KADA SAM SMRŠALA, KAO DA SAM SE PROBUDILA – Intervju sa Danijelom Velić

Većina gojaznih osoba čeka da oslabi, kako bi počela da „živi“, ili da uživa u životu. Uskraćuju sebi lepu odeću, odlaske na zabave, bezbrižno sunčanje u kupaćem kostimu. Mnogi od njih uvode sebe u prisilnu „hibernaciju“, čekajući na dan u kome će smršati, i samim tim dati sebi dozvolu da se ponovo uključe u život, ravnopravno sa svim ostalim ljudima. Danijela Velić je, zbog suvišnih kilograma, uskraćivala sebi čak i izlazak na ulicu. Osećala je stid, iako ima mnoštvo razloga da bude ponosna na sebe. Ona je majka dva sina, odana supruga, omiljena prijateljica, vredna radnica, neko ko, održavanjem sopstvenog plastenika, obezbeđuje zdravu hranu za svoju porodicu. Nakon što je smršala, postala je svesna svojih vrednosti i počela da živi punom snagom, punim intenzitetom. Ovo je priča o njenom buđenju.

Kako je došlo do toga da dobijete suvišne kilograme?

Oduvek sam imala više kilograma nego što je to bilo poželjno, najviše zbog ljubavi prema testu, a potom i zbog toga što nisam vodila računa o svojoj ishrani. Jela sam nasumice, ne razmišljajući o vrsti hrane, kao ni o količinama. Naglo sam dobila 20 suvišnih kilograma kada sam, pre pet godina, ostavila cigarete. Doživljeni stres, koji je prouzrokovan smrću moje majke, je takođe doprineo tome da dobijem veći broj kilograma. U januaru 2018. sam bila teška 107 kilograma, što sam smatrala za pravi košmar.

Da li je, i u kolikoj meri, višak kilograma uticao na vaš život?

Uticao je u ogromnoj meri! Toliko, da noćima nisam mogla da zaspim! Teško sam se kretala, noge su mi oticale, imala sam utisak da ću da se ugušim. Ustručavala sam se da izađem na ulicu, jer me je bilo stid. Kada bih to učinila, doživljavala sam da ljudi komentarišu moj izgled, da konstatuju kako sam se ugojila, da mere veličinu moje zadnjice, da me pitaju kada ću da smršam. Kupovala sam i nosila isključivo široku odeću, ali ni nju nisam lako pronalazila. U pokušaju da smršam sam pila različite preparate, ali mi oni baš nimalo nisu pomogli.

Kako je došlo do toga da počnete da držite UN dijetu?

Uplašila sam se za svoj život nakon majčine smrti koja je, delimično, uzrokovana time što je, zbog svojih gurmanskih navika u jelu, imala stomačnih problema. Bio je to najteži udarac u mom životu. Nisam dozvolila da padnem, trgla sam se i podigla gore, svesna toga da moram da uradim nešto sa sobom. Odlučila sam se za UN dijetu zato što volim voće, i zato što sama proizvodim povrće u sopstvenom plasteniku.

Opišite nam kako je teklo vaše mršavljenje.

Svaki početak je težak, a meni je bilo mogo teško kada sam počela da držim dijetu. Ipak, nije dolazilo u obzir da odustanem. Neprekidno sam držala pred očima svoju fotografiju, na kojoj sam imala najveći broj kilograma. Kad god bih je pogledala, govorila bih sebi da moram da istrajem. Stomak mi je, već posle nekoliko dana držanja dijete, splasnuo, i to me je motivisalo da nastavim dalje. Suprug mi je davao veliku podršku, kao i deca. Mnogo saveta sam dobijala od žena koje su aktivne u Facebook grupi. Za 14 meseci sam smršala 30 kilograma! Bilo je trenutaka kada nisam verovala da ću doživeti da vidim broj 7 na vagi za merenje telesne težine. Ali, to se dogodilo, zato što sam imala veliku volju da smršam. Koliko sam bila odlučna, najbolje govori podatak da sam tri meseca radila u kuhinji, na serviranju hrane, a da se u tom periodu uopšte nisam ugojila.

Šta vam je donelo mršavljenje?

Osećaj da mogu da poletim! Imam utisak kao da sam se probudila iz nekog košmara. Ponosna sam na sebe, vratila sam samopouzdanje, počela sam više da se družim sa ljudima. Prija mi kada oni hvale moj uspeh, kada me pitaju za savet kako da i oni smršaju. Postala sam brža, okretnija, spretnija. Brzo završavam sve obaveze, mogu više da radim, ne umaram se kao nekada. Nemam nikakve zdravstvene probleme. Naučila sam da zdravlje na usta ulazi, pa tako veoma vodim računa o onome što moji ukućani i ja jedemo. U našoj kući se konzumira neprskano povrće i voće, piju se čajevi sa limunom, mesi se domaći hleb. Ponovo nosim svoju nekadašnju odeću. Bila sam presrećna kada sam ušla u haljinu koja je 15 godina samo visila u ormanu. Sve široke stvari sam poklonila, ne želim više da ih gledam. Nisam pod stresom, otvorena sam za druženje i za pomaganje svima koji žele da smršaju.

Kako se sada hranite?

Sad sam na održavanju, vodim računa da ne mešam proteine i skrob, sama pravim zdrav hleb, koristim začine, radim vežbe. I dalje doručkujem voće i jedem dosta povrća. Mislim da će tako da bude do kraja mog života. Naučila sam i da, ako pojedem nešto što nije dozvoljeno dijetom, ne padam u očajanje, već nastavljam dalje. Ne obazirem se ni na stagnaciju u kilogramima, jer znam da su to samo prolazne faze. Mnogi greše kada se demorališu što ne gube kilograme, ne uzimajući u obzir da gube centrimetre. Cilj mije da izgubim još nekoliko kilograma, ali je najvažnije da sam postala borac, da sam dokazala jačinu svog karaktera, da ne pijem nijedan lek. Moj uspeh će postati kompletan kada nađem posao, to je ono što bih volela da se dogodi.

Da li imate neku poruku za one, koji planiraju da se upuste u proces mršavljenja?

Moja poruka za sve njih je da veruju u sebe, da znaju da ako nešto snažno želimo to možemo i da ostvarimo! Neka raskrste sa sobom i donesu odluku! Borba je velika, ali je ukus uspeha sladak!



Danijela Velić
Tagged on:     

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: