutka kada sam sebe stavila na prvo mesto. Shvatila sam da je sav taj višak na meni bio teret nezadovoljstva. Svi mi imamo raznih problema, ali ne treba robovati njima, već se treba izdići i problem rešiti. Tek tada možemo ići dalje sa osmehom na licu.


Koje ste navike, nakon mršavljenja, trajno usvojili?  


Trajno sam usvojila da uvek moram prvo o sebi misliti, odnosno prvo ja moram biti zadovoljna i srećna da bi svi ljudi oko mene bili zadovoljni i srećni. To znači, da moram da jedem kvalitetno, da imam vremena za teretanu, i najbitnije vremena za prijatelje.


Da li je, i u kolikoj meri, važno da hrana lepo izgleda, a ne samo da bude ukusna?  


Ja sam neko ko voli da hrana lepo izgleda, jer u suprotnom neću je ni probati pa makar bilo nešto veoma ukusno. Volim i dan danas da spremam i dekorišem svoju hranu, koju potom slikam i stavim na facebook kako bi drugi ljudi možda dobili ideju za pripremu ukusnog i zdravog obroka. Bolna činjenica je da su osobe sa problemom suvišnih kilograma ophrvane osećanjem krivice i da im to ugrožava ljubav prema sebi.

Koliko je važno razviti tu ljubav?  


To je zapravo najvažnije, a to je bio i cilj pisanja moje priče gde ja stalno naglašavam da sebe treba staviti na prvo mesto i tek onda ćemo mi biti mi i znaćemo kako da sebi udovoljimo i učinimo sami sebe srećnim i zadovoljnim. Sećam se da mi je otac jednom prilikom rekao kako mi je taj stav sebičan, ali sam mu objasnila da ja kao majka prvo moram da jedem i zadovoljim moju potrebu za hranom kako bih mogla podojiti dete. U slučaju da ne jedem, moje mleko neće biti kvalitetno i moje dete će biti gladno i nezadovoljno. Tek tada je video smisao mog stava. 

Mnogi se identifikuju sa svojim telima, zanemarujući druge aspekte svoje ličnosti. Šta biste njima poručili?  


Pričajte sami sa sobom u ogledalu, ali se gledajte u oči i pričajte iz srca. Telo je nešto što možete popraviti, samo treba da se posvetite sebi. Kada to uradite, Vaše misli će biti pozitivne i sve će biti mnogo lakše.


Šta je, po Vama, recept za mršavljenje? Šta biste poručili onima koji žele da smršaju?


Recept je vrlo jednostavan. Sve je u glavi. Posvetite se sebi, budite disciplinovani i rezultati su neminovni.

LEPE MISLI, LEPO TELO – Intervju sa Kristinom Petrović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: