Sve do svoje 37-me godine, nisam imala problema sa telesnom težinom. Nisam znala ni kako se vaga za merenje pravilno koristi, jer mi to nije bilo potrebno. Povremeno bih se leti gojila do 5 kg. Da, da, baš leti, jer sam tada, u neograničenim količinama, jela sladolede, kao i razne slatkiše, koje se leti mogu naći u svim poslastičarnicama. Dodaćemo tome i voće, za koje sam tek kasnije saznala da goji. Bilo mi je lako da skinem i po 7 kg za par dana, kada bih samo „probušila kašiku“.

PATILA SAM OD TIHE DEPRESIJE

Nažalost, preživela sam, u svojoj 37-oj godini, ogroman stres. Otac mi je iznenada preminuo. Nisam umela da se nosim sa bolom, a on se reflektovao zatvaranjem u kuću, stalnim grickanjem, na kraju i prežderavanjem. Bežala sam u neki drugi svet, koji sam sama stvorila. Čitala sam knjige, postala sam strastveni filmofil, a uz sve to i hrana se sve češće nalazila na mom stolu, krilu, na krevetu. A onda je vaga pokazala bolnu istinu, krvni pritisak je pokazao narušeno stanje organizma. Kilogrami su se taložili, ali sam i dalje odbijala da vidim realnu sliku. Farmerice sam i dalje mogla da zakopčam, iako sam morala duboko da udahnem vazduh. Letargija se pretvorila u depresiju. I to ne onu depresiju koja je vidna, očita, već naprotiv, onu koja guši, tiho ubija svaku želju da joj se suprotstavim. Moja depresija mi se prikradala i lomila me je polako, obuzimajući mi i dušu i telo.

PODSMEVALA SAM SE GOJAZNIM OSOBAMA

Retko sam izlazila iz kuće. Nekada glavni party maniac, legala sam u 9 uveče, gledala filmove, nalazila milion izgovora kada me pozovu da odem negde. Druženje je zamenila čokolada, smejanje je zamenilo testo. Dve godine kasnije, vaga je pokazala 22 kg viška. i ja, koja sam se nekada podsmevala debelim ljudima, postala sam jedna od njih. Živo se sećam svojih zlobnih komentara da debele ljude treba da je sramota šta su sebi dozvolili, da su to bezobrazni i lenji ljudi. Da takve ljude ne treba žaliti, jer su samo razmaženi i traže razlog svom prežderavanju. Nisam bila ni svesna da postajem jedna od njih. Ali ima mnogo ljudi kojima je pomoć potrebna. Ne podsmevajte im se kao ja, nekada, pružite im ruku, pomozite, ili im bar ne nanosite dodatan bol.

ZAPOČINJALA SAM DIJETU NAJMANJE 20 PUTA

Zbog gojenja sam bila strašno besna na sebe, plakala sam, ljutila se jer sam sebi dozvolila tako nešto. Dešavalo se da odlučim da krenem da dijetu. Držala bih je do večernjih časova, kada bih, izgladnela, besna i poražena, sela za sto i pojela sve što je moglo da se pronađe, u tom momentu. Sutradan bih još odlučnija počinjala novu dijetu. I izdržala bih na istoj čitava dva dana. Mislim da sam za tri godine najmanje 20 puta kretala na dijetu. Posle izgubljena 3 kg, vraćale bi mi se kile kao da ih je neko mazao na mene. Dešavalo se da se za 5 dana ugojim i po 6 kg. Nisam bila sebi lepa. Nisam bila ni zgodna. Nisam čak ni ličila na ženu od 37 godina. Mrzela sam svaku ženu, koja je iole izgledala bolje od mene. Ali i dalje sam jela. Tešku i mučnu borbu sam vodila protiv sebe i svaki put bih izgubila. Uz mene su bili ljudi koji su me jako dobro poznavali. Oni su me puštali i pratili iz prikrajka, ne mešajući se. Kao da su znali da ću se sama iščupati iz kandži debljine.

SMRŠALA SAM 17 KILOGRAMA

Agonija je trajala tri godine, a onda sam sela pred ogledalo i suočila se sa bolom. Dozvolila sam sebi da oplačem oca, dozvolila sam da mi nedostaje, dozvolila sam da ga ožalim. I, tada je sve krenulo lakše. Saznala sam preko Facebook grupe o Keto dijeti, kao i o hrono ishrani, saznala sve što me je zanimalo, napravila sama svoj jelovnik i počela. Nisam bila gladna, ali sam želela da ubijem za čokoladu. Želju za slatkim sam imala konstantno. Da se ne lažemo, prvih mesec i po dana je bio pakao. Sve mi se jelo, kao da su se svi urotili protiv mene, na svakom ćošku pravile su se pite, kolači, jeo se sladoled, moja omiljena čokolada, palačinke. A ja sam, kada bi me uhvatila kriza, grickala sir i krastavac. I ne, nikada nisam prekršila dijetu, mučila sam sebe, ali bukvalno mučila, bežeći da ne pokleknem. U prvih par dana sam iskusila i keto grip, koji je zaista brzo nestao. Posle dve nedelje sam htela da odustanem, jer sam smršala samo 4 kilograma. Zar ja, koja sam gubila po 7 kg za 10 dana, ne mogu više da smršam? Ali inat, koji me je proganjao, nije mi dao da odustanem. Nakon mesec dana i izgubljenih 12 kg, nastupila je stagnacija. Trajala je čitave 4 nedelje. Četiri najteže nedelje u mom životu. Svakodnevno sam pitala sebe: „šta će meni ovo u životu“. Onda sam se tešila frazom „kome sam lepa, biću mu lepa i debela“. Ali ja nisam bila lepa SEBI. Morala sam sebi da budem lepa u ogledalu. Nisam odustajala, uspevala sam nekom nevidljivom silom da ne odustanem. Posle 2 meseca vaga je pokazivala 17 kg manje. Pobeda! Ponos! I više ništa nije bilo isto. Ja više nisam bila ista. Postala sam bolja, odlučnija, savesnija. Počela sam da volim sebe i svet oko sebe.

HRANIM SE JEDNOSTAVNO

Moj dnevni plan ishrane je veoma jednostavan. Ujutru pojedem dva kuvana ili pečena jaja (često preskačem doručak), kiselo mleko, paradajz. Ručak je meso (kuvano, dinstano, grilovano) sa povrćem. Jedem dok se ne najedem. Užinu nikada nisam imala, jednostavno moje telo stagnira, ako ubacim dve užine. Zato sam izbacila obe. Večera je, po meni, najlaganiji obrok. Kriška sira, krastavac i dosta vode. To mi je sadašnji jelovnik. Kada sam počinjala sa dijetom, imala sam po tri puna i jaka obroka, ali se vremenom ta količina smanjivala.

PIŠEM I OBJAVLJUJEM AFORIZME
Bavim se profesionalno šminkanjem. U svom poslu, kao i na svom primeru, saznala sam da se žene plaše da nisu dovoljno lepe, zato se i često sakrivaju u svojim domovima, plašeći se zluradih pogleda. Otkriću vam jednu tajnu, mršavice nisu tako glatke i zategnute, i teško im je prekriti bore. Kod oblih žena, koža se presijava i savršena je za rad. Ali to ne znači da moramo biti bucke, već prirodno oble žene, sa ženstvenim oblinama. Jedan sam od autora knjige Žensko pismo. Bavim se aforistikom, i na nagovor svog mentora Deane Sailović, svoje aforizme sam prezentovala na popularnoj društvenoj mreži Facebook. Kasnije sam učestvovala u još dve knjige, kao autor, i time zaokružila još jedan talenat na koji sam ponosna. Knjiga je jedina u regionu, u kojoj su uvrštene sve žene aforističari, počevši od Carice Milice, do današnjih savremenih aforističarki.

BITNA JE ODLUKA

I na kraju, svakoj ženi, koja se hvata u koštac i borbu sa viškom kilograma, mogu samo da poručim: bitna je ODLUKA! Onda, kada čvrsto odlučite da nećete da dozvolite da vaš stomak upravlja vama, vi ste pobednik! Teška i naporna je to borba, i ko kaže da je lako, laže vas. Ali što je teža borba, pobeda je slađa. Vremenom borba postane lakša i organizam se navikne na nov režim ishrane. E, sad je, posle ovoliko vremena, došlo vreme da mi se niti jede, niti traži slatko, a mislila sam da je to nemoguće. Potražite pomoć od ukućana, objasnite prijateljicama da ulazite u novu fazu života, ne stidite se da zatražite savet. Samo nemojte ništa da ne radite, jer baš to i dovede do odraza u ogledalu, koje ne želimo da vidimo. Srećno svima!

Hvala na svim komentarima, draga Sladjana! Ja volim svoj posao, veliki sam entuzijasta, a sa sagovornicima, kakav ste Vi, je lako i raditi ga dobro. Vodjenje sajta više doživljavam kao misiju, nego kao posao, i zahvalna sam svima koji mi se na tom putu pridružuju. Oko gojaznih ljudi vlada dosta predrasuda, i moja je želja da se one raskrinkaju. Veoma mi je dragoceno Vaše priznanje da ste nekada i sami razmišljali o gojaznim osobama kao o lenjim i lošim. Ne kažem da su sve gojazne osobe moralni biseri, ali znam da gojaznost nema veze ni sa inteligencijom, ni sa moralom, pa ni sa lepotom. I to ste Vi lepo nagovestili. Ukupno, veoma sam zadovoljna ovim tekstom i nestrpljiva da se objavi na sajtu. Čim se to dogodi,proslediću Vam link. Srdačan pozdrav!

ŠTO JE BORBA TEŽA, POBEDA JE SLAĐA – Priča Slađane Kosić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: