PRIHVATANJE SEBE DOVODI DO PROMENE – Intervju sa Snežanom Marković, Holističkom preduzetnicom

Iskušenja življenja u savremenom dobu su sve veća, pa se od svakog pojedinca očekuje i zahteva da se neprekidno razvija i da usavršava svoje potencijale. Lične slabosti mogu skupo da nas koštaju ako ih ne prevazilazimo, ili ako ne naučimo da nas one ne ugrožavaju. Upravo je gojaznost problem koji stoji na putu mnogim ljudima da maksimalno razviju svoje potencijale, da teže ka uspehu, izlasku na javnu scenu, na kompletan i konstruktivan život. U teksu koji sledi, Snežana Marković, Holistička preduzetnica i sertifikovani NLP master, sugeriše šta je ono što sprečava gojazne osobe da prevaziđu svoja ograničenja, u čemu se zaista ogleda lepota, kako da otklonimo blokade, i otkriva kako je i sama prošla kroz faze transformacije. Snežana, koja ima više od 15 godina iskustva u marketingu, a malo više od 10 u online biznisu, je razvila SoulBiz program, koji podrazumeva holistički, sveobuhvatni pristup poslu, rešavanju problema, životu. Program uključuje rad na sebi, poboljšanje komunikacionih veština, prevazilaženje ličnih blokada, ali uporedo podrazumeva i učenje tehničkih i drugih neophodnih veština za sprovođenje akcija, koje vode ka rezultatima i progresu. Po uvreženim stereotipima, gojazni ljudi nisu, i ne mogu da budu, uspešni, kreativni, talentovani.

Koliko fizički izgled može da bude sputavajući, na putu ka ostvarenju (javnog) uspeha?

– Živimo u svetu u kom se sve više priča i insistira na slobodi, pravima i jednakostima u raznim sferama. Kako i samu sebe doživljavam ambasadorkom prihvatanja različitosti, uvek me iznenade i šokiraju „uvrežena mišljenja“. Istina je da postoje stereotipi lepote, ali nažalost, lepota kao takva, nikad u istoriji čovečanstva nije bila jeftinija. Fizički izgled s jedne strane zaista može da bude ograničavajuća okolnost, jer smo u ovoj informativnoj eri, kao vrsta, postali skloni površnosti. Zato je neophodno osnaživanje ljudi, naročito žena, kroz rad na njihovoj unutrašnjoj lepoti, samopouzdanju i samoaktualizaciji, i to u raznim životnim dobima, kroz prilagođene narative. Na taj način, različitost, fizički izgled, pa čak i gojaznost, možemo iskoristiti kao motivaciju. I to je ono što se trenutno događa u svetu, ali i kod nas, gde je napokon počela da se obraća pažnja na pionire body positive zajednice u Srbiji.

Mršavost je ideal kome teži većina žena, jer se promoviše kao mera vrednosti. Šta jednu ženu čini zaista lepom?

– Često se šalim da se nikad ne bih vratila u dvadesete godine – vreme traženja i preispitivanja sebe. Mislim da tada uopšte nisam imala pojam o tome šta je lepota; jedino što sam vrednovala kao model jeste ono što sam videla spolja. A to je veoma opasan model, jer dokle god smo okrenuti samo spolja, koliko god se trudili da dostignemo neke standarde, poređenje sa drugima nas pre ili kasnije dovede do mrtve trke, u kojoj uvek gubimo. Zrelije godine donele su mi olakšanje kroz potpuno prihvatanje sebe. I tek iz te tačke prihvatanja i ljubavi prema sebi, prema svakom delu svog tela, uključujući i one najmanje savršene, mogu da menjam svoje navike, pa uz to i svoje telo. I mislim da je ključ lepote upravo u tome: prihvatanju i isrenoj ljubavi prema sebi, koja nas motiviše i inspiriše, ali ne sa ciljem da se merimo sa svetom, već sa ciljem da budemo bolje sebi, da iskusimo više, da naučimo više i da kvalitetnije živimo svakodnevno. Jer, ono što radimo svaki dan, postaje
naš život.

Gojazne osobe su uglavnom fokusirane na ono što im se ne dopada kod njih. Šta može da donese promena fokusa?

– Promena fokusa možda jeste najvažniji pokretač u kvalitetnoj ofanzivi prema kilogramima. Ljudi čekaju ponedeljak, idealne uslove, sledeću godinu, platu, šta god, da bi krenuli u promenu: trening, dijeta, trčanje… A zamislite da okrenete igricu i da uradite nešto po tom pitanju već danas! I da mantru „od ponedeljka ću“, zamenite mantrom „danas ću da vodim računa o sebi, a sutra ću da brljam“. Na taj način vi koncept kažnjavanja, koji je osnov gotovo svake dijete koju znam, pretvarate u koncept nagrade. Kada se fokus promeni, briga o sebi postaje naš najvažniji zadatak, i tada mi ne držimo dijetu, niti smo fokusirani na to da izgubimo određeni broj kilograma, već smo fokusirani na kvalitet našeg života. Ako volimo naše telo već danas, nama je svaki, pa i najmanji progres, nagrada i svečanost. Tako briga o sebi postaje stil života. I iz te mape, ne odustajete kada zabrljate. Kažete sebi da je to bila hrana za dušu, a nastavljate sa svojom brigom bez osude. Krivica ionako ne menja prošlost. Niti briga menja budućnost. Imamo samo sadašnji trenutak u kom samo mi odlučujemo o tome šta ćemo sa svojim telom, šta ćemo jesti i piti, i kako ćemo živeti.

Na putu ka ostvarenju bilo kog uspeha, najčešće stoje blokade koje sami sebe namećemo. Kako da se one otklone?

– Blokade su deo naših unutrašnjih programa; svega onoga što smo slušali i učili kroz život, od najranijeg detinjstva. Važno je da osvestimo naša uverenja i odlučimo da li su nam korisna ili nisu. Čak i u slučaju da nisu, potrebno je da budemo zahvalni tim programima našeg uma, jer su nas doveli do tačke u kojoj smo sada. Promena uverenja i blokada nije najjednostavnija stvar na svetu i ne dešava se preko noći. Što je i logično – 10, 20, 30 ili 50 godina smo slušali taj glas u sebi, i onda očekujemo od sebe da preko noći taj glas nestane. Međutim, mi živimo u predivnom vremenu u kome možemo doći do informacija, knjiga, kurseva, terapija, koučinga, dobrih učitelja, podrške u raznim oblicima, za jako kratko vreme. I zaista to možemo da iskoristimo kao gorivo za promenu.

Opšte je poznato da je naša podsvest veoma moćna. Kako da je ’’programiramo’’ na to da nas dovede do mršavljenja?

– Svi znamo kako se mršavi, zar ne? Nema tu neke velike misterije – manji unos kalorija od onog broja koji u danu potrošimo. A opet, farmaceutska industrija zgrće miolione na račun naše potrebe da tu prostu formulu za mršavljenje zamenimo nečim što u suštini ne postoji. Kao i kod programiranja svakog cilja, tako i kod mršavljenja, uvek je dobro da se zapitamo kako želimo da se osećamo. Šta nama ta vitkost donosi? Zatim možemo da razmislimo šta od strategija za nas radi, a šta ne radi (na primer: frustrira me da idem u teretanu, ali zato mogu da vozim bicikl). Onda dolazi akcioni plan, koji je najvažniji deo procesa, jer bez akcije naš cilj ostaje samo želja. Šta je to što ćete da uradite svaki dan kako biste bili bliže ostvarenju svoje idealne kilaže? Presudnu ulogu ovde igra preuzimanje odgovornosti za sopstveni život. Jer, kao što rekoh – svi znamo kako se mršavi. Ono što moramo da uradimo da bismo to sproveli u delo je cena koju za to plaćamo. Vrlo je jednostavno – ili smo spremni da platimo tu cenu ili nismo. Odgovornost je na nama.

Udaljenost cilja mnoge sprečava da bilo šta započnu. Međutim, ponekad je i sam proces promene dobit, i nešto čemu bi trebalo da težimo?

– Ja sam potpuno opsednuta kreiranjem i ostvarivanjem ciljeva. To i jeste jedna od stvari kojima se profesionalno bavim, i dugo godina sam imala problem upravo sa tom fokusiranošću na sam rezultat. Većina programa za kreiranje ciljeva podržava tezu da cilj opravdava sredstvo, što na duge staze znači, da mi treba naše vreme da posvetimo cilju zbog kog ćemo se žrtvovati. Za mene je ta ideja bila užasavajuća, jer je činjenica da naš život čini naša svakodnevica, a ne samo jedan momenat u kom smo ostvarili neki cilj. Upravo zato verujem da ciljevi, bilo koji, pa i ovi vezani za mršavljenje, moraju da budu u skladu sa našom dušom, da nas raduju, da čine da mi želimo da se osećamo dobro, svaki dan. Na taj način svaki novi dan za nas može doneti fantastičan progres.

Da li ste i sami prošli kroz proces menjanja navika, i sa kakvim rezultatima?

– Moja prva „transformacija“ nastupila je pre 13 godina, kada sam postala mama. Do tada nikad nisam imala problem sa kilažom; uvek sam bila u pokretu i „od akcije“. Međutim, trudnoća je vidno promenila moje telo. Par meseci posle porođaja sam počela da vežbam i menjam ishranu. Moje telo mi je brzo vratilo fantastičnim rezultatima. Međutim, ta moja „igra“ se otela kontroli. To se nije dogodilo preko noći, bio je to proces u kom sam ja sve više trenirala, a sve manje jela. Što je na kraju rezultiralo hospitalizacijom, i početnim stadijumom anoreksije. Za dlaku sam se izvukla iz tog kruga, ali danas znam da su moji motivi tada bili potpuno pogrešni. Jer su upravo bili okrenuti ka spolja, a ne ka meni unutra. Moja druga transformcija dešava se upravo sada, sa 42 godine, jer ja istinski verujem da nikad nije kasno da sebi počnemo da pričamo neku novu priču. Naime, pre 4 godine otvorila sam svoju kreativnu agenciju, i iako obožavam ovo svoje preduzetničko putovanje, cenu sam platila upravo kroz neredovnu (skoro pa nikakvu) fizičku aktivnost i poražavajuće lošu ishranu. Sve do velikog klika koji sam imala početkom ove godine, kada sam odlučila da želim da budem zdrava sebi, jer sam ja svoj najvažniji resurs. Vrlo suptilno i neinvazivno sam počela sa treninzima i promenama u ishrani. Nemam očekivanja o brzom uspehu ili o topljenju nagomilanih kilograma preko noći. Uživam u izazovu i u tome da svaki dan za samo jedan milimetar budem bliža svom cilju. Da za taj jedan milimetar prevaziđem onu sjajnu sebe od juče. Jer, upravo taj milimetar, gotovo uvek napravi najveću razliku.

Snežana Marković, holistička preduzetnica

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: