ISTINE I ZABLUDE O MRŠAVLJENJU – Intervju sa Đorđem Pejićem,
dijetetičarem-nutricionistom.
Pri gledanju slika ili kadrova dokumentarnih filmova iz prošlosti, možemo da primetimo da na njima gotovo da nema gojaznih osoba. Hrana je predstavljala problem samo ako je nije bilo dovoljno. Danas je ima previše, (bar u razvijenim delovima sveta) posebno one koja je kalorična, puna šećera i veštačkih aditiva. Broj gojaznih ljudi se uvećava, a sa njima i broj teorija o tome koji je pristup mršavljenju najbolji. Odnos prema hrani je postao komplikovan, jer se ista ne koristi samo za funkcionisanje tela, već i za uživanje, a često i za emotivnu podršku. Za one, koji žele da smršaju, od ključne je važnosti da se obrate za pomoć stručnom nutricionisti, nekome ko poznaje istine i zablude vezano za mršavljenje. Dijetetičar-nutricionista, sa proverenim rezultatima, je Đorđe Pejić, zaposlen u Ordinaciji dr Gifing, i to na poziciji glavnog nutricioniste centra. Đorđe Pejić je studirao Medicinski fakultet u Nišu, a nutricionizam je završio na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu. Đorđe Pejić je radio i kao klinički nutricionista u Kliničko bolničkom centru Zvezdara, a od početka 2018. godine je saradnik Gemocentra u Beogradu, gde se bavi nutrigenetikom, granom medicine uz pomoć koje se, ispitivanjem gena, pravi najprecizniji program ishrane.
Navedite nam prednosti hrono ishrane.
Ono što Program ishrane dr Gifing čini drugačijim od ostalih programa jeste to što se vrlo lako sprovodi, bez brojanja kalorija i isključivo se zasniva na pravilnoj kombinaciji namirnica u cilju održavanja acido-bazne ravnoteže u telu, kombinovanja namirnica na osnovu hormonsko-enzimske aktivnosti, glikemijskog indeksa, glikemijskog opterećanja i indeksa sitosti. Ovakav vid ishrane pacijentima kao krajnji rezultat daje isključivo gubljenje masti (viscelarnih masti) ali ne i strukturnih masti (koje pomažu održavanju strukture kože i funkciji zglobova) i mišićne mase. Program ishrane dr Gifing se sprovodi ne samo u cilju gubitka telesne mase već i u cilju održavanja opšteg zdravstvenog stanja, pa u našem Centru imamo preko 60 protokola ishrane za različita zdravstvena stanja, što ga čini specifičnim i individualnijim u odnosu na ostale programe. Ako uzmemo u obzir današnji stil života i što manje vremena koje posvećujemo pravilnoj ishrani, ovakav program je i psihološki lako sprovesti jer se u osnovi koriste samo tri obroka (ako govorimo o restrikciji) koji se po svom sastavu vrlo lako prilagođavaju dnevnim aktivnostima svakog pojedinca.
U Centru dr Gifing se vrši test intolerancije na hranu. Koliko nalazi testa mogu da doprinesu mršavaljenju?
Najpre bi napravili paralelu između alergija na hranu i intolerancije na hranu, jer se ova dva pojma vrlo često poistovećuju ili mešaju. Kod alergija reakcije su burne, respiratorne i nagle, dok intolerancija na tihi način može da dovede do digestivnih problema (nadimanje, gorušica, opstipacija, dijareja). Takođe, kada govorimo o intoleranciji, često govorimo o takozvanoj “stečenoj” intoleranciji koja nastaje ukoliko češće unosimo određenu vrstu namirnica, pa na taj način slabije enzimski reagujemo na varenje te namirnice što doprinosi narušavanju acido-bazne ravnoteže u telu i stvaranja kisele sredine. To, dalje, kao rezultat doprinosi sporijem metabolizmu, većoj telesnoj masi i mogućim metaboličkim problemima. Dakle, u cilju individualizacije plana ishrane neophodno je uraditi takav test koji bi u dogledno vreme (3-6 meseci) trebalo da se ponovi upravo iz razloga da bi proverili da li su namirnice stečena ili trajna intolerancija.
Šta se dešava kada uveče jedemo ugljene hidrate?
U svim grupama namirnica imamo ugljene hidrate u manjoj ili većoj količini. Isključivanjem ugljenih hidrata iz ishrane bi telo doveli u stanje ketoacidoze, manjka glikogena (neophodne energije za funkcionisanje tela), nemogućnost sinteze proteina i mišićnog napretka. Kao neophodni makronutrijent jako ga je bitno pravilno ukombinovati, a u večernjim obrocima isključiti iz izvora žitarica (hleb, testenina, pica, pasta, musli, pahuljice…) i voća. Žitarice i voće u večernijim satima bi se u bilo kojoj kombinaciji varile od 7-10 sati (dok se pravilna kombinacija vari za 1.5-2h). Na taj način bi se takva hrana duže zadržavala u digestivnom traktu delimično svarena, taložila masti, remetila odnos dobrih i loših bakterija u crevima, i time uticala na imunitet, kao i na ukupnu težinu.
Kako se objašnjava to što neko mršavi brže, a neko sporije?
Ono što prvo na pregledu savetujemo je da merenje na klasičnim kućnim vagama itekako može da bude zabuna i demotivacija tokom sprovođenja Programa ishrane iz razloga što se često na ovom programu rezultati vide u strukturi tela, pa se za praćenje telesne mase savetuju medicinski egzaktni aparati. Gubitak ukupne težine zavisi od trenutnog stanja metabolizma, prethodno sprovođenih dijeta i načina sprovođenja planiranog protokola ishrane. Ukoliko se u kućnim uslovima prati napredak Programa, jako je bitno da se pored ukupne težine prati i obim tela.
Da li ste zagovornik korišćenja suplemenata, i kojih?
Suplementacija je potpora celokupnom organizmu u cilju postizanja krajnjih rezultata (telesne mase, rešavanje zdravstvenog problema, povećanje mišićne mase). Njihova upotreba zahteva detaljan uvid, kako u laboratorijske analize, tako i u strukturu tela, pa se ne bi savetovalo njihovo samostalno korišćenje. U procesu mršavljenja je jako bitno rasteretiti našu najveću laboratoriju u našem telu, a to je jetra, pa se kao suplementi koriste prirodni i biljni preparati, čija je uloga da smanje masti oko jetre i u njoj samoj, kako bi rezultat bio i brži i bolji.
Koje su najveće zablude u vezi sa mršavljenjem?
Najopasnije je sprovoditi neku vrstu instant dijeta, pa iz tog razloga, da bi što pre izgubili kilograme preskačemo neki obrok, najčešće doručak. Naše masne ćelije (adipociti) su “pametne ćelije” tako da ukoliko ne dobiju neki material da rade (hranu) one će se zatvoriti i čuvaće svoje postojeće rezerve (masti). Takvim postupkom ne bi došlo do procesa gubitka masti. Naprotiv, tada bi naše telo za energiju trošilo gradivne materije (proteine) što doprinosi gubitku mišićne mase, gubitku vode i minerala, pa bi kao rezultat bio umor, a kasnije i jak jo-jo efekat. Razvojem prehrambene industrije na tržištu se javlja veliki broj “light” proizvoda sa manjim procentom masti, koji se potrošačima predstavljaju kao rešenje za brz gubitak telesne mase. Takvim marketingom nismo doprineli do smanjenja gojaznosti već naprotiv, kroz praksu se pokazalo da imamo sve veći broj pacijenata sa metaboličkim sindromom (povišeni holesterol, trigliceridi, šećer, insulin). Dugogodišnji saveti da se dnevno unose tri obroka i dve užine, sa dosta voća, kroz našu praksu u Programu ishrane dr Gifing se pokazalo nepotrebnim. Svaki manji obrok ne bi doveo do stabilizacije insulina već bi ga aktivirao i time doprineo blokadi razlaganja masti. Takođe, česta upotreba voća bi telu obezbedila veću količinu fruktoze (voćni šećer) koja se u jetri metaboličkim procesima pretvara u glicerol koji stvara i povećava visceralne masti, trigliceride i holesterol. I najčešća zabluda u ishrani jeste teorija da sve ono što unesemo tokom jela možemo i fizičkom aktivnošću da potrošimo. Jakim anaerobnim treningom (trčanje, vežbe tegovima, treninzi snage) kod gojaznih osoba dovodi do aktivacije insulina i kortizola, i celo telo tokom fizičke aktivnosti trpi veliki stres što se odražava na loš rezultat u gubljenju kilograma, a često i struktura tela nije takva da može da podnese takav vid treninga. Sve to dodatno demotiviše pacijenta da se pridržava prepisnog programa ishrane.
Nutrigenetika je novitet na području zdravlja i lečenja gojaznosti. Da li ste zagovornik ovog pristupa?
Kao nutricionista Centra dr Gifing pripala mi je čast da sarađujem sa jednom od naših najpoznatijih genetičara dr Ivanom Buzančić koja se bavi ovom granom medicine. Ispitivanjem određene grupe gena dolazimo do rezultata koji nam pomažu da napravimo najprecizniji program ishrane. Ovakavo testiranje nam daje uvid u metabolizam masti, proteina i ugljenih hidrata, i ukazuje nam na koji način da ishranom sprečimo ispoljavanje pojednih gena i tako smanjimo rizik za dijabetes, insulinsku rezistenciju, i da na najbrži način korigujemo svoju telesnu masu.
Koji su to prosečni rezultati, koje ostvaruju oni koji se pridržavaju Programa ishrane dr Gifing?
U Programu ishrane dr Gifing gubitak telesne mase je zagarantovan, ali je mnogo bitniji rezultat koji se tiče regulisanja holesterola, triglicerida, enzima jetre, hormona štitne žlezde, insulina, visokog pritiska, šećera, nego sam gubitak kilograma. Ako pričamo o prosečnom gubitku težine, imali smo klijente koji su na mesečnom nivou gubili od 4-15kg masti. Gubitak ukupne težine zavisi od mnogih faktora, pre svega trenutne strukture tela, viška kilograma i eventualnih zdravstvenih problema.