Sirova biljna hrana, u svom integralnom izdanju, je istovremeno i hrana i lek. Ona nam obezbeđuje više vitalne energije, jačanje imuniteta, regulisanje telesne težine, dobar metabolizam, jača volju za životom i garantuje dobro raspoloženje, uz još mnoštvom drugih benefita. Prelazak na presnu hranu može biti postupan, uz vođstvo inteligencije naših tela, koja znaju šta nam je potrebno. Neko, ko je spoznao sve blagodeti ishrane presnom hranom, ko je svestrano istražio sfere uma, tela i duha, ko je otkrio puteve koji vode ka radosti i zdravlju je Margareta Radomirović, instruktorka presne hrane i prirodnog stila života. Pored toga, Margareta je i holistički i telesni terapeut, Access Bars i Facelift Fasilitator, autor holističke metode Dar Dodira®, knjige Presna hrana za početnike, javni je govornik na temu prirodnog stila života u svim oblastima – za život u vitalnosti, radosti, lakoći bez stresa i bolesti. Edukacijski je savetnik na polju ličnog i duhovnog razvoja, sa više od 20 godina ličnog i profesionalnog iskustva, pozivnica za vas da sa lakoćom i u radosti napravite svoje lične promene, kroz tretmane, razgovore i edukacije. Margareta svojim iskustvom svedoči da je promena moguća i da je zabavna i inspirativna. Dostupna je za savete i konsultacije na adresi: margareta.riznica.radosti@gmail.com

Navedite nam prednosti konzumiranja sveže, biljne hrane. U kojoj meri obrada hrane menja njenu strukturu?
 
Hrana – šta je čvrsta, fizička hrana? Hajde da najpre vidimo koje kriterijume treba da zadovolji neka namirnica da bi smo je nazvali hranom: 
1) primamljiva našim čulima – na oko i miris, vrhunski ukusna bez dodataka i začina; 
2) lako dostupna – da je rukom uberemo i da je lagano i sa uživanjem sažvaćemo zubima; 
3) lako svarljiva organima za varenje; 
4) većinski usvojiva na ćelijskom nivou; 
5) nusprodukti varenja da se lako i bez napora eliminišu (stolica, mokraća, znoj). 
Nakon konzumiranja takve hrane, osećamo se lagano, poletno, sa puno elana za život. 
Svi mi već jedemo svežu, presnu, biljnu hranu, kroz voće i salate, to nije trend ili nešto novo za nas! Pitanje je ko u kolikoj meri je jede, a ovde vas pozivam da to i prepoznamo, osvestimo.


Sveža, presna biljna hrana – u velikoj meri sadrži očuvanu životnu energiju, koja je uslov da nas hrana zaista i nahrani. Sa manjom količinom kvalitetno odabrane sveže biljne hrane, obezbeđujemo veliki unos hranljivih i gradivnih sastojaka, koji su aktivni i u službi našem organizmu, onda kada ih unosimo u prirodnom, izvornom obliku. Prirodan i izvorni oblik namirnica se očuva tako što ih nimalo ili vrlo malo obrađujemo, i jedemo ih onakve kakve dolaze iz bašte ili sa drveta, iz voćnjaka i povrtnjaka. 


Obrada hrane, svi znamo šta je: seckanje, mlevenje, blendiranje, miksanje, mešenje, kuvanje, prženje, pečenje, konzervisanje, zamrzavanje, sušenje… Prilikom svake i bilo koje obrade, namirnice se manje ili više denaturišu – bivaju manje prirodne, te gube deo onih hranljivih i gradivnih sastojaka. 
Najprirodniji i najefikasniji aparat za obradu hrane već posedujemo, i sa time smo se rodili. To su naša čula, šake, zubi, sistem organa za varenje i eliminaciju, te drugi vidljivi i nevidljivi fizički i biohemijski elementi koji u našem telu u toj obradi učestvuju. Naš čitav organizam u tome učestvuje i time ne moramo da upravljamo i kontrolišemo. Kada dođe do toga da „mi“ počnemo da upravljamo i kontrolišemo, znači da je prirodno funkcionisanje organizma narušeno. Šta znači da „upravljamo i kontrolišemo“ – na primer da smo prinuđeni da uzimamo pomoćna sredstva za varenje, i lekove, ili da preduzimamo operacije organa, jer smo ih doveli u stanje preopterećenja, te smanjenja ili izostanka funkcije u kojoj su inače prirodno. 
Hranljivi elementi opstaju u hrani koja je u svom izvornom obliku, samonikla ili gajena na što prirodniji način – takva hrana očuva život u sebi, ima vitalne, aktivne supstance. Ako nema aktivnih supstanci, šta i zašto to unosimo? Da bismo neki artikal nazvali hranom – neophodno je da zaista i poseduje hranljive materije. Ako ih ne poseduje, to nije hrana. 
Ne postoji zdrava i nezdrava hrana – ako je stvarno hrana, onda je i zdrava, ako nije zdrava – nije hrana.
To nam je poznato u situaciji kada nabavljamo biljke za čajeve – biramo biljke u kojima ima aktivnih supstanci, jer ako ih nema – takav čaj gotovo da nema efekat. Isto to važi i za hranu koju uzimamo. Pomenute aktivne supstance manje ili više nestaju, gube se prilikom svake obrade hrane, a naročito prilikom termičke obrade kuvanja i prženja. Najmanji gubitak se pokazao kod obrade kuvanjem na pari, ako već biramo da obrađujemo termički. Naročito ističem gubitak enzima. Osim ogromnog dijapazona funkcija koje imaju u organizmu, enzimi su potrebni i zaduženi i za varenje hrane. Sveža biljna hrana dolazi sa enzimima koji omogućavaju varenje te namirnice. Jabuka ima svoje, paradajz svoje i tako redom. Ukoliko ih termički obradimo, preko 45 stepeni C, enzimi iz namirnica se gube. (za većinu namirnica, jer nije za svaku isto, ali je do 42-48 okvirno preporučeno za zagrevanje i termičku obradu). Kako se onda odvija varenje? Istraživanja i naučni dokazi tvrde da se tada iz tela troše metabolički enzimi kako bi se omogućilo varenje. Dalje kažu, metaboličkih enzima imamo ograničenu količinu, pa kako bi bilo da ih sačuvamo što više, da ih ne rasipamo? Što više enzima obezbedimo kroz hranu koju u telo unosimo, to ćemo duže sačuvati vitalnost, mladolik izgled, zdravlje i dugovečnost!
Slično važi i za vitamine i minerale. Dakle, na pitanje, zašto sveža biljna hrana:

– zato što obezbeđuje žive i aktivne supstance neophodne za zdravo
funkcionisanje čitavog organizma i svih organa!

– zato što blagotvorno utiče na psihu – uvećava dobro raspoloženje, radost, vitalnost.
– zato što se lakše i brže vari – naš sistem za varenje je naša šerpa i šporetić za varenje (kuvanje) hrane;
– zato što unosom manje količine hrane, obezbedimo veći unos vrednih hranljivih elemenata;
– zato što se usvaja na ćelijskom nivou, te imamo manji otpad, a otpad su toksini koji truju telo ako se ne izbacuju blagovremeno;
– zato što je mirisna i ukusna sama po sebi, bez mnogo truda i dodataka;
– zato što štedi vreme i novac, jer je već pripremljena.

Ipak, imajmo na umu i to da nije SVA biljna hrana namenjena da je jedemo! Bilo da je obrađena ili ne! Travu ne pasemo, iako se to često sumnja za ljude biljojede, jer naš sistem organa to ne podržava, ćelije ne usvajaju. Koja je to biljna hrana optimalna za čoveka? U najvećoj meri plodovi voća i povrća – dakle, ono što dolazi kao proizvod biljke, sa grma i drveta: jabuke, kruške, grožđe, citrusno voće, banane, maline, kupine, jagode, kajsije, breskve, mango i crveni nar, da ulepša života dar…. Sve čarobno sočno, slatko i prelepih boja drago voće; zatim, plodovi iz povrtnjaka, sa vreža, ukusa sveža: paradajz, krastavac, bundeva, tikvice, lubenice i dinjice i slično. Plodovi – ono što možemo da uberemo, što omogućava anatomija naših ruku, šaka, što mami naša čula i vida i mirisa. U što većoj količini!
Na prazan stomak, radi dobrog varenja i apsorpcije vitamina, minerala i enzima.
Na često pitanje: Koje ti je omiljeno voće? Moj odgovor: ZRELO! Kada je voće u pitanju ne biram ga prema vrsti nego prema zrelosti!
Kompatibilni su – prirodna hrana i naše prirodno telo. Živa hrana da bi smo živeli.
Živa biljna hrana je dizajnirana da podmiri sve potrebe ovog organizma koje zovemo ljudsko biće – na fizičkom, energetskom, mentalnom, emotivnom i na duhovnom nivou! 
Hrana je već pripremljena – uberi je i jedi! Bez posrednika, bez obrade. Svedoci smo da u današnjim urbanim uslovima to možda i nije tako jednostavno. Ipak, hajde da to uvedemo u praksu u što većem obimu, u što većoj meri. Da pronađemo, a srećni smo da ih još uvek imamo, proizvođače koji gaje hranu na zdraviji način.
Ili se angažujmo da sami uzgajamo svoju hranu, pa makar i na terasi, malo, ali vredno. Jako vredno. Posadimo drvo, voćku ispred svoje zgrade ili još srećnije u svoje dvorište, ako ga imamo, ili u komšijino dvorište, ako pristane . 

Da li postoje preporučeni načini obrade hrane?

Na ovo pitanje već da smo skoro odgovorili i kroz prethodna dva, ali evo još malo na tu temu. Ultimativno je i optimalno za obradu hrane naši zubi, organi za varenje i kompletna naša čudesna i savršena fiziologija i biohemija. Ipak, kako smo izabrali da živimo, bar većina nas po gradovima i urbanim uslovima, tako se ukazuje i potreba da bar delimično obradimo hranu. Kako? Seckanje, mlevenje, miksanje, ceđenje sokova, prirodno kišeljenje i mariniranje, zamrzavanje, sušenje – to bi bilo od potencijalno zdravije obrade. Sve je to nesavršeno, no ipak tome možda i moramo da pristupimo da bismo očuvali namirnice za zimu, ili ako imamo veće količine iz bašte. Lično bih izdvojila sušenje na temperaturi do 45 kao potencijalno najbolji način čuvanja. Sušena hrana nije celovita i kompletna, te čini da dehidrira telo (što radi i kuvana hrana, čak i kada je u tečnom stanju!). Svaka kuvana, sušena, pržena, pečena hrana „kraducka“ dragocenu vodu iz tela. Zato unos vode, prilikom konzumacije termički obrađene i dehidrirane hrane, mora da bude veći. Kada uzimamo hranu punu sopstvenih sokova, na primer lubenicu, grožđe, pomorandže, što sve očigledno obiluje svojom vodom – tada slobodno smanjujemo unos obične vode. Šta znači dovoljna količina voća za obrok? 2-3 kg lubenice kao obrok, 1kg grožđa kao obrok, 5-7+ banana kao obrok. Jedna banana, ili mali grozd nije obrok – to je tek da se kaže „jedem voće“. Dakle, uvedimo bar jedan stvaran voćni obrok u svoju dnevnu rutinu obroka. Najbolje prepodnevni, ili za  ručak – zavisi kakve su nam navike i redosled uzimanja hrane. Najbitnije od svega je da taj voćni obrok jedemo na prazan stomak! Slobodno do pune sitosti.
Blendiranje nam omogućava obroke poput šejkova, smutija, sladoleda, torti, kolača, slatkih i slanih namaza – i sve to od potpuno celovite, biljne, ukusne hrane.
Blendiranjem enzimi, vitamini i minerali ostaju očuvani, a to nam dozvoljava da pravimo zanimljive obroke, jer to volimo, da se igramo pripreme hrane. Iako, ponavljam – hrana je već od Prirode pripremljena – dato nam je da je bez uloženog truda imamo, kao i svim živim bićima na Planeti. Hranu samo ljudska bića obrađuju. Kako to da drugim vrstama to nije potrebno? Jedu ono što je za njih
Priroda dizajnirala. Tako je Priroda to uradila i za ljude. Samo da to prepoznamo i primenimo što više. 
Avantura pripreme obroka od biljnih namirnica, na presan način – podrazumeva da su sastojci biljnog porekla (veganski) a način obrade je presan, sirovi, tj. bez termičke obrade, ili najviše do 42-45 stepena C. Koristi se sav kuhinjski alat koji inače imamo i koristimo, kao i aparati – blenderi, multipraktici ili čoperi, super-secko, spiralizatori za rezanje na špagete, rende… i sve druge koje imate, naravno, iznad svega – nožić i daščica i vaša čarobna mašta koja stvarno može svašta! 

Dakle, na pitanje: preporučeni načini obrade hrane, osim zubima:

seckanje – počev od običnih noževa preko svih novotarija u kuhinjskim alatkama – za spiralno rezanje tikvica i krastavaca, zatim na kolutiće, kockice, žilijen, trakice i listće, rendanje, za obroke, salate i za dekoracije. Zanimljivo je da prilikom obrade seckanjem, namirnica bude ne samo izgledom drugačija, već to utiče i na njen ukus. Naročit primer za to su tikvice – ako ih sečemo spiralizatorom i dobijemo rezance koje nalikuju špagetama, pa kada dodamo odgovarajuće sosove – ljudi često ne prepoznaju da se radi o tikvici! Kao što smo rekli, sva naša čula učestvuju u ovoj avanturi zvanoj priprema obroka od biljnih sastojaka na presan način.

miksanje i blendiranje – blenderi za finu obradu hrane u šejkove, smutije i namaze, te filove za torte i kolače. Svaki blender može da posluži, ali od njegovih karakteristika zavisi i krajnji rezultat. Jak motor i veći broj obrtaja – osigurava bolji rezultat.

ceđenje sokova pre svega od voća, ali i od povrća – sok nije sasvim celovita hrana, jer izostaju vlakna. Kod konzumacije sokova treba obratiti pažnju na količine i način konzumacije – u malim gutljajima i umerene količine do 1l dnevno koncentrovanog soka. Možemo ih razređivati. Kada uzimamo celovito voće – i vlakna i sokove i prirodan šećer i sve to upakovano u plod kao što ih znamo – jabuke, kruške, grožđe, pomorandže… – to zovemo celovita hrana! Čim neki deo te hrane izostane, npr. vlakna da bismo napravili sok, ta hrana je denaturisana i manje optimalna. IPAK, naravno da je bolje da popijete i 2 litre sveže ceđenog soka nego gazirane veštački zaslađene napitke (svi već znamo koji su to.). Uvek od dva dobra, imajte svest da izaberete šta je BOLJE obilje za vaše zdravlje! Zašto dajem prednost celovitom voću iznad sokova? Celovito voće kao što smo kazali, sadrži i vlakna koja učestvuju u pravilnoj i ravnomernoj distribuciji šećera iz voća, i taj šećer je blagotvoran kao gorivo za naš organizam. Zato, ohrabrujem vas da jedete što više voća, i da se ne bojite da ćete se ugojiti od voćnog šećera! Ali! svaki drugi koncetrovani šećer, makar i pod sloganom da je zdrav (fruktoza, kokos šećer, agava, javor sirup…) budite oprezni, uzimajte umereno, a onaj klasični beli i obojeni žuti potpuno izbacite, ako iole sebe volite!
Kod sokova, šećer ide direktno u krv, zato je poželjno sokove piti razređene, bar delimično, na primer 25%, i piti ih polako, uz mešanje sa pljuvačkom. Moram da vam odam malu tajnu. Često sebi sok „pravim“ tako što žvaćem određenu voćku dok god ima soka, i zatim ostatak vlakana ispljunem. Na taj način, sok se unosi sporije, angažujem vilicu i zube, a manji unos vlakana – lakša creva. No, to ne važi za svakog, ali probajte da vidite kako je to za vas. Većini je neophodno da unosi više biljnih vlakana radi dobrog i efikasnog rada creva, naročito ljudima na mesnoj i mlečnoj ishrani, jer u tim namirnicama inače nema neophodnih vlakana koja stimulišu rad creva i omogućavaju apsorpciju hranjivih materija, čišćenje crevnih resica i dobru i redovnu stolicu.

sušenje – na temperaturi do 42-45 stepena u specijalnim aparatima – dehidratorima, ili u rernama koje imaju do 40 ili 50 stepeni termostat, sa vratima rerne malo otvorenima. Sušiti možemo voće i povrće, ili krekere i keks oblikovan od sirovih namirnica voća, povrća i semenki. Već smo pomenuli, dehidrirana hrana nije celovita, pa kao takva – konzumirajte je umereno i povećajte unos vode kada je jedete. 
namakanje semenki: orašasto (lešnik, orah, badem…) i uljarice (susam, suncokret, bundeva…) u cilju oslobađanja od inhibitora enzima i proklijavanja. Kako bi semenka bila upotrebljiva za rast u novu biljku, što je i osnovna svrha semenke, potrebni su uslovi da se ona aktivira – a to je voda, vlaga! U tom procesu se otključavaju enzimi, semenka praktično oživljava,  menja se njen sastav. U takvoj formi semenka je pogodna i za našu konzumaciju, te je potrebno namakanje u vodi od 8-12 ili i do 24 sata, te ona postaje za nas i hranljivija i svarljivija. Dakle, sve što konzumiramo: orah, badem, lešnik, suncokret, golica – namačite u vodi bar 8, a možete i 12 sati, procedite i bacite tu vodu, a semenke potrošite u roku od 48 sati.
Često se postavlja pitanje žitarica i klica. Ja lično ih ne preporučujem i ne jedem, iako u početku promena u isrhani, jesam! Ubrzo sam videla da mi ne prijaju, pa sam ih izostavila. Povremeno koristim leblebiju i heljdu, a tretiramo ih isto kao i semenke, namačemo preko noći, poželjno bar 12 sati, procedimo vodu i bacimo je.
Možemo ih presne koristiti kao dodatak salatama, ili praviti keks i krekere, vege pljeskavice, uz dodatak brašna od lana. To možemo i ne moramo termički obrađivati. Ako je jako toplo, namirnice stavite u frižider tokom perioda namakanja i posle. Takve semenke možemo da koristimo, osim za grickanje, da napravimo čorbe, namaze, sireve, torte i kolače. Sa semenkama budite oprezni, prema nekim autorima maksimum je 30 gr dnevno ili 50 gr, ali onda ne jesti ih svaki dan! One nisu naša osnovna hrana. 
–  mariniranje i kišeljenje – Kiseo kupus je živa hrana, kao i turšija, ako nije kuvana; marinade za dnevnu upotrebu u limunovom soku sa malo hladno ceđenog ulja i drugim začinima, peršun, mirođija, beli luk – gurmanske varijante. Umesto ulja možemo da koristimo svež i zreo avokado u limunovom soku za marinadu. Ulje uzimati umereno, što manje, do potpunog izostanka ulja. Ulje je koncentrovana hrana koja se lepi sa unutrašnje strane krvnih sudova, te tako ih sužava. Radije koristite celovite masne plodove – masline, avokado, orašasto i semenke. Lako napravite puter od semenki, sami u procesoru za hranu, i to je celovita masnoća!

zamrzavanje – neke namirnice postaju prihvatljivije za jelo nakon zamrzavanja, te ih ne moramo termički obraditi. Kao takve, koristimo kukuruz šećerac – nakon što ga izvadite iz friza, operite ga u toploj vodi i spreman je za konzumaciju. Paprika se pokazala ukusnija u presnom stanju nakon zamrzavanja. Isprobajte!

obrada hrane parom – dodajem ovde i obradu na pari povrća – ako već birate da termički obrađujete svoju hranu, onda neka to bude na pari! U novije vreme postoje i aparati koji kuvaju na svega 35 stepeni, raspitajte se i o tome, jer to svakako omogućava da se nutritivne vrednosti i enzimi sačuvaju. 
Namirnice koje možete jesti sirove, a da to možda do sada niste probali: mlade tikvice i bundeva, dok patlidžan nikako ne jedite sirov, ali može iz marinade. U malim količinama karfiol i brokoli – probajte pa vidite da li vam odgovara, jer oni znaju nekome da prave gasove, što je automatski znak da nije optimalna hrana.
 
OPTIMALNA HRANA – plodovi voća u većoj meri i u manjoj meri plodovi povrća, te zeleni listovi (sve vrste zelene mlade salate, spanać, poželjno bebi spanać, mlada blitva, zeleniši mekanih i mladih listova), semenke u manjim količinama. 
Svi mi već jedemo sirovu, presnu, biljnu hranu – to je voće, salate, sve što je termički neobrađeno. Bitno je da znamo da to nije neki novi trend, već hrana naših predaka. Mesna hrana i mlečna se konzumirala u mnogo manjoj meri dok se proizvodilo „domaće“, u stara vremena i kroz tradiciju na koju se često pozivamo.
Sa industrijom hrane i prerađevinama ta se konzumacija značajno uvećala, a sa time se uvećala i kilaža tela svakog pojedinca koji ne odoleva industrijskim slasticama. I ako je za utehu – ne, niste vi „krivi“ za neumerenu konzumaciju industrijske hrane – krivi su aditivi – koji imaju dejstvo kao droga – čine vas hemijski zavisnima. Način da se to promeni leži u svežoj biljnoj hrani  – što više i što češće, jer te namirnice omogućavaju da se iz tela oslobađaju toksini, da se telo čisti, da bude lakše i bolje varenje, i da se masne naslage tope! Samo optimalna hrana može da vas dovede do optimalne kilaže! 


Neke od nutritivno bogatih, svežih namirnica ne moramo, čak, ni da kupujemo. Dovoljno je da odemo na neku livadu, ili u šumu, zar ne?

Divno pitanje! Samoniklo jestivo Bilje – Planetarno Izobilje. Zdrava i Živa Hrana iz Šumskog Restorana. Odrasla sam uz majku koja je biljober, gljivar i travar.
Često je vodila grupice radoznalih i onih koji žele da nauče, u livade i šume u raspoznavanje i branje šumskog i livadskog bilja u svrhe konzumacije za hranu, začine i čajeve. Hrana je besplatna. Morala bi biti. Kao i vazduh i voda – elementarno što je za opstanak svakog pojedinog Bića, pa i čoveka. Niko ne plaća za svoju hranu, osim čoveka. Šta je sve moguće da i ljudsko biće sebi obezbedi, ako to izabere, hranu hranljivu, dostupnu i besplatnu? Osim što odlazak na livadu i u šumu može da vam obezbedi zdrav i hranljiv obrok, šuma i Priroda nam obezbeđuje ono što je možda još elementarnije od fizičke hrane – a to je vazduh sa više kiseonika koji je hrana za naš mozak! Prilika da osvestimo svoje disanje i da dišemo punim plućima, da se hranimo zracima sunca i da se putem stopala, hodajući bosonogi po zemlji i livadi, čistimo od svih vrsta toksina – kako fizičkih, tako i informativnih toksina. Izlaganje elementima Prirode je najdragoceniji i najpoželjniji način ishrane – kroz elemente prirode nam je dostupna prana, či ili ki, pacha – životna, vitalna energija, kroz vodu, vazduh, zemlju, sunce (vatra). 
Kada ulazim u Šumu, izujem se i nazovem „Dobar dan“! Kome to upućuješ, neko me pita: „Domaćinima, Šumi, životinjama, insektima, biljkama – ulazim u njihov dom, molim da me prime sa dobrodošlicom i radošću. Kroz povezivanje sa Prirodom, povezujemo se bolje i svesnije i sa svojim Telom i čitavim Bićem. Telo nam uvek precizno govori i sugeriše kroz niz pokazatelja šta je za nas najbolje. Da li smo voljni to da biramo? Ali, vratimo se još malo u
Šumski Restoran! Na volju nam, preko cele godine, pojedine jestive biljke i ispod snega pronađemo. Šuma i livada je bogata plodovima drena i trnjina, te šipurka i ogrozda, divljih kupina, borovnica i jagoda, prava milina i divota za sva čula! Za salatu? Listovi maslačka, crnog sleza, mišjakinje i tušta, izvrsna je i dobrodošla lekovita kopriva. Pečuraka – korpa puna – ali oprez, uvek samo ako ste sigurni kako da ih birate – naučite dve, tri česte vrste – sunčanice, lisičarke i vrganj za pun tiganj! Sa pečurkama i oprezno i umereno. Živi se mogu jesti šampinjoni i šumski i gajeni – sve druge, potrebno je obraditi, i ipak ih uzeti u manjoj meri, povremeno, ako je stvarno zadovoljstvo. Uvek iznad svega imajte na umu – umerenost!
Naročito kod obrađene hrane. Napravite sebi lepu i zdravu naviku – odlazak sami ili sa prijateljima u Prirodu – razvijamo i telo i duh, druženje sa dragim ljudima, smeh i razonoda, ljubav i kreacija, često može da bude značajan izvor hrane za čoveka. 


Da li, i u kolikoj meri, presna hrana može da utiče na regulisanje telesne težine?

Apsolutno! U velikoj meri živa biljna hrana može da utiče na regulaciju telesne težine!
Lično, to smatram i najzdravijim načinom oslobađanja od toksina, suvišnih masnih naslaga i postizanje optimalne telesne težine, te preoblikovanja tela i mišića.
Vodite računa samo o unosu orašastih plodova i semenki, mogu da vas „prevare“ – jer masnoće su masnoće i one dodaju kilograme! U cilju uravnoteženja telesne težine – težimo unosu što više, sočne biljne hrane, najpre voća, umerenije povrća i zelenih listova salata i spanaća, blitve, zelja. Regulacija telesne težine dolazi kao posledica optimalne i uravnotežene ishrane, a u tom procesu se regulišu mnoge boljke koje su posledica prekomerne gojaznosti – holesterol, srčani problemi, povišen pritisak, alergije, bolovi u zglobovima, artritis i slično.
Zanimljivo je da su gojazni ljudi često neuhranjeni, jer ta masa su salo i voda, a mišići u kojima jesu nutrijenti, su tanki i slabi. Industrijski artikli, zvani „hrana“ koja je bogata koncentovanim šećerima, mastima  i veštačkim dodacima, je visokokalorična, a prazna od hranljivih materija – zasiti vas u prvih najviše sat vremena, a posle ste opet gladni. U stomak mora da dođe nešto što ima hranljivu vrednost i što ima vlakna – tada stomak ima šta da radi, da vari, telo da izdvaja i ugrađuje te nutrijente koji se nalaze u najvećoj meri u CELOVITOJ BILJNOJ HRANI. Kuvana biljna hrana je svakako bolji izbor nego rafinisana, industrijska hrana – slatkiši i slaniši. Od dva dobra – birajte bolje! Jednom kada počnete sa optimalnom hranom, promeni vam se i ukus vremenom, pa konačno prava, celovita hrana, postaje i ukusnija i ustima, i telo je samo više traži, a odbacuje industrijske artikle.
Verujte svom telu i sa poverenjem se prepustite procesu čarobnih promena. 
Jedan od izvrsnih načina da podržite regulaciju telesne težine, ali i iznad svega zdravlja, je:
Autofagija – proces u kome se naše telo hrani svojim otpadom, da se tako slobodno izrazim. Da bi se autofagija pokrenula, potrebno je napraviti pauzu između poslednjeg poslepodnevnog, večernjeg obroka i sledećeg obroka u novom danu od minimum 12 sati, a još bolje 16 sati. Vremenom tu satnicu i razmak uvećajte do čak 20 sati između dva obroka – onog od prethodnog dana i sledećeg u toku narednog dana. Na primer, ako ste jeli poslednji obrok u 18h, sledećeg dana jedete u 10h pre podne, nakon što prođe 16 sati, ili još i kasnije, ako možete. 
To je jedna vrsta posta, odmora tela, u kome se ne odričete potpuno unosa hrane, a dajete telu vremena i prostora i energije da sredi svoj prostor i spali toksine, da se oslobodi malignih ćelija, da se oslobodi masnih naslaga i parazita. U procesu autofagije, dozvoljen je unos vode i blagih biljnih čajeva – nana, šipak, lipa, matičnjak, majčina dušica i slično, bez zaslađivača, dok zeleni i crni čaj i kafa nije poželjna tokom procesa.

Osobama koje su navikle na hranu opterećenu praznim kalorijama, je veoma teško da pređu na presnu ishranu. Da li je, i kako, to moguće učiniti postupno?


Hvala i za ovo pitanje! Ljudi uopšte ne krenu da uvode promene jer sebi prave predrasude i unapred se plaše neuspeha, ili da će ostati gladni ili da oni to ne mogu 100%. Tada kažem – molim vas, ne krećite u ovu avanturu sa ciljem da nešto morate i da ako nije sto posto, onda kao i da nije uopšte. Gladni nećete biti, jer i ako osetite da ste gladni, pojedite još sveže, sočne voćke, jer praktično ne možete da se predozirate, pa ako i to nije dosta, pojedi i taj omiljeni sendvič. Ipak, vremenom, kako se povećava unos sveže hrane, smanjivaće se potreba za praznim kalorijama. Ako već biramo da jedemo termički obrađenu  hranu, naročito u tom prelaznom periodu – neka bude opet domaće spremljena hrana, od celovitih biljnih namirnica.
 Šta ja predlažem? Uvodite što više svežeg voća i povrća svaki dan po malo više. Odredite u početku jedan obrok, prvi jutarnji da bude sveže, sočno voće, do pune sitosti. Zatim sačekajte, vidite da li vas je to zadovoljilo, pa ako nije, pojedite još istog voća. Vrlo je važno da voće jedemo na prazan stomak. Znam da će pojedini reći: meni voće „sastruže creva“ pa sam još gladniji. To je odlična reakcija, to i jeste zadatak voća, da vam očisti creva, i onda dobijete onu zdravu glad za hranljivim materijama. Tada imajte poverenja u svoj organizam, podržite ga i samo nastavite da ga hranite i negujete sa još više voća i prirodne hrane. U jednom momentu, kada se creva stvarno očiste, trebaće vam sve manje hrane da vas zadovolji i zasiti. Koliko je to voća za jedan obrok? Zavisi u kojoj ste fazi ishrane. U početku za jedan obrok to može biti 1 kilogram grožđa ili 5-7+ banana, što malo zavisi i od vaših apetita i gabarita – za nekoga je potrebno i više količinski. Jedna banana nije obrok, ali već 5-7 jesu. Pa, ako ste i posle toga gladni, pojedite još nešto što jedete inače – to je za taj prelazni period. Kasnije, kako vremenom uvodite više voća, manje će vam se tražiti industrijska, obrađena i kuvana hrana, jer vaše, sada već pročišćeno telo, počinje da bira svoju hranu, koja nema manu! Nakon voća dobro je pojesti malo povrća, najpoželjnije celer u štapićima, ili čak i parče korena celera, parče krastavca, list-dva zelene salate – povrće koje je neutralno, a sočno. To uspostavlja ravnotežu između slatko-slanog unosa hrane. Uvedite što više obrok salata, i obavezno salatu kao predjelo za kuvanu hranu, optimalno iskombinovanu. Optimalna kombinacija podrazumeva da jedemo u jednom obroku samo jednu koncentrovanu namirnicu. Ukoliko jedemo artikle životinjskog porekla, što lično ne savetujem, u toj grupi su: meso, sirevi, krompiri, žitarice, mahunarke – sve ovo međusobno ne kombinujete ako želite lakše i brže varenje! To znači – meso i krompirići zajedno nisu optimalna kombinacija za lagano varenje, birajte ili jedno ili drugo, a dodajte obilnu zelenu salatu ili salatu od sočnih plodova povrća, kao što su krastavac i paradajz.


Dajte nam predlog za jednodnevni jelovnik, za taj „prelazni“ period.


Pravilan redosled unosa namirnica, prema ukusu i brzini varenja: Najpre jedemo slatko i sočno! Da, iznenadiće se mnogi – razlog tome je što slatko otvara apetit, i najbrže se vari, pa je poželjno da ide prvo u stomak. Zatim, koncentrovane namirnice, masnoće, ali i sočno neslatko povrće, u vidu obroka i salata sa semenkama ili na primer heljdom. Heljda je zeljasta biljka, sadrži proteine, a ima složene ugljene hidrate koji sporo otpuštaju energiju, pa je takva pogodna za glavne obroke.  Predlog prelaznog jelovnika, preuzeto iz skripte „Prirodna ishrana u urbanim uslovima“ za radionice presne hrane, autora Margarete Radomirović, a dodatne savete i recepte možete naći i u mojoj knjizi Presna hrana za početnike.
 
 
Predlozi za kombinovnu sirovu i kuvanu hranu
Jutarnji obrok – ili celovito voće ili zeleni smuti jednostavne kombinacije, na primer, dve banane, dve jabuke, 4 lista blitve i čaša vode – izblendirati, i jesti polako, kašiku po kašiku ili u gutljajima. Jesti do pune sitosti.
Podnevni obrok, koji je iza 12h-13h – velika porcija salate od svežeg, sočnog povrća – pre kuvanog jela, koju nastavljamo da jedemo i uz kuvano jelo. Predlog za kuvano jelo: jednostavno, samo jedna koncentrovana namirnica po obroku, npr. suvo pečeni krompir, ili pirinač na vodi, ili proso na vodi sa povrćem na pari (brokoli, karfiol). Uz to kuvano, dodajte i sitno seckano nekuvano povrće po ukusu i sezoni. Ove namirnice, naročito žitarice i krompir jedemo jer nam daju energiju. Ipak, ako tu energiju uspemo da uzmemo iz voća – ovo nam ne treba. Inače, nisam pristalica jedenja žitarica, ali je ovo za prelaznu varijantu u redu. Ako koristite začine, so, ulja i slično, dodajte ih u kuvanu hranu nakon obrade! Dodajte biljne začine, beli, crni luk, i sve drugo što inače volite da sva čula uživaju!
Užina – šaka orašastih plodova, ili šolja mleka od orašastih plodova, ili šaka suvog voća. Ipak, užinu uzimajte samo ako osetite stvarnu glad, u suprotnom je preskočite. Manje je više! 
Večera – voćna salata ili zelena salata, ili sušeno voće kao čips.
NAPOMENA: ako ne možete da se organizujete da jedete najveći obrok oko podne, onda zamenite, pa ga jedite uveče, a dotle voće – vodeći računa da prođe neko vreme između obroka. Orašasto jedite posle 12h. Do 12h samo voće i voćni sokovi! Ako morate da jedete usput – ponesite suvo voće, sveže urme i/ili orašaste plodove koji su bili potapani u vodi preko noći. Umereno sa suvim voćem i orašastim, jer dehidriraju telo! Po jedna šaka dnevno najviše.


 
Nekoliko osnovnih saveta za prirodnu i optimalnu ishranu:
-Jedite kada ste gladni, stanite kada ste siti – ako govorimo o svežoj biljnoj hrani!
-Pojednostavite svoje obroke, uvek je bolje manji broj namirnica u većoj količini, jer je to lakše za varenje, nego miks većeg broja različitih u manjoj količini;

-Voće i sveže povrće možete jesti do pune sitosti. Kuvanu hranu umerenije jedite – ostavite prostora u stomaku! 
-Obavezno porcija svežeg voća ili povrća, salate pre kuvanog obroka, radi boljeg varenja!
-Zahvalite se i blagosiljajte sve što ste izabrali da u sebe unesete. Ako nad tim kukate, a ipak unosite, unosite otrove, jer svojim stavom i mislima trujete ono što uzimate. Dopustite sebi bar da uživate u onome što birate, a na sledećoj krivini, vratite se na svoj put lakše i jednostavnije ishrane!
-Ostvarite svesnu komunikaciju sa svojim telom – ono će vam jasno i precizno staviti do znanja šta je dobro za njega! Igrajte se, pitajte ga:
Drago telo, šta bi stvarno sada jelo? Šta bi obuklo, gde bi išlo sa kime bi se družilo, sa kime bi se ljubilo? Hvala ti drago Telo što me podržavaš!

 
Tri zlatna pravila ishrane, varenja i laganog tela:

1.Umereno! 

2.Umereno! 

3.Umereno! 


 Budite prisutni sa svojom hranom, sa onim šta, kada, kako i koliko unosite, sa kime za stolom sedite, kakve vesti slušate? Budite u miru, zahvalite se za svoju hranu, unosite je svesno, pomolite se pre obroka, zahvalite se za ljude koji su doprineli da ta hrana dođe na vaš sto i u stomak… jedite svesno i umereno. Dajte sebi prostor da je u redu sve što u sebe unosite, i to blagosiljajte, no ne zloupotrebljavajte! Budite umereno neumereni, i nežni prema sebi. Volite sebe i svoje telo, negujte ga prirodno i ono će vam uzvratiti lakoćom, vitalnošću i zdravljem!

PRESNA HRANA ZA LAKŠI I RADOSNIJI ŽIVOT – Intervju sa Margaretom Radomirović, instruktorkom presne hrane i prirodnog stila života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: