Osobe sa suvišnim kilogramima prate razne predrasude, od kojih je većina uvredljivog karaktera. Za stručnjake, koji se bave problemom gojaznosti, odavno nije tajna da se uzrok dobijanja suvišnih kilograma nalazi duboko u nama, na poljima naše podsvesti, na kojima su semena posejana još tokom ranog detinjstva. Možda, čak, i mnogo ranije. Sve ono što je niklo, zaklonilo nam je vidik do naših duša, gde stoje nepogrešivi zapisi o tome ko smo mi zaista. Dok to ne spoznamo, mi se upravljamo prema onome što su nam sugerisali drugi, u vremenu kada su se formirala naša uverenja. U pojedinim slučajevima se radilo o tome da nešto nismo dovoljno… Dovoljno dobri, dovoljno pametni, vredni, zaslužni, itd. Zato smo postali prinuđeni da u nečemu budemo previše. U telesnoj težini, na primer. Asya Širovnik Moškon je uspešna i međunarodno priznata terapeutkinja, koja istražuje svetove podsvesti i tako pomaže ljudima da se oslobode svojih tereta, putem svesnog raskidanja programa iz detinjstva, ili iz prošlih života. Zahvaljujući tome što je stekla diplome iz nekoliko oblasti, u mogućnosti je da primenjuje različite tehnike rada, kako bi pomagala svojim klijentima da se povežu sa uvidima i porukama svojih duša, i time uspostave neophodni balans, u cilju oslobađanja od svakodnevnih briga i stresova. Asya ogranizuje grupno vođene hipnoze i samohipnoze, primenjuje hipnoterapiju, a takođe i regresoterapiju, tehniku naučenu u Institutu Majkla Njutna u San Francisku. Njen rad je posvećen traženju ljudske i duhovne svrhe i istine, ukazivanju na ono što može da inicira oslobađajuće promene, na razumevanje i razotrivanje onoga ko smo. Krajem prošle godine je objavila knjigu „Ko stvara moju realnost?“ u kojoj otkriva snagu podsvesti, ali i daje primere i savete za unutrašnje isceljenje i ličnu transformaciju. Asya Širovnik Moskon živi i radi u Ljubljani, kao terapeut, inspirator i zagovornik buđenja kako lične, tako i kolektivne svesti.

Koliko je, za proces mršavljenja, važno odrediti uzrok dobijanja suvišnih kilograma, i u kojoj sferi se, isti, obično krije?


Dosta puta nalazimo na uzroke debljanja duboko u nesvesnom. Kada spoznamo da se uzroci za debljanje kriju u našim nesvesnim procesima, od prejedanja do upotrebe hrane kao „medicine“ koja na jedan ili drukčiji način utiče na naše osećanje i osećaje, na dobrom smo putu. Kada govorimo o podsvesnim procesima, govorimo o onim procesima u nama kojih nismo svesni. Ti procesi mogu biti fizički ili psihološki, međutim moderna istraživanja ukazuju sve više na to da su psiha i telo jako povezani. Naša podsvest utiče na naše impulse, na naše ponašanje, osećaje i emocije, pa to znači da čak i hronična glad za hranom, ili kompluzivno prejedanje, ima svoj koren u podsvesti. 
 
U knjizi „Ko stvara moju realnost?” ste gojenje jedne od svojih klijentkinja, opisali kao zaštitnu sabotažu. Od čega slojevi sala mogu da nas štite?


Kilaža može biti izvrsna zaštita koju naša podsvesti koristi kako bi nas sačuvala od jakih emocija, od boli, od tuge, od potisnutog besa… Slojevi sala također mogu služiti kao zid između nas i naše ranjivosti, ili kao zaštita od drugih ljudi (kao neka vrste fizičke barijere), naročito kada nismo u stanju da postavljamo granice i zaštitimo sebe na neki drugi način. Dakle, koliko god gojenje delovalo kao sabotaža, ono u stvari ima neku svoju funkciju, i kada ustanovimo koja je ta funkcija, kada upoznamo čime nas štiti i od čega, tek tada smo u mogućnosti da stvaramo istinite dubinske promene u nama. 
 
Ako prihvatimo tezu o postojanju prošlih života, da li se, i na platformi istih, mogu sagledati uzroci nečije gojaznosti?


Ako je osoba u prošlom životu stradala od gladi ili živela u hroničnom siromaštvu, onda bi mogao da ostane impuls za prejedanjem kao tehnika preživljavanja koja nas prati iz prošlog života. A isto tako moguće je da se takav mehanizam potakne ako smo u ovom životu, kao deca, bebe ili čak dok smo još bili u materici osećali glad, ili ako nismo imali dovoljno nutrienata (ne samo fizičkih iz hrane, več onih istinski bitnih, to su psihički nutrienti, oni koji hrane dušu, a to su ljubav, nežnost, prihvaćanje, mir i bezuvjetna sigurnost), onda je moguće da smo u podsvesti svorili mehanizme za samozaštitu. To znači da iz hrane kojoj se „ne možemo odpreti“ uzimamo i nutriente ljubavi, sigurnosti, mira i nežnosti. Jer treba shvatiti da hrana stvara hemijske reakcije u mozgu, d dosta puta putem hrane dobivamo ono što nam je potrebno: da li osećaj sigurnosti, topline, mira, ili što god nam je u tom trenutku potrebno.  
 
Kako pritisak da se smrša dovodi do toga da se iskušenja, u vezi sa hranom, uvećavaju?


Poznati zakon delovanja podsvesti je: kada su svesni deo i podsvesni u konfliktu podsvest uvek pobeđuje. Raditi pritisak na sebe, u bilo kojem obziru, pa tako i tome da smršavimo, znači da pritiskamo svoju podsvest i od nje zahtevamo da se ponaša na neki određeni način. Podsvest, kao što smo videli, u svojoj osnovi deluje na taj način da želi da nas zaštiti, ili da nam pruži nešto što je za nas neophodno, na primer osećaj da smo sigurni, voljeni ili zaštićeni. Dakle, ako vršimo pritisak na sebe, ili podležemo prtisku naše okoline, to nas dovodi do unutarnjeg konflikta: tu se u nama dešava podeljenost, kao da imamo dva dela ličnosti, jedan koji ne želi promene, mršavljenje i menjanje ishrane, i raznih navika, a tu je i drugi deo koji želi da smrša i da stvara promene. Sve dok se ta dva dela ne povežu, sve dok se ta dva dela ne dovedu u balans, ostaje unutarnji konflikt koji samo povećava osećaje tjeskobe, boli, nemoći i besa, i dosta puta uvodi nas u začarani krug: da bismo smirili te osećaje mi posežemo za hranom koja kao neka vrsta lijeka menja naše hemikalije u mozgu i time smiruje ta osećanja. 
 
Šta je potrebno da se uradi da bi se podsvesno, automatsko ponašanje, u vezi sa prehrambenim navikama, promenilo?


Treba pristupiti do podsvesti i ući u nju. Da bi se mogli programi i informacije u podsvesti izmeniti trebamo se „spustiti u podsvest“, istražiti je i upoznati načine na koje nas ona štiti i načine na koje naša podsvest deluje. Također je potrebno istražiti naša nesvesna uverenja, o sebi, o svom telu, o svojim odnosima, i o tome što hrana predstavlja našoj podsvesti. Ta se uverenja mogu menjati, ali treba također iscelivati ono što je u nama i što nas navodi na prejedanje ili prekomernu potrebu za hranom. Tek tada možemo postaviti nove paramatre, usvojiti nove navike i primiti nove slike o sebi na najdubljem nivou našeg bića: u našoj podsvesti.
 
Da li samohipnoza može da pomogne u mršavljenju, i na koji način?


Samohipnoza može se koristiti kao način za umanjivanje stresa, za ulaženje u sebe i upoznavanje svojih nesvesnih procesa, a također nam može korisiti kada smo u procesima čišćenja od prošlosti i mehanizama koji nam više ne služe. Također nam pomaže u tome da smo „sa sobom“ da se povezujemo sa svojim telom i porukama koje nama šalje naše telo, kako bismo mogli da odgovorimo na njih i da se povežemo sa mudrošću koju nosimo u sebi. 
 
Šta određuje naš odnos prema sopstvenom telu? Kako se Vi, lično, odnosite prema svom telu?


Odnos prema našem telu, na najdubljem nivou našeg bića, reflektuje i odražava odnos kojeg su imali naši najbliži voljeni ljudi oko nas prema nama, dok smo bili nemoćna bića, dok smo bili deca. U tom razdoblju našeg postojanja u naš se nervni sistem zapisalo mnoštvo pogleda, reči, dodira, energija i emocija. Sve to se nalazi u nama i našem telu. Ako su iskustva bila bolna onda je za mnoge teško biti „u telu“ pa ga napuštaju na razne načine. Dosta puta nismo ni svesni da nismo u „telu“ ali koliko se puta desi da tek kada stanemo, osetimo umor, ili tugu ili što god? Dakle, jedno je ono što mi svesno „mislimo o svom telu“, da li nam se sviđa ili ne, a drugo je što nesvesno mislimo o svom telu, da li ga osećamo ili ne. Ja lično sam već pre mnogo godina prestala da se bavim sa svesnim mislima o tome da li je moje telo lepo, jer pitanje je za koga je to telo lepo? Ono što je meni bitno, i tu vodim računa da se tome zaista svesno posvećujem, je da ulazim u svoje telo, da istražujem što je to u meni, koja osećanja se pojavljuju, što mi moje telo govori? Sve više volim svoje telo, ne uvjetno, već bezuvjetno, u smislu da sam mu zahvalna za zdravlje kojim me služi, za intuciju koja se snažno ispoljava kroz moje srce, za dobar nervni sistem od kojeg zavisi moja duševna protočnost. Dakle, moje telo je bitno i ja ga poštujem, za sve mogućnosti i iskustva  koja mi pruža u ovom životu. 
 
Kakav savet biste dali onima koji žele da smršaju?


Prvi bi korak bio da shvatite da je vaše telo mnogo više od pukog izgleda, i forme. Kada zavolite svoje telo, ne na bazi toga kako izgleda (pa vi i ne biste voleli da vas neko voli samo na bazi vašeg izgleda) već na osnovi dublje mudrosti koju vaše telo ima i koju vam u svakom trenutku pruža. Voleti svoje telo, također znači voleti sebe, dakle kada zavolimo svoje biće, unutranje biće sa svim svojim ranama, bolima i nesigurnostima, onda smo u stanju da se prihvatimo. To znači da smo u sebi, u svom srcu, u svom želucu, u svojim grudima…i tu možemo primati poruke koje nam srce, želudac, naše ruke, naše noge šalju…tu možemo izgraditi odnos, i tu može doći do dubinskog isceljivanja. Dakle, pravo gorivo za „mršavljenje“ je ljubav. I na toj točki ja to ne bih više zvala mršavljenje, već povratak u balans, povratak u vitalnost. Čak i za nekog tko je ceo život patio od prekomerne težine, to je povratak, jer bebe u vremenu formacije u većini su vitalne, zdrave i imaju prirodne impulse da znaju kada su gladne i kada ne. Ja imam dete koje ima 4 godine, i kada jede nešto što je njemu fino uživa u svakom zalogaju, dok jede sa zadovoljstvom maše ručicom u znak odobravanja. Kada je sit, onda za tu istu hranu (čak ako je kolač) kaže: „ovo više nije dobro, nema više dobar ukus.“ Za mene je povratak u balans kada naše telo ponovno govori glasnije od naših programa prejedanja, i kada ga možemo čuti da kaže: „Sita sam, ova hrana nije više dobra za mene“. Povratak u balans, je reč koja puno više prija procesu revitalizacije (umesto meni tako mrske reči „mršavljenje“) i možda možemo dnevno da se povežemo sa sobom, da ujutro i navečer osetimo ljubav do svojih unutarnjih organa, do jetre, do bubrega, do srca, itd. I da im šaljemo ljubav. Da tražimo hranu koja je i lijek za naše telo, da li su to neke posebne voćke ili povrće ili što god nam telo traži u svom intuitivnom znanju…i da mu je damo…da sebe gledamo u oči sa puno ljubavi i da znamo da imamo pravo na ovaj život, i da je ovo naše telo koje imamo naša konekcija, naš most sa ovim životom, pa da je tako, u stvari, naš najbolji prijatelj. 
 
Afirmacije: 
Kroz svoj dah osećam ljubav života koja kruži u meni i kroz mene.
Svaki moj korak je posvećen ka tome da kroz mene teče još više životne energije.
Sa lakoćom slušam i osluškujem poruke mog tela.
Moje telo je moj najbolji prijatelj.
Ja i moje telo smo u balansu.
Dobri odnosi između svih delova mene stvaraju u meni osećaj mira i sigurnosti.
Volim svoje telo i moje telo mi zahvalno pruža svoju vitalnost i zdravlje.
Lako biram hranu koja je za moje telo lek, i takva hrana je za mene zaista ukusna.
Zahvalna sam jer smo moje telo i ja uvek u dobrom odnosu.
Sebe vidim očima ljubavi i suosećanja.

PRAVO GORIVO ZA MRŠAVLJENJE JE LJUBAV – Intervju sa Asyom Širovnik Moškon

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: