Imam 32 godine i živim u malom rudničkom mestu Kostolac. Majka sam najdivnijeg stvorenja na svetu sina Mateje. U braku sam, imam dve sestre, ali ne i puno pravih prijatelja. Oni, koji to jesu, znaju da kažu da sam Gorgona (po grčkoj mitologiji žensko stvorenje izraženih očnjaka i pogledom koji je mogao da okameni), ali isto tako znaju i da sam uvek uz njih, kada se to pokaže kao potrebno. To je moj mali svet, svet i podrške i kritike. Zaposlena sam kao higijeničarka u lokalnom preduzeću. Taj posao i nije baš sjajan, ali se ja ne žalim, jer ima on i lepih strana. Zahvaljujući tom poslu sam upoznala ljude koji su mi postali dragi poznanici i drugovi. Oko mene su pozitivni ljudi, a i ja sam, pored njih, takva. Verujem u onu tezu da „kako zračiš, tako privlačiš“. Volim i da kažem: tako je, kako je, dobro je.

GUŠILA SAM SE VELIKIM KOLIČINAMA KALORIČNE HRANE

Moja priča o gojaznosti počinje od tinejdžerskog doba. Nešto se dogodilo i krenulo je gojenje. Šta? Ne znam. Najverovatnije nezdrav način ishrane i potpuni nedostatak fizičke aktivnosti. Na to se, nakon što sam se udala, nadovezao i problem nemogućnosti začeća. Sve analize su pokazivale da sam zdrava, ali jednostavno nisam uspevala da ostanem u drugom stanju. To je izazvalo emotivnu nestabilnost, koju sam gušila prženom, masnom i slasnom hranom, i to u velikim količinama. Umesto da sam započela da se hranim zdravije, dogodilo se obrnuto. Tako sam dostigla telesnu težinu od preko sto kilograma. Posle pet godina braka sam, hvala Bogu, ostala trudna. Na porođaj sam otišla sa 125 kilograma. Užasno! Porođaj je bio težak, a nakon njega je usledila postporođajna depresija. Nisam je lečila, već sam je „dobro skrivala.“ U tom periodu sam se ugojila još desetak kilograma.

STIDELA SAM SE SVOG ODRAZA U OGLEDALU

Borbu sa suvišnim kilogramima sam započela 2013. godine, držeći razne dijete. Onda sam se setila da sam nekada, u tinejdžerskom dobu, držala UN dijetu, i da je bilo rezultata. Iako sam započela dijetu bez previše entuzijazma, uspela sam da smršam oko 28 kilograma, u prvom ciklusu od 3 meseca, i to bez dana greške. Taj uspeh mi je podigao samopouzdanje. Dugo me je bilo sramota svog odraza u ogledalu. Smatrala sam da su osoba u ogledalu, i ova sa druge strane, dve različite Verice. Kolega sa posla mi je rekao da stanem ispred ogledala i govorim sebi: „ja sam najlepša, ja sam najbolja, ja mogu sve što hoću.“ I da to radim svakoga dana, kad god se nađem ispred ogledala. Uspela sam da prebrodim osećaj stida, i da svakoga dana sprovodim preporučeni „ritual.“ Iznedrila sam uverenje da sam najlepša i najbolja. Sebi. Taj kolega se sada šali i kaže: „kud sam ti rekao za taj ritual, kod tebe je uzeo maha.“

SMRŠALA SAM PEDESET KILOGRAMA

Nastavila sam da mršavim u narednih 6-7 godina, i za to vreme smršala pedeset kilograma! Držala sam UN dijetu, jela male porcije, uzimala mnogo tečnosti (4-5 litara), postila i šetala. Oko mene su bili pozitivni ljudi, koji su mi davali podršku. Oni nikada nisu preterano pridavali pažnju mojim suvišnim kilogramima, uglavnom su mi govorili kako sam umela da ih nosim. I jesam znala, ali sada svi vide da mnogo lepše izgledam sa 50 kilograma manje. Mislim da će moja borba trajati zauvek. Jednostavno tako mora. Moj cilj je da kada šetam sa svojim detetom on bude ponosan na mene, jer je s njim mama koja je lepa. Da nisam uspela da smršam, u jednom trenutku bi mu to sigurno zasmetalo, a ako bi to i priznao, verujem da bi mi se srušio čitav svet. Sada stalno ide za mnom i govori mi da sam najlepša i najbolja mama. Dakle, uspela sam! Znam da je moj sin iskren, jer ima samo 7 godina. Veoma mi je stalo do toga šta on misli, kako me doživljava i sa koliko pažnje se ophodi prema meni.

VAŽNO JE POSTAVITI CILJ I PRONAĆI MOTIV

Mršavljenje mi je donelo veru u sebe, smirenost, istrajnost. Nosim konfekcijski broj 42, iako nisam verovala da ću nekada nositi manji od 60. Cilj mi je da, jednoga dana, nosim konfekcijski broj 38. Izašla sam iz crne odeće. Moda za starije mi je bila jedini izbor pre sedam godina. O suknjama nisam ni razmišljala. A sada ih nosim bez problema, mada i dalje više volim da nosim pantalone. Od aprila ove godine nisam držala nijednu dijetu. Jedem puno povrća, pravim smutije i razne namaze. Svima, koji me pitaju za savet, poručujem da postave sebi neki cilj, da pronađu neki jak motiv. I da onda grebu i nogama i rukama kako bi uspeli! Moj motiv je bio i ostaće moj sin! On je moja garancija uspeha!

SVE JE LEPŠE SA 50 KILOGRAMA MANJE – Priča o mršavljenju Verice Mišić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: