Ko sam ja? Žena sa osmehom na licu, nepopravljivi optimista, večito dete u duši, ona koja se raduje sitnicama, žena koja je bila spremna da sa dvoje dece pod rukom, krene u bolje sutra i stvori deci i sebi mali raj, u obliku sopstvenog doma. Moje godine obeležene su ciframa 4 i 0, znači 40. Ali, zar nas cifre ograničavaju kako da se osećamo, zar nam brane da se osećamo u svim godinama sjajno, zar nam ograničavaju nove početke? Moje biće nosi ime Radmila, prezime Vuković, nasleđeno od oca i majke. Od malena sam volela sport i fizičku aktivnost, pa sam i magistrirala na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. U želji da mogu da pomažem drugima, birala sam i obrazovala sam se za poziv policajca. Mnogi bi rekli muški posao, ali zar nam pol ograničava mogućnosti za profesionalnu orjentaciju, zar nas to može sprečiti da radimo posao koji volimo? Ne može. Već 16 godina sam zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Policijskoj upravi u Novom Sadu, trenutno na mestu načelnika policijske stanice i živim svoj životni i profesionalni san.
ŠTO SAM BILA NEZADOVOLJNIJA, VIŠE SAM SE GOJILA
Obzirom da sam se ceo život bavila fizičkom aktivnošću, trenirala sam odbojku tokom osnovne i srednje škole, igrala dugo vremena folklor, za vreme studija vodila treninge aerobika, tokom tog perioda i nisam imala problema sa kilažom. Od hrane, kao i danas, najviše sam volela slatkiše. Prvi susret sa viškom kilograma desio se na završnoj godini fakulteta, kada sam iz zdravstvenih razloga prekinula sa treninzima i neko vreme morala mirovati. Kasnije je sve to došlo na svoje. Međutim, prva, a posebno druga trudnoća, uticale su na to da se ugojim i najviše kilograma imam, kada sam otišla na drugi porođaj, sa 105 kilograma. Period posle toga, obilovao je lošim navikama, u smislu vrste hrane koju sam jela i količine, posebno slatkiša, kojih je bilo u neograničenim količinama. Što sam više bila nezadovoljnija sobom, više sam se gojila. Kilogrami su varirali, ali se uvek vrtelo oko cifre 95 kilograma. Iz ove perspektive znam da nije bilo fiziološke gladi, nego čisto emotivna glad, sa periodima „prejedanja“, pa kajanja. Mislim da će me razumeti sve žene koje imaju, ili su imale isti problem.
ČOVEK NIJE SAMO TELO I ODRAZ U OGLEDALU
Navedeni period života i vreme nakon toga, obilovalo je isprobavanjem raznih dijeta, morem početaka, pa prekidima istih. Nisam istrajavala u tome, zato što sam na hranu gledala kao potrebu, ali ne potrebu da u svoj organizam unesem „gorivo“, koje će biti zdrav pokretač organizma, nego kao emocionalnu potrebu i naviku, da non stop nešto „grickam“. Pred svaki početak dijete, predhodio je dan prejedanja, jer sam jela sve što volim, obzirom da ću se istog odricati za vreme dijete. I uvek je tu postojao neki rok: moram da smršam do mora, do Nove godine, do neke proslave, do tad i tad. Mislim da ljudi, koji se bore sa viškom kilograma, gledajući iz ove perspektive, greše u izboru motiva za držanje dijete, odnosno motiva za skidanje kilograma. Ono što je najbitnije je zavoleti sebe na način, da se shvati da čovek nije samo telo, da svi mi pored spoljne opne, unutar sebe posedujemo dušu i osobine koje nas čine takvima kakvi jesmo. Da ljubav drugih ljudi osetimo, bez obzira kako izgledamo. Da smo u stanju pružiti ljubav, bez obzira kakav nam je odraz u ogledalu.
DONESITE ODLUKU I USKLADITE SE SA NJOM
Osvrnite se oko sebe, vaša deca, suprug, momak, devojka, prijatelj, vole vas, bez obzira da li imate višak kolograma. Da li vas težina sprečava da volite druge ljude? Ne. Ona nas može, ako dozvolimo, sprečavati da zavolimo sebe. Kad dostignete nivo ljubavi prema sebi, onda zavolite i svoje telo, ne gledajući na njega kritički, nego gledajući ga sa ljubavlju i željom da svome telu tj. sebi pomognete da bude zdravo. Samim tim, donesete odluku, da ćete ubuduće svoje telo negovati kao svoju dušu i pružiti mu ljubav, a to znači nećete ga zatrpavati gomilama hrane koje posle izazivaju kajanje, nego ćete polako, bez rokova, bez tenzije, bez moranja, poželeti da promeniti navike u ishrani, da na hranu gledate kao nešto usputno što vam koristi da živite, a ne kao prioritet i preokupaciju. Svaki početak čini se težak, ali je bitno doneti odluku i uskladiti se sa njom. Promenite misli, lako je, jer ih sami birate, zar ne?
„ODMAH I SAD“ JE POGREŠAN PRISTUP
Tokom 2013 godine, prvi put sam se susrela sa hrono ishranom i tada sam za tri meseca smršala 14 kilograma. Svoje telo sam dovela na devojačku liniju i sjajno sam se osećala. Posle ta tri meseca, obzirom da je motiv bio smršati do mora, vratila sam se starom načinu ishrane i sa mišlju da sad imam efikasan način za skidanje kilograma, kad mi bude potrebno. Obzirom da sam razmišljala na taj način, kilogrami su se vratili. Ušla sam opet u krug hrono ishrane, početka, prekida, vraćanja na početak, kajanja što sam dozvolila da se vratim na staro…trajalo je sve do trenutka kada sam sela sama sa sobom i shvatila da su kilogrami jedini „problem“ koji ne mogu da rešim. Izborila sam se kao samohrani roditelj sa najtežim danima, uživam sa svojom decom, imam oko sebe ljude koji me vole, uspešnu karijeru, posao koji volim itd. Znam da u životu nema šta ne mogu i da dozvolim da se zbog hrane „nerviram“, nisam više želela. Kako sam otpustila želju i način razmišljanja da moram da smršam „odmah i sad“, promenila sam način razmišljanja o hrani, o sebi, svom telu na gore opisan način i dopustila sam da, bez moranja, bez tenzije, bez rokova svom telu i organizmu tj. sebi, dozvolim da se osećam srećno, da donesem odluku da i ono što se činilo nemogućim uradim, a to je da vodim računa o ishrani i u tome istrajem.
PREDNOSTI HRONO ISHRANE
Hrono ishrana mi je odgovarala iz više razloga. Nije bilo ograničenja u količini hrane, pa nisam morala da imam ograničenja, merenja, brojanja kalorija i slično. Uspostavila sam ritam obroka, tako da mi razmaci između obroka nisu predstavljali problem. Izbacila sam naviku grickanja između obroka. Ono što je meni najviše godilo, je to što nisam imala želju za slatkišima, u onoj meri koja je kod mene inače bila prisutna. I kad se javila, rešavala sam je „slatkim“ delom doručka. U jelovniku mi se najviše sviđa doručak, koji je ujedno i najobilniji obrok. Zaista je pregršt kombinacija koje možete imati za doručak. Uglavnom je dozvoljeni hleb, ili hrono palačinke, hrono pogačice u kombinaciji sa domaćom slaninom, šunkom, dozvoljenom stišljenom šunkom, jaja na više načina, salata. Za ručak meso i salata, hrono sarma, hrono musaka, kuvana hrono jela itd. Večera riba, belo pileće, pečurke, grilovano povrće itd. Bez preterane fizičke aktivnosti, mesečno se gubi u proseku 6 kilograma, ali je nama povratnicima teže skidanje kilograma, nego početnicima. Ali, obzirom da nemate rok, prestanete i da se meriti, jednostavno uživate u osećaju, na primer, da lakše ulazite u garderobu.
POSTALA SAM SREĆNIJA I OPUŠTENIJA
Promena životnih navika uticala je na to, da sa svojim mislima budem u skladu. Da ne postoje prepreke i ono pitanje kako bi bilo, kad bi bilo drugačije. Javila se želja da ispričam svoju priču ljudima kako bi ih motivisala da promene motiv za borbu sa kilogramima. Promena je uticala da moje emocije budu u skladu sa mojim mislima, da sam opuštenija, srećnija, da moj životni moto „nema šta ne mogu“ zaista bude potvrđen i u ovoj borbi.
UPOZNAJTE LEPOTE SVOJE DUŠE
Osećaj krivice zbog gojaznosti je zaista bolan i utiče na to da se osećate kao da ne zaslužujete ljubav, što je najbitnije, sopstvenu. Kao što sam napomenula, treba krenuti od toga, da mi zaista nismo samo ono što vidimo spolja. Pogledajte se u ogledalo, zagledajte se u svoje oči, vidite u njima iskre duše koja je unutar vas i čini vaš deo. Čista duša je dovoljan razlog da pružite sebi ljubav. Zar ćete dopustiti da ceo život provedete ne upoznajući lepotu vaše duše? Naravno da nećete. Donećete odluku da ćete promeniti prvo vaše misli, jer vas niko ne sprečava u tome.
IZABERITE POZITIVNE MISLI
Zašto ne biste mislili o sebi kao o najlepšem i najboljem biću na svetu. Vaše misli čujete samo vi, zar ne? Zašto onda sebe opteretiti lošim, negativnim mislima, kad možemo da izaberemo pozitivne. Pozitivne misli donose pozitivne promene. Držim se one, od oca Tadeja, „kakve su vam misli, takav vam je život“. Krenite od tog izbora, izaberite umesto kajanja, motivisanje, umesto tuge, sreću, umesto namrgođenosti osmehe….probajte, ništa vas ne košta. Zavolite sebe, negujte se pozitivnim mislima, lepim emocijama i dopustite sebi promene. Ako to nije dovoljno razmislite; ako u životu imate makar jednu osobu koja vas voli bez obzira na izgled, šta vas onda sprečava da volite sebe? Osećate ljubav, bez obzira na kilograme, osećate zagrljaj, iako niste mršavica iz modnog časopisa, osećate partnersku ljubav, bez obzira na to kog oblika vam je telo, osećate dečiju ljubav, bez obzira što se mama bori sa kilogramima, zar ne? I šta nas onda sprečava da odbacimo loše navike, da pružimo sebi ljubav, da zavolimo sebe i dopustimo sebi da vremenom i svoje telo hranimo kao i dušu, zdravo i korisno.
VAŽNO JE USTATI I NASTAVITI
Naiđu teški periodi, put nije lak, ali je najteže doneti odluku. Kad donesemo odluku da je vreme da napokon odbacimo stege, zavolimo sebe, ne okrećite se nazad, uskladite se sa odlukom i vucite poteze koji su u skladu sa njom. Izazovite u sebi sreću na dnevnom nivou, uvek ima makar mali razlog, sitnica, da bi se osećali srećno i iskoristite je za borbu sa kilogramima i borbu iz koje sigurno izlazite kao pobednik. Nije važno što smo više puta „padali“ u prethodnim borbama, važno je da smo ustali i nastavili dalje. Pomozite sebi tako što ćete umesto misli o hrani, misliti o onome što vas raduje, pročitajte dobru knjigu, odvojiti vreme za „igranjac“ sa decom, prošetajte sa prijateljem, odgledajte film, dopustite sebi da izađete iz vrtloga prejedanja i kajanja, jer na obali može biti vedro, može vas sačekati veća sreća.
POSTANITE POBEDNICI
Nadam se da će makar jedna osoba koja pročita ovaj tekst, doneti odluku da je vreme za odbacivanje svega negativnog i odluku da neće dozvoliti da zaboravi na ljubav prema samom sebi. Donesite odluku i budite pobednik u svojim očima, živite ljubav i odbacite negativne misli. Rešite i ono što vas „muči“, sve zavisi, ipak, samo od vas samih.