PRAVILNA ISHRANA JE KLJUČNA ZA LEČENJE DIJABETESA – Intervju sa Slađanom Momčilovićem

Prilikom dobijanja dijagnoze, za većinu bolesti se pacijent oseća nemoćno, jer njegovo izlečenje zavisi od mnogih faktora, a retko od njega samog. Da to nije slučaj sa dijagnozom dijabetesa, u svojoj knjizi „Moja uspešna borba sa dijabetesom tipa 2“ iskustveno navodi Slađan Momčilović. On je, svestan toga da zdravlju treba sve podrediti, pravilnom ishranom, biljnim čajevima i umerenom fizičkom aktivnošću,uspeo da se izleči. U želji da i drugima pomogne na njihovim putevima izlečenja, sva stečena znanja i iskustva je sažeo u priručnik, čije su navode, svojim stručnim recenzijama, potvrdili dr med. Slađana Spasić Ivanov internista –endokrinolog, i Miloš Simić diplomirani farmaceut.

Statistika kaže da veliki broj ljudi ni ne zna da boluje od dijabetesa. Koji su njegovi prvi simptomi?

– Na Generalnoj skupšitni Ujedinjenih Nacija (UN) održanoj dana 20.12.2006.godine, jednoglasno je usvojena REZOLUCIJA O DIJABETESU. Prvi put je jedno nezarazno oboljenje označeno kao GLOBALNI PROBLEM, koji se tretira poput INFEKTIVNE EPIDEMIJE. Rezolucija ima za cilj: povećanje opšte svesti o dijabetesu na globalnom nivou; jasnije sagledavanje humanih, socijalnih i ekonomskih posledica ove bolesti; da dijabetes postane prioritet u zdravstvenoj politici zemalja; primeni isplative strategije za prevenciju dijabetesnih komplikacija; primeni realne strategije u javnom zdravlju i cilju prevencije dijabetesa; prepoznavanje grupe sa specifičnim potrebama i intenziviranje istraživanja svih terapijskih mogućnosti. Po nekim statističkim podacima, u Srbiji ima oko 670.000 osoba obolelih od dijabetesa, i smatra se da na svakog registrovanog dijabetičara dolazi po jedan neregistrovan. Pre nego što se razvije šećerna bolest tipa 2. kod većine ljudi se javlja takozvano stanje predijabetesa. To je faza u kojoj je glukoza povišena u odnosu na normalne vrednosti, ali je još uvek ispod nivoa dovoljnog da bi se dijagnostikovao dijabetes. Ovaj stadijum je veoma značajan, jer se bolest može odložiti ili čak izbeći, ako se znatno promene navike. Ali, problem je u u tome što najveći broj ljudi prolazi kroz predijabetes i ne znajući da imaju povišen šećer. Češće mokrenje u velikim količinama; pojačana i neprestana glad; povećan umor i iscrpljenost; suva usta; neprestana žeđ; zamućen vid; gubitak telesne težine; infektivne bolesti; gljivične infekcije; produženo zarastanje rana; nervoza, sve su to simptomi dijabetesa. Prepoznavanje, uočavanje znaka i simptoma dijabetesa u samom početku razvitka bolesti, je bitno za uspešno lečenje dijabetesa i sprečavanja komplikacija po zdravlje obolelih od šećerne bolesti. Komplikacije dijabetesa mogu biti: mikrovaskularne (posledica oštećenja malih krvnih sudova, od kojih su najpoznatije retinopatija – oštećenje očnog dna, nefropatija – oštećenje bubrega, polineuropatija – oštećenje nerava), i makrovaskularne komplikacije (posledica ubrzane ateroskleroze velikih krvnih sudova od kojih su najpoznatije: infarkt, šlog, ishemija stopala).

Okidači za nastanak određene bolesti su kod svakoga drugačiji. Šta je, u Vašem slučaju, dovelo do toga da dobijete dijabetes?

– Na detaljnom sveobuhvatnom sistematskom pregledu je konstantovano kod mene oboljenje Diabetes Melitus tip 2 sa glukozom od 17,9 gmol/L, sa preporukom endokrinološkog lečenja zbog neregulisane glikemije. Uzrok dobijanja dijabetesa tipa 2 u mom slučaju je: gojaznost, nepravilna ishrana, stresni posao koji sam obavljao i nedovoljna fizička aktivnost.

Na koji način ste se posvetili svom izlečenju? Šta je ključ uspeha u lečenju dijabetesa?

– Pravilna ishrana je lek broj jedan u lečenju dijabetesa. Ona treba da bude nutritivno i energetski prilagođena svakom inidividualno ponaosob. U tom pogledu ne može se dati jedan opšti recept, već pravilna ishrana-dijeta, mora biti prilagođena svakom pojedincu i to u skladu sa polom, opštim zdravstvenim stanjem, njegovim načinom života, poslovima koji obavlja, sa njegovom fizičkom aktivnošću itd. Prilikom pripremanja obroka, mora se voditi računa o vrsti, količini, glikemijskom indeksu namirnica, kalorijskoj vrednosti itd. Dakle jedan od osnovnih principa u lečenju dijabetesa je primena pravilne-adekvatne ishrane, jer između ostalog odgovarajući način ishrane bio je jedini metod lečenja šećerne bolesti dok nisu otkriveni antidijabetici. Upotreba lekovitog bilja, čajeva je značajno za obolele od šećerne bolesti, a ujedno je to bio i najstariji oblik lečenja. Prevencija i lečenje lekovitim biljem i čajevima staro je isto koliko i čovečanstvo. U mom priručniku su navedene biljke i čajevi koji se koriste u prevenciji i lečenju dijebetesa.

Oboleli od dijabetesa se, neretko, oslanjaju isključivo na primenu lekova. Šta biste njima poručili?

– Za uspešno lečenje nije dovoljno samo preporuka o terapiji lekovima i suplementima, već pored konkretnih uputstava i  i recepata od strane zdravstvenih lekara i farmaceuta, potrebno je da se dijabetičari edukuju o značaju pravilne ishrane, biljaka, čajeva i doprinosu umerene fizičke aktivnosti u regulaciji dijabetesa.  Dijabetičar je jedini bolesnik koji može biti sam svoj lekar, samo treba biti edukovan. Ljudi koji boluju od šećerne bolesti, često iz neznanja, neinformisanosti ili nezainteresovanosti, čine greške koje im znatno mogu otežati stanje, a koje se lako i relativno jednostavno mogu sprečiti. Za prevenciju dijabeta, odnosno ukoliko je on otkriven u vrlo ranom stadijumu, neophodno je, kao i u slučajevima poodmaklog oboljenja, da osoba bude u stalnom kontaktu sa svojim lekarom i obaveštava ga o svakoj subjektivnoj ili objektivnoj promeni, o svom psihofizičkom stanju, o novim simptomima.

Kako se osećate sada, nakon što ste se izlečili od dijabetesa?

– Lečenje šećerne bolesti je teško i predstavlja izazov, jer pacijent ima obaveze o kojima većina ljudi ne mora da razmišlja. To je kompleksan postupak, koji zahteva dobru organizaciju,  a ona se može primeniti i na druge sfere života. Ja živim normalno, i dijabetes nije prepreka koja se ne može savladati.

Ohrabrujuće je znati da se, u slučaju dijabetesa, možemo izlečiti oslanjajući se na sopstvene snage. Da li vas je to motivisalo da napišete knjigu o svom iskustvu?
– Prilikom pisanja ovog priručnika imao sam na umu našu izreku „onom kome je poznat način lečenja ljudi, neka NE čuva to samo za sebe, nego neka sve izloži i drugima u punoj meri“. Imao sam na umu i reči koje je napisao Američki filozof Elbert Habard „ako mogu da pomognem ljudima, uradiću to tako što ću im pružiti priliku da pomognu sami sebi.“

Samo neko ko je potkovan znanjem je mogao da napiše knjigu o onome, što ne spada pod njegovu stručnu ekspertizu. Na koji način ste se vi edukovali?

– Prvo veliko, stručno, značajno znanje iz oblasti ishrane, stekao sam kao pitomac u školi rezervnih oficira intedantske službe u vojnom  školskom nastavnom centru u Sarajevu. Stečeno znanje, iskustva i veštine, proširivao sam i nadograđivao samoinicijativno čitajući knjige i stručnu literaturu iz oblasti ishrane.

Za razliku od knjiga koje pišu lekari, Vaša knjiga se oslanja na lično iskustvo, i utoliko je pristupačnija čitaocima. Ipak, u njoj se nalaze i stučne recenzije?

– Recenzenti priručnika su: dr med. Slađana Spasić Ivanov internista –endokrinolog, i Miloš Simić diplomirani farmaceut. U svojoj recenziji dr med. Slađana Spasić Ivanov internista-endokrinolog kaže: „Ono što sigurno ovo delo uvršćuje u dobra ostvarenja, jesu informacije koje su pružene ovim jedinstvenim priručnikom, da su namenjene da ih upoznate, proučite, i po mogućnosti i prilagodite svojim potrebama uz konsultaciju sa lekarom, a date su u skladu sa osnovnim principom svih medicina sveta „primum non nocera“ u prevodu „važno je ne naškoditi“ i taj princip u ovom priručniku nije narušen.“ U svojoj recenziji Miloš Simić diplomirani farmaceut kaže „mnogo je knjiga napisano o zdravlju, ali vrlo retko od autora koji su imali zdravstvenih problema, i malo njih govori o tome da pravilna ishrana, navike i način života, neposredno utiču na zdravlje. Vrlo su važne i opšte napomene izložene u ovom priručniku, i neka laka pravila koja bi trebalo da poštujete u svakodnevnom životu, kako biste držali dijabetes pod kontrolom, a drugi ljudi predupredili-sprečili ili odložili nastanak ove bolesti, po čemu se ovaj priručnik svojim sadržajem razlikuje od ostalih.“

Da li imate povratne informacije o tome koliko je Vaša knjiga od pomoći čitaocima?

– U kontaktu sa čitaocima mog priručnika kao i sa radnicima medicinske struke, izrečene su samo pozitivne reči, rečenice. Činjenica je da se do sada niko „nije žalio“ ili da je „izrekao primedbe“.

                                                                                                                                 Tabelu sačinio Slađan Momčilović

Slađan Momčilović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: