SADA IMAM DRUGAČIJI POGLED NA HRANU – Priča Katarine Crnjaković
Dedić
Ja sam debela od pelena. Koliko god sam svima bila mala, slatka bucka, zapravo sam bila jedno debelo dete. Mama je krivca za moju debljinu našla u mom dedi koji mi je davao krišom flašice mleka i raširio mi želudac (bar je ona ubeđena u to). Svima je bilo slatko kako jedem i niko očigledno nije obraćao pažnju na to da će ta mala slatka buckica jednom porasti i biti samo jedna debela devojka.
VAŽNA JE UNUTRAŠNJA LEPOTA
Nisam nikada imala komplekse. Nikad me niko nije vređao. Imala sam puno drugara i svi su me voleli. Imala sam sreće da odrastam u jednom srećnom vremenu kada se nije cenila ljudska spoljašnjost nego unutrašnjost. Tek u momentima kada bi se kupovala nova garderoba, suočila bih se sa činjenicom da za mene nema broja. Spas bih nalazila na odeljenju za odrasle i odlazila kod šnajderke da mi skrati nogavice ili rukave. I to bi bilo to. Nikakva drama, tuga, sekiracija.
PRVI PROBLEMI
Mama me je vodila kod čuvenog doktora Pfafa, ali nije bilo rezultata. Posle na akupunkturu, međutim, ni to nije urodilo plodom. Da nešto ipak nije u redu, shvatila sam kada su se moji mesečni ciklusi poremetili pa su, umesto 5 do 7 dana, trajali po mesec dana, da bi potom izostajali na nekoliko meseci, i tako u krug. Imala sam poremećaj hormona i jedan doktor je tvrdio da je to posledica prekomerne debljine, a drugi da je debljina posledica poremećaja hormona. Nijedan od njih dvojice mi nije pomogao.
POSLE SVAKE DIJETE SAM BIVALA SVE TEŽA
Već u svojim dvadesetim sam imala preko 100 kilograma. Ni to me nije opterećivalo. Ja jednostavno nisam sebe doživljavala kao debelu osobu. Učestvovala sam u svim aktivnostima kao i moje društvo i jedina razlika je bila u tome sto ja nisam nosila mini suknje. Držala sam dijete na maminu inicijativu. Često bi dolazila sa posla noseći neke magične dijete, UN, vojničku, citrus, voćnu, mesnu, sa bademima, sve proverene, savršene, ali ne i meni. Posle svake bih bila samo teža. Sad znam i zašto. Mama je želela da smršam. Ne ja.
NEOSETNO MRŠAVLJENJE
Sa 24 godine sam otišla u Belgiju da radim kao bebisiterka u porodici sa četvoro dece. Kako je vreme odmicalo ja sam gubila na težini, a da toga nisam bila svesna. Promena ishrane (tada mi sirovo povrće i poluživo meso nije nikako odgovaralo) i celodnevno trčanje za decom doprinelo je da oslabim 30 kilograma. Verovali ili ne, ja sam shvatila da sam smršala tek kada sam htela da obučem haljinu za Novu godinu. Bila mi je ogromna. Po ceo dan u trenerkama na učkur i vodeći računa samo o deci, nisam ni imala vremena da obratim pažnju na sebe. Godinu dana sam živela tu, niko me nije terao da držim dijetu i oslabila sam. Nisam imala nikakav pritisak.
U BELGIJI NISU OPTEREĆENI FIZIČKIM IZGLEDOM
Iako mene lično niko nije vređao dok sam odrastala, niko me nije ni pozvao na sastanak. U Srbiji je tada prosto bilo nemoguće videti mršavog momka i debelu devojku, debelog momka i mršavu devojku, niskog momka i visoku devojku i obrnuto, dva muškarca, dve devojke, mlado i staro… U Belgiji je to normalno. Nisu opterećeni izgledom uopšte. Lep momak se zabavlja sa debelom devojkom i šeta sa njom gradom ponosno kao da je Merlin Monro. Dvometraš šeta palčicu. I mene saleću udvarači. I pre slabljenja i posle slabljenja. Isti udvarači. Briga ih da li imam 105 kilograma ili 75. Sviđam im se ja.
TOKOM TRUDNOĆE SAM SE UGOJILA 35 KILOGRAMA
Tad sam i upoznala svog supruga. Uz izlaske i rad sa decom spala sam na 69 kilograma. Ništa mi to nije predstavljalo, jedina dobra stvar bila je to što nisam morala kod krojačice na prepravku garderobe. I to što mi se mesečni ciklus sredio. I što se nisam više znojila. I što sam mogla da zavežem pertlu, a da se ne zacrvenim kao bulka. I što se nisam ojedala između butina. I što sam se dugo ogledala u ogledalu. Jeste mi to sve mnogo značilo, ali kako bih opravdala sve one godine sa tolikim viškom ako bih priznala da mi je nešto predstavljala ta promena. Onda sam ostala u drugom stanju i tokom trudnoće se ugojila 35 kilograma. Težak porođaj i predivna devojčica kao nagrada za svu pretrpljenu muku. Kilogrami su ostali. Opet ih nisam bila svesna. I opet ista priča samo što tad nisam morala kod šnajderke na prepravke. Živeo odeljak u radnjama za nas debele!
OPERISALA SAM ŽELUDAC
Bes se pojavio kada mi je ginekolog rekao da ne ostajem u drugom stanju sa drugim detetom zbog prekomerne težine. Želim žarko drugo dete. Držim dijete, herbalife, proteinsku, kad zgrešim kažem sebi od ponedeljka ćeš opet. I stižem sa svim tim dijetama na 115 kilograma. Već je 2010.godina. Želim bebu. Zakazujem gastric bypass. U septembru su me operisali, u junu 2011.godine sam imala 40 kilograma manje. Ali imala sam i glavobolje, nedostatak svih minerala i vitamina, prenisko gvozđe, i zabranu da ostanem u drugom stanju minimum 2 godine. Upala sam u depresiju, u začarani krug.
IMALA SAM LOŠE NAVIKE I POGREŠNE PRIORITETE
Držim se dve godine na istoj kilaži i onda počinju kilogrami da se vraćaju. Sa 80 kilograma se tešim da ću na dijetu od ponedeljka i dok držim dijete dolazim na 90 kilograma. A jedna bitna stvar u ovoj celoj priči je da sam zadnjih deset godina šef u francuskom restoranu i da sam okružena svakodnevno sa mnogo preukusne hrane. I ne mogu da kuvam, a da ne probam. I da ne oližem šerpu. I da ne jedem tek posle servisa, negde oko pola 12 uveče i da kratko posle toga idem da spavam. Loše navike, pogrešni prioriteti, gašenje tuge u hrani. Pomirim se sa činjenicom da neću imati više dece, pojedem kolač da odagnam tugu i ostanem ponovo posle 13 godina u drugom stanju. Porodim se 2017. Sa drugom devojčicom, sa 103 kilograma i 40 godina.
SA KETO ISHRANOM SAM SMRŠALA 30 KILOGRAMA
Obećala sam sebi da ću da oslabim zbog moje dece. Ako sam već toliko starija od mlađe ćerkice, onda ću bar učiniti sve da što duže budem kraj nje. To mi je bio motiv. Moja deca. I onda kreće opet borba. Ali za ovu borbu sam se mesecima spremala. Nemam više toliko vremena za poraze. Pročitala sam o svakoj dijeti sve moguće članke, i na našem jeziku, na engleskom, francuskom i flamanskom. Posećivala forume, slušala iskustva drugih i ipak se odlučila za KETO. 26.3.2019.godine sam počela sa keto ishranom i evo me 4 meseca kasnije 30 kilograma lakša. O izgubljenim centimetrima da ne govorim. Idealna krvna slika, pritisak odličan, energija, koncentracija kao da mi je 18 godina. Javila se želja za doterivanjem. Volim da se slikam. Cela a ne samo lice, kao što je bilo do sad.
PAZIM ŠTA UNOSIM U SVOJ ORGANIZAM
Ušla sam u peti mesec keto ishrane a da nisam pomislila na šećer, kolače, hleb. Nisam pojela nijednu namirnicu koja nije keto. Držim se formule 75 posto masti, 20 posto proteina i 5 posto ugljenih hidrata. Unosim 1200 kalorija dnevno i postim 18 sati. U junu sam probala duži post od 23 sata i sat vremena za hranu ali sam prestala posle 2 nedelje (zbog gastric bypassa nisam mogla da unesem dovoljnu kolicinu hrane za tako kratko vreme). Ne pravim keto kolače, nisam opsednuta keto hlebom, ne izmišljam keto poslastice. Ponekad pojedem jagode sa mileramom ili mileram sa kakaom i stevijom, i to je to. Ne razmišljam o hrani koja nije dozvoljena, nemam potrebu za tim. Imam drugačiji pogled na hranu. Razmišljam o tome šta unosim u svoj organizam. I ne odvajam se od moje vagice.
SVAKO BI TREBALO DA PRONAĐE SVOJE ORUŽJE
Sada sam sigurna da je ključ za uspeh samo dobar motiv. Moj motiv je da budem što duže uz moju decu. Debljina, i sve ono što ona nosi sa sobom, mi je samo bila prepreka u tome. Rešenost da joj se usprotivim je bila ogromna. Keto mi je samo oružje u ovoj borbi. Svako treba da pronađe svoje! Moja vagica, tablica kalorija i ja se nećemo jos razdvajati. Nadam se novom rekordu. Čim mi ćerkica krene u školicu krećem sa fitnesom. Možda nešto kože i uspem da zategnem. Ako je i ostane ne smeta mi. Ona je podsetnik na moju uspešnu borbu.