DIJETA KAO AVANTURA – Intervju sa Đurđom Malešević

Držanje dijete mnogi opisuju kao teško iskustvo, prepuno stresnih iskušenja, uspona i padova, unutrašnjih borbi, kao i osećanja uskraćenosti. Da sve to ne mora da bude tako, govori nam Đurđa Malešević, koja držanje dijete opisuje kao avanturu. Onu, tokom koje se edukovala, isprobavala recepte, istraživala nove ukuse i pribegavala motivišućim ritualima. Đurđa je po zanimanju pedagog, radi sa decom koja imaju problema sa učenjem. U slobodno vreme voli da čita, šeta i kuva. Kuvanje, njena najveća strast, je uticalo na to da se ugoji, ali joj je, po promeni načina ishrane, i pomoglo da smrša.

Od kada datiraju Vaši problemi sa suvišnim kilogramima?

– Suvišne kilograme sam počela da dobijam u pubertetu, koji je predstavljao prekretnicu u odnosu na detinjstvo. U tom periodu sam bila mršavica koju su bukvalno terali da nešto pojede. Kao odrasla sam naučila da kuvam i da isprobavam recepte, što me je dovodilo do gojenja. Uživala sam u odlascima u restorane i kasnijim pokušajima da jela sa njihovih jelovnika spremam kod kuće. Pored glavnih obroka sam uvek nešto grickala. Gumene bombone, kao omiljene slatkiše, sam jela u ogromnim količinama. Sama sam ih kupovala, a često sam ih i dobijala, tako da su mi uvek bile pri ruci. Nimalo nisam bila opterećena dobijenim kilogramima, jer me je hrana činila srećnom. Ni moj društveni život nije trpeo, aktivno sam se družila, izlazila, putovala. Jedino mi je smetalo to što, zbog nemogućnosti pronalaženja odgovarajuće veličine, nisam mogla da obučem sve što bih poželela.

Ipak ste se, u jednom trenutku, odlučili da započnete dijetu?

– Bilo je to na zimu 2015. godine, kada sam dostigla svoju najveću težinu od 110 kilograma. Svedočila sam tome da su, za Novu godinu, svi postavljali sebi neke ciljeve: da se zaposle, zasnuju bračni odnos, da više putuju, i slično, a ja sam odlučila da pokušam da smršam. Preko interneta, iz kuvara, časopisa i knjiga sam se raspitala o hrono ishrani, i zapitala se da li mogu da je sprovodim, s obzirom na to da, nikada pre, nisam držala dijetu. Sastavila sam spisak namirnica i jednostavno počela! Prva dva, tri dana sam imala problema sa glavoboljom, što sam povezivala sa odvikavanjem od šećera. On je za naše telo isto kao i droga, od koje sam morala da se očistim, i koje sam morala da se odreknem. Namerno nisam uzimala ni neke zdrave zamene za šećer. Hrono ishrane sam se držala striktno, jednostavno nisam primećivala hranu koja se smatra za „nedozvoljenu”, jela sam isključivo ono što sam smela, što se nalazilo na spisku.

Zbog čega ste se, od svih režima ishrane, odlučili za hrono?

– Za hrono ishranu sam se zainteresovala zbog jednog recepta koji sam slučajno videla, radilo se o receptu za mafine sa ajvarom i šunkom. Fasciniralo me je otkriće da se to jede tokom dijete! Kao gurman i sladokusac, koji se teško odriče dobrog ukusa, krenula sam da dalje istražujem hrono. Pored spiska dozvoljenih namirnica, dopalo mi se i to što hrono ishrana ne podrazumeva brojanje ni kalorija, ni grama. Sve to me je ohrabrilo da donesem svoju novogodišnju odluku i da krenem da je sprovodim. Aranžirala sam sebi policu u frižideru i u ostavi. Tu su stajale sve moje dozvoljene namirnice, a na hranu drugih ukućana nisam obraćala pažnju. Oni su sve vreme bili uz mene, što me je veoma motivisalo da uspem. Za deset meseci sam smršala 50 kilograma, čime sam dostigla svoju idealnu telesnu težinu.

Da li ste se, tokom držanja dijete, bavili fizičkim aktivnostima?

– Na početku sam praktikovala brzi hod. Svaki dan sam hodala oko sat vremena, kada bih prelazila oko pet ili šest kilometara. Kada sam smršala tridesetak kilograma krenula sam na pilates. Imala sam tri treninga nedeljno. On mi je veoma pomogao za oblikovanje tela i zatezanje kože. Predstavljao je pun pogodak u kombinaciji sa mojom ishranom. Svakog ponedeljka ujutru sam se merila, i obaveštavala sestru o svojim uspesima. Bio je to ritual koji je obema donosio mnogo radosti i koji mi je, tokom svih deset meseci, predstavljao motiv da istrajem.

Kako ste se osećali po mršavljenju?

– Pre hrono ishrane nisam imala nikakvih zdravstvenih problema ili tegoba. Mršavljenjem sam izbegla suočavanje sa posledicama, koje bi se javile zbog viška kilograma. Takođe sam se osetila poletnije i energičnije, sve sam počela da radim sa lakoćom. Svoje telo, baš kao i svoj duh, sam volela i kada sam bila gojazna, volim ga i sada, zbog čega sam zadovoljna i zahvalna. Drago mi je što sam sve vreme iskrena prema sebi, i što nikog drugog, sem sebe, nisam krivila za dobijanje suvišnih kilograma.

Uspeh, u vidu izgubljenih kilograma, može da zavara ljude i navede ih da se opuste. Da li, i kako Vi izbegavate taj scenario?

– Sa održavanjem stečene telesne težine treba biti veoma pažljiv i obazriv. Meni se dešava da se ponekad opustim, da se počastim sa đakonijama mimo pravila hrono van restrikcije, koje se sada pridržavam. Ali, veoma brzo osetim da sam umornija i tromija, da mi neki komad odeće ne stoji baš lepo, što me navede da se vratim na stari put i da uvedem pravila restrikcije.

Šta biste poručili gojaznim osobama, koje oklevaju da se upuste u proces gubljenja suvišnih kilograma?

– Poručila bih im da pokušaju, jer nemaju šta da izgube sem kilograma! I neka se ne plaše onoga što ih čeka tokom tog procesa! Ja sam primer toga kako na dijetu ne mora da se gleda kao na opterećenje i odricanje, već kao na kreativan poduhvat i avanturu!

Đurđa Malešević
Tagged on:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: