NEMA ODUSTAJANJA, KADA SE KRENE U PROCES MRŠAVLJENJA –
Intervju sa Snežanom Marković

Sa gubitkom kilograma se većini ljudi menja čitav život, koji tada postaje lepši, dinamičniji, svrsishodniji. Nakon što je smršala 52 kilograma, Snežana Marković (1962.god.) iz Beograda je promenila profesiju! Posao vaspitačice je zamenila onim što je kroz svoj proces mršavljenja odlično savladala, a to je kuvanje po principima hrono ishrane. Ona sada, sa velikim zadovoljstvom i željom da pomogne, kuva onima koji žele da smršaju, a nemaju dovoljno vremena ili veštine da sami spremaju obroke. Zahvaljujući tome, ljudi kojima Snežana priprema raznovrsne i zdrave obroke mršave, a pritom uživaju u hrani. Svoju kreativnost, Snežana Marković ispoljava i kroz pravljenje maštovitog nakita od različitih materijala, i to po porudžbini. Aktivna je na društvenim mrežama, gde nesebično deli savete i recepte, kako bi pomogla onima, koji je prate, da krenu njenim putem.

U jednom trenutku ste imali 120 kilograma. Kako je došlo do toga da dobijete suvišne kilograme?

Kao devojčica sam bila punačka, ali sam u tinejdžerskom dobu dovela svoju liniju u red. Ulaskom u pubertet je, dakle, počela moja borba sa suvišnim kilogramima. Do trudnoća sam održavala telesnu težinu, koja je varirala između 60 i 65 kilograma. Zahvaljujući izuzetnoj disciplini, u prvoj trudnoći sam dobila svega 7, a u drugoj 5 kilograma. Tada su se stvari promenile. Počela sam da jedem hranu koja je preostajala mojim ukućanima, pod izgovorom da je šteta da se baci. Tako sam svakoga dana jela više nego što mi je bilo potrebno. U to vreme nisam toliko obraćala pažnju na to da li je hrana koju jedemo kalorična ili zdrava, pa sam često mesila i pekla peciva. Nikada nisam uspevala da se zaustavim na dve kiflice, već bih pojela mnogo više.

Da li imate „istoriju držanja dijeta“?

Uprkos tome što sam se rapidno gojila, i bila teška gotovo 120 kilograma, nisam pokušavala da smršam, sve do 2012.godine kada me je, na porodičnom okupljanju, doktorka endokrinolog pozvala da dođem kod nje na pregled. Analize su pokazale da imam hipotireozu, kao i Hašimoto sindrom, oboljenje štitne žlezde. Dobila sam terapiju i prepisanu mi je dijeta. Tada sam, za manje od godinu dana, uz primenu lekova, promenu ishrane i duge šetnje, uspela da smršam 23 kilograma. U to vreme se, nažalost, moja ćerka razbolela, i ja sam, zbog doživljenog stesa, krenula da vraćam izgubljene kilograme. Zabrinutost i nervozu sam, uzaludno, pokušavala da umanjim grickalicama i slatkišima.

Šta je predstavljalo odskočnu dasku za primenu hrono ishrane?

U oktobru 2015. godine, sa težinom od 106 kilograma, sam otišla kod nutricioniste, sa zadatkom da smršam 7 kilograma, i to u onom najtežem periodu, oko Nove godine. Svoj strah, da neću uspeti da smršam, sam poverila drugarici, koja mi je tada rekla za hrono ishranu, uz komentar da sa tom ishranom uspevaju da smršaju upravo ljudi sa velikom telesnom težinom. Odmah sam krenula da se informišem o pravilima hrono ishrane, da iščitavam komentare na grupama na Facebook-u, da proučavam recepte. Potrudila sam se da mi pri ruci budu pravila ishrane i tablica upotrebe namirnica. Čitala sam iskustva onih koji su smršali, kao i njihove jelovnike. U decembru sam počela da se hranim po pravilima hrono ishrane, ali ne previše striktno. Dešavalo se da pojedem pasulj bez mesa, supu sa rezancima, poneku voćku i kiselo mleko. Uprkos svim iskušenjima sa kojima se svi suočavamo u tom delu godine, uspela sam da smršam 5.700 kg. To mi je dalo vetar u leđa! Nakon toga sam krenula sa pravom restrikcijom, sledila sam sva moguća pravila hrono ishrane. Nije mi bilo lako prvih dana, ipak, stomak mi se vremenom navikao na nov način ishrane. Ograničila sam količinu hleba, jela toliko da se najedem ali ne i prejedem, pila sam dosta čajeva i vode, i hodala obaveznih 5 kilometara. Kilogrami su počeli da spadaju, prijatelji da primećuju promene na meni, a ja sam sve više dobijala krila. Nikakva promena ne može da se dogodi preko noći, jer ni kilograme nismo tako brzo dobili. Drastična promena na meni se videla tek pet meseci od promene ishrane. Bila je tolika da me prijateljica, sa kojom se nisam videla mesec dana, pitala da li sam to ja. Trebalo je biti uporan tih pet meseci, a onda je izgledalo kao da sam promenila sopstvenu kožu. Devet meseci kasnije sam imala 68 kilograma.

Šta je bilo presudno za Vaš uspeh?

Paradoksalno, ono, što je uzrokovalo da se ugojim, je postalo moj motiv za mršavljenje, a to je bolest moje ćerke. U početku sam na to reagovala lošim navikama u ishrani, ali sam prošla kroz psihoterapiju, i shvatila da prejedanje nije rešenje. Bilo je nužno da smršam, jer sam svojoj ćerki potrebna živa, zdrava i fizički spremna. Umesto da se prejedam, povremene nalete zabrinutosti i nervoze sam ublažavala beskrajnim šetnjama. Nijednog trenutka nije dolazilo u obzir da odustanem! Roditeljska ljubav me je navodila da istrajavam!

Opišite nam svoj jednodnevni jelovnik?

Volim jaja, pa su zato ona često zastupljena na mom jelovniku. Njih obično jedem za doručak, i to na razne načine. Omiljena mi je kajgana, koju spremam sa dva ili tri režnja slanine, uz hrono hleb koji uvek sama pravim. To me drži sitom narednih pet do šest sati. Ako ne spremam jaja, tada jedem ječmeni kačamak, proso, heljdu, kinou. Za ručak često kuvam kapamu od zelja, spanaća, koprive, kupusa. Pravim sarme i punjene paprike, s tim da umesto pirinča koristim mleveni karfiol ili tikvicu. Za večeru volim da pojedem pače skuše, pileći file, grilovane pečurke, ili omlet od belanaca. Velike količine sveže salate od sirovog povrća se podrazumevaju, i to začinjene maslinovim uljem i limunom.

S obzirom na to da sami smišljate recepte, podelite jedan sa čitaocima sajta.

Verujem da bi se svima dopala lenja pita sa koprivom i zeljem, koja se smatra za komplikovano jelo i koje se jede za doručak, jednom u 15 dana. Testo se pravi od šolje (2 dl) ražanog brašna, šolje speltinog brašna, dve kašike ovsenih mekinja, jednog jajeta, šolje ulja, praška za pecivo i kisele vode. Od toga se umesi žitko testo, kao za proju. U podmašćenu posudu se sipa polovina mase, koja se peče dok se uhvati korica. Fil se pravi od dinstanog mladog luka, dva ili tri struka, dve veze iscepkanog spanaća i blanširane iseckane koprive. To je potrebno posoliti i dinstati dok ne ispari voda. Kada se prohladi, u fil se doda jedno jaje i 200-250 grama dozvoljenog sira. Sve se izmeša i potom se rasporedi preko testa koje se zapeklo. Preko fila se stavlja druga polovina testa, koja se posipa susamom, ili semenkama po želji. Peče se na 190 stepeni, dok ne porumeni.

Kako se sada hranite? Da li ste još uvek na „nekoj restrikciji“?

Ja sam ostvarila željenu ciljnu težinu, tako da mogu da dozvolim sebi povremene „izlete“. Hrono je postao moj način života, pa se tako i sada hranim po originalnim pravilima hrono ishrane, sa povremenim odstupanjima. Gledajući u procentima, mogla bih da kažem da se 80 % pridržavam pravila, a da moja odstupanja iznose oko 20 %. To znači da, ponekad, na proslavama i sa društvom, popijem čašu vina, pojedem kolač ili fino pečene krompiriće. Međutim, sutradan se odmah vraćam na staro, odnosno na ishranu sa dozvoljenim namirnicama.

Šta vam je mršavljenje donelo?

U fazi kada sam imala najveći broj kilograma, na upućivane savete da povedem računa o svojoj težini, odgovarala bih da mi je jedino zadovoljstvo u životu da umočim hleb u moču, i da ne mogu toga da se lišim. Nakon što sam smršala, otkrila sam da u životu postoje mnoga druga, i još veća zadovoljstva!

Da li postoji veće od onoga kada uspete da obučete haljinu broj 42, nakon što ste godinama nosili broj 60?

Ja sada volim svoj odraz u ogledalu. Volim to što sam smanjila svoju terapiju, koju povremeno uspevam i sasvim da eliminišem. Nekada sam se, do četvrtog sprata na kome stanujem, pela sa ulaganjem velikog napora, i obaveznim odmaranjem između spratova. Sada se penjem lako, gotovo trčeći. Podmladila sam se, imam više samopouzdanja i samopoštovanja. Osećam se moćno, jer sam pobedila tešku zavisnost. Jedini problem koji sada, sa 68 kilograma imam, je orman pun prevelike odeće!

Da li mislite da ste izašli iz zone opasnosti od ponovnog gojenja?

Bojim se da se iz te opasnosti nikada ne izlazi. Ja imam mnogo motiva da „zaobilazim ovu zonu“. Ne želim da se odreknem svih dobijenih benefita, to bi za mene predstavljalo veliki poraz. Potom, veoma sam aktivna na društvenim mrežama zahvaljujući svom uspehu, kao i osmišljavanju recepata za hrono ishranu, i znam da oni, koji me prate, vide u meni uzor. Oni očekuju da zadržim stečenu težinu, a ja ne želim da ih razočaram.

Nakon svega što ste iskustveno spoznali kroz proces mršavljenja, šta je ono što biste poručili onima koji se tek spremaju da krenu tim putem?

Mislim da je najvažnije da procene svoje zdravstveno stanje. Verujem da niko nije gojazan zato što previše jede. Moguće je da su prisutni hormonalni problemi, neka organska bolest, korišćenje lekova ili uzdrmano psihičko stanje. Kada, nakon pregleda, započnu sa restrikcijom, neka pronađu ishranu koja njima najviše odgovara. A tada se mora biti uporan i dosledan. Ako se, ponekad, režim ishrane i prekrši, to ne treba uzimati kao nešto dramatično, kao nešto što se ne može ispraviti. Nema odustajanja, već se nastavlja dalje. Svima, koji se pravdaju raznim izgovorima, reći ću da sam se, tokom procesa mršavljenja, suočavala sa raznim iskušenjima. Imala sam dve operacije, ali sam to rešila tako što mi je suprug donosio hranu u bolnicu. Ni havarija, u kojoj nam je izgoreo šporet, bez koga smo bili dva meseca, me nije sprečila da se hranim hrono. Snalazila sam se i ostajala disciplinovana. Potom, mislim da je važno da se iz kuće izbaci sva nedozvoljena hrana. Svima nam se, u nedoba, oko deset sati uveče, jede čokolada ili keks. Taj izazov se najlakše prevazilazi ako u kući nema hrane. Ono što nemate, ne možete ni da pojedete. Ako vam se nešto posebno, a nedozvoljeno, jede, nemojte to da pravite u kući, u velikim količinama, već idite do prve prodavnice i kupite to na komad. Ja sam, nakon perioda uspešnog mršavljenja, umela da častim sebe komadom suve pite sa orasima koju ne bih mesila u kući, već kupila u pekari. Za kraj svima poručujem da je, za proces mršavljenja, važna rešenost, upornost i disciplina, što će sasvim sigurno doneti priželjkivane rezultate!

Snežana Marković
Tagged on:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: